Uspomene jedne haljine...

ХАЉИНА

Нико на њој не види твоје руке
када пролазим улицом.

Нико на њој не види твоје прсте
кад је вратим кући.

Малено дугме је опет ушивено,
и закопчани сви снови високо до врата.

Ја ову хаљину нежно скидам,
ја ову хаљину пажљиво облачим:

Она за мене моћ магије има.
Волела бих да твоје руке на њој
могу да покажем свима.


ПОЕТЕСА:
Мира Алечковић


~~~~~~~~~~~~~~~



Mnogo nasih haljina "pamti" nezne,ali i strasne dodire koje su nam poklanjali oni koje zauvek cuvamo u secanju...
zar ne,devojke moje?
Prava pesma nase velike pesnikinje za ovo kisno i tmurno prolecno popodne..
 

Back
Top