mrznja: osecaj da je neko kriv (ili da je nesto krivo) za tvoj neuspeh, osecaj nepravde
recimo, mrzis coveka jer te je izvredjao. sta to znaci? to znaci da ga krivis za negativne emocije koje je izazvao u tebi, emocije koje su te sprecile da postignes zadati cilj.
ili recimo jedan tinejdzerski primer: mrzis odredjeni zanr muzike jer su te ljudi koji vole taj zanr naterali da se stidis zanra koji ti volis. sta to znaci? to znaci da krivis postojanje tog muzickog zanra za sve negativne emocije koje su ti pokvarile uzitak u muzici koju volis.
ili ovaj primer: covek mrzi ljude koji redovno upraznjavaju seks. zasto? zato sto nije umeo da zadovolji svoju potrebu za seksom. zasto krivi druge? zato sto smatra da su drugi krivi za postojanje njegove potrebe za seksom.
e sad, neko pametan je primetio da pripisivanje krivice DRUGIMA za svoje neuspehe nije delotvorno pa je s tim zakljucio da je bolje da krivicu pripisemo SEBI, kao, nisu krivi DRUGI nego smo krivi MI SAMI.
georgejune, sa teme koju sam linkovao ranije, spada u taj kamp. on ocekuje od sebe da vozi bajs 100km svaki dan. kad mu to ne podje za rukom, kad izvozi manje od toga, onda krivi sebe.
ili recimo, zena koja je u braku zbog finansijske sigurnosti. muz joj je dosadan, znaci, ne moze da zadovolji sve njene potrebe. s tim je primorana da trazi coveka mimo braka. nadje ona tog coveka, bude joj super, ali nakon odredjenog vremena muz sazna i BAM! postaje "racionalna" i krivi sebe sto je upala u takvu situaciju. sta se zapravo desava? njene strasti dolaze u sukob: zelja za finansijskom bezbednoscu i zelja za dobrim seksom (ili partnerom s kojim moze da provodi quality time) se sukobljavaju sto izaziva masivnu kolicinu mentalnog bola. posto je nesposobna da izdrzi sve to i da pokusa da ocuva OBE strasti, primorana je da se okrene PROTIV SEBE i ugusi jednu od te dve strasti kako bi spasila drugu.
covek ne prestaje da mrzi kad prestane da okrivljuje druge i pocne da okrivljuje sebe. ono sto se stvarno desava je to da menja METU svoje mrznje. u prvom slucaju, mrzi spoljasnji svet; u drugom, mrzi unutrasnji svet (mrzi sebe.)
dakle, nebitno je da li krivis druge ili sebe, poenta je da imas potrebu DA KRIVIS NEKOGA i da je s tim sve to jos uvek mrznja. a mrznja je kompulzija, znaci bolest. to je pokusaj coveka da utice na stvari koje su VAN njegove kontrole. kad je u pitanju mrznja prema okolini, to je pokusaj slabog coveka da promeni okolinu. kad je u pitanju mrznja prema sebi, to je pokusaj slabog coveka da iscupa iz sebe strast koja mu stvara probleme. kao i svaka kompulzija, to je pokusaj NAGLE promene koja nikad nije prava promena vec povrsna promena (moze samo da promeni pozu ali ne i sustinu) i koja stvara jos vise problema.
mrznja prema sebi, dakle, nastaje kao posledica sukoba izmedju strasti koji covek ne moze da istrpi. posto je suvise slab da bi mogao da istrpi te sukobe, on trazi nacine da ih IZBEGNE, da ih MINIMIZIRA, sto cini kompulzivno, daljim stvaranjem sukoba, ukopovanjem u zemlju sto bi se reklo.
covek koji prosto sledi svoj instinkt i cija je volja dovoljno snazna da moze da odgurne svaku kompulzivnu misao od sebe, takav covek nema potrebu za mrznjom/krivicom/gusenjem strasti. on prati svaku svoju strast do ekstrema i kad zaboli on to lepo istrpi i onda opet nastavi, sve dok se eventualno strasti ne pomire i ne organizuju kako valja.
)))
zato sto razvijas te teorije. ali psihijatrija je drugacija
