) u kući da me niko drugi ne vidi, jer ne dopuštam da mi se na licu pred drugima vidi ono šta mislim i osećam, i posle toga krenem dalje. I odlučim da ću biti toliko dobra da ću uvek učiniti ono što zavisi od mene.
) da radim, ne razmišljajući mnogo o konačnom efektu, već uživajući u radu. Tako da ... stalno gradim i restauriram. Taman završim fasadu a ispostavi se potreba za nekom drugom popravkom - temelja, recimo. I onda imam sliku o sebi kao nikada dovršenoj, mada trenutno ispunjenoj zadovoljstvom.
u svakom slucaju dinamika i kontinuitet
Da, uglavnom (navaljujem
Ukupna situacija je u apsolutnoj proporciji sa količinom mog uložemog truda, koji i nije trud u pravom smislu te reči, već potreba.
nije pitanje da li radis i da li si hiperaktina
pitanje je: "Da li nekad navalite da radite zato shto je na nekom planu u zivotu(koji nije vezan za potrebu da se radi) poshlo naopako..deviza bi bila :"Gradi tamo gde mozesh!" ..i na taj nacin se popravlja : ukupna situacija ili slika o sebi?"
Paz ti njega!
Kako ne razmišljam o konačnom efektu, tako ne razmišljam previše ni o skrivenim motivima (potrebe da radim). To ide automatski; u mom poslu se podrazumeva da gradim - ali ne GDE mogu, već, pre, OD ČEGA.
Ako sam bila jasna...
pa sad...mi ne znamo da li si bila Jasna pa si promenila ime
Dakle, nisam jasna?
Ja sam (w)riter.
isto ovako. super su oni ljudi koji se lece poslom... ja radim ko "cetir konja debela"... ali kad sam emotivno ubijena samo tulim i postajem beskorisna vreca...
Napisao/la si 
