Pogledajte prilog 321705
Učini mi se reč…
tiha, nerazgovetna,
nekako blaga, k’o ruka majčinska,
dok uklanja pramičak kose s čela
usnulog deteta.
Dok se okrenem…
ona utihnula, s’ vetrom
pod ruku se uhvatila,
nedodirljivo dvoje,
snagom se diče.
Da podignu i obore,
obraz da zažare, i oku suzu da izmame,
u šum reč se uplela,
lijana skrila stablo, a grane vetru podarila,
u naručju da ih njiše…
Učini mi se reč…
tiha, nerazgovetna,
nekako blaga, k’o ruka majčinska,
dok uklanja pramičak kose s čela
usnulog deteta.
Dok se okrenem…
ona utihnula, s’ vetrom
pod ruku se uhvatila,
nedodirljivo dvoje,
snagom se diče.
Da podignu i obore,
obraz da zažare, i oku suzu da izmame,
u šum reč se uplela,
lijana skrila stablo, a grane vetru podarila,
u naručju da ih njiše…
