(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
USPAVANKA ZA DAN
Sinoć...noć....vreme kada se danu lagano sklapaju oči od umora označiše vetar i kišica. Izlazim u dvorište da zaključam. Nosim i cigarete i pola čaše vina koje spuštam na sto na tremu kad uspeh da bezbedno prodjem silnu ljubav naših lajavih beba na putu do trema. Maženje i igra. Tanka spavaćica je preživela oštre zubiće koji su uporno jurili njene lelujave krajeve kao najljućeg neprijatelja. Skaču jedno preko drugog, prevrću se, padaju i ustaju, Mara gazi preko Mrkog a ovaj mrtav ladan, ali je isto tako kao špricer i kad sedne na nju hahahaha Novi dokazi ljubavi u vidu ogrebotina po rukama.
„Dosta“ uz ruke podignute na gore sa dlanovima okrenutim ka njima (kao predaja) i uzeh ključeve namerno njima zveckajući
„Hoćemo da zaključamo?“
Nakriviše se glavice malo u stranu. Polaze zamnom ali ne dalje od trema hahahaha.....neće na kišu. Tu sede jedno kraj drugog i prate pogledom svaki moj pokret.
Izlazim u susret vetru i kiši. Kamen se od svetlosti iz soba i sa trema cakli, mokar, blistav, čist. Svaki komad je priča za sebe....isto a različito. Neki od bokora ruža izgledaju kao igračice posute biserjem koje peva i igra. Drugi u tami pozadine izvode svoju pevačko-igračku numeru. Svaka je pesma i igra različita a ista. Nebo je samo sivo. Nema zvezda....nema ničeg.....samo sivo. Jednostavna pozornica.
Širim ruke.....sklopljene oči....glava bez misli da osetim....vetar svud oko mene, grli me... i poljupci kapi. Sve šušti...samo to čujem i osećam vetar u sebi, čisti me....kiša pere me...i svi su tu, u meni, oko mene a opet sama sam...sve šušti na putu za nigde...
Mrki kratko zalaja....opominje me dušica moja da mi je „dosta“ hahaha. Zaključavam i vraćam se na trem da obučem prsluk.
„Bebe, mesto..spavanje“ Mrki poslušno odlazi strovaljujući se umorno na jastuk u hodniku dok Mara mora još par sekundi da propaja tremom i vidi da li sam se smestila na svoju stolicu sa nogama podugnutim na drugu hahahah.
„Maro, hoćeš kod mene?“
Neće jer je odskakutala do jastuka. Neka je.
Posle cele tri ipo sekunde se vraća, propinje prednjim šapicama do moje butine. Uzimam je u naručje, meškolji se malo, a onda mi leže preko grudi. Ispod moje brade, duboko uzdahnu oranž-bela glavica. Mrki tiho zacvile iz hodnika. Sretoše nam se pogledi
„Tu sam mili, spavaj“....duboki uzdah dolete do mene i glavica se spusti na jastuk. On je veliki momak, ne voli više u krilo, a i tesno mu je, ali voli nežnost i ljubav. Reči su sasvim dovoljne da se to iskaže....njegove i moje.
Tišina.....Mali gutljaj vina bridi po nepcima izazivajući onu divnu smirenu vrelinu .....sklapam oči glave naslonjene na zid... .vetar oko bosih nogu i listova... krajeve blago vlažne spavaćice vragolasto podiže i spušta igrajući se....miluje mi vrat, ruke....prija hladnoća koju donosi sa tim notama vlažnosti kiše što rominja....čujem je...osećam i Marino disanje na grudima....sve šušti....priroda priča.....jelka, kajsije, kruška, ruže, svako svoju pesmu peva a borovi u pozadini brundaju dubokim glasovima....hor...kiša i vetar sviraju.....muzika za dušu...uspavanka za dan.....sivo nebo i gutljaj vina......mir......spokoj bez misli.....kao da telo ne postoji...samo osećam ... lebdi duša u kapi nošenoj vetrom i peva plešući....
Marino meškoljenje me prenu. Odnosim je pored Mrkog, on podiže glavu, pokrivam ih njihovim peškirom. Klečim i mazim oboje istovremeno....to je naš večernji ritual....s mirom i ljubavlju otići u san jer samo takav, miran san radja isti takav stvarajući dan.
„Laku noć“
Glavice se malo podižu da me isprate dok odlazim uz stepenište.
Umotavam se u ruke...mmmmm....borovi nestaju na sivoj pozornici...
PS Dobro jutro pisači i čitači.....
i radni dan...
....do njegovovog uspavljivanja ima još dosta 
Divno mi počinju dani tvojim prelepim venčićima reči 
Medenjak pametnica 
