Usnula devojka iz Turvila

[Neprilagođena]

Uspavana devojka iz Turvila - istinita priča o mojoj pra tetki, Elen Sadler.
Nell Rose


Priča počinje u uspavanom malom selu- Turvilu..koji se nalazi u dolini Hambleden,
između Oksforda i Bakingemšira.
Na uglu ulice ležala je stara koliba, koja je još uvek tu.
Bila je u vlasništvu radnika na farmi po imenu Freven, njegove žene En i njene dece.
(deca su bila iz njenog prvog braka sa čovekom po imenu Sadler.)
Dan je počeo normalno,
Freven i deca su ustali i krenuli svojim poslom,
ali tek kada su shvatili da se Elen ne sprema,
počeli su da sumnjaju da nešto nije u redu.
Elen je većinu vremena bila tiho dete, staložena i zamišljena.
Takođe je bilo poznato da je sanjiva i da je bila bezvoljna i apatična..

Ponekad su njen izraz lica i melanholični načini naveli njenu braću i sestre da je prepuste njenim mislima,
znajući da ne želi da se pridruži njihovim detinjastim igrama i sportovima.
Nije imala prijatelje i većinu vremena je samo sedela na prozoru spavaće sobe i gledala u svet.

Imala je veliko poštovanje prema svetim stvarima i uvek je bila dobra i poslušna,
ali je njenu majku mučilo to što bi satima sedela, uz ognjište,
zureći u plamen i posmatrajući senke kako plešu preko zidova....

Sa jedanaest godina,morala je da počne da radi.
Roditelji su je poslali u Marlou da postane medicinska sestra u porodici sa dvoje male dece.
Ovo zaposlenje nije dugo trajalo. Njeni napadi pospanosti postali su redovni i postala je toliko beskorisna
da njena gospodarica nije mogla da je zadrži.
Nakon što je otpuštena sa posla počela je da se žali na stalni bol u glavi,
očigledno, to je bilo mnogo više od obične glavobolje,
Njeni roditelji su se zabrinuli i poslali su je lekaru u obližnji Marlou, koji je dijagnostikovao apsces.

Jadna mala Elen je poslata u bolnicu Reding i tamo je ostala sedamnaest nedelja.
Osjećajući se malo bolje, poslata je kući u Turvil u utorak, 27. marta 1871. godine.
Dva dana kasnije, u četvrtak, Elen je otišla da spava...
I nije se probudila.
Dok je ležala tamo, očigledno mrtva,
njeno gotovo neprimetno disanje bilo je jedino što je pokazalo da još uvek ima života u svom telu.

Tako je počelo ono što je čak i veliki list Tajms nazvao „jedan od najneverovatnijih, neobjašnjivih fenomena ikada poznatih“.

Ubrzo su lekari i plemstvo pohrlili u Turvil da pregledaju usnulu devojku.
Eleninoj majci nisu smetale ove posete, čak ih je ohrabrivala.

Autor:Nell Rose
https://medium.com/@nellrose_3882/t...l-who-fell-asleep-for-nine-years-fa5ea9efd0a4

 

[Neprilagođena]

U novinama se citira:

"Nakon što smo se popeli klimavim stepenicama i otišli do sobe sa kosim krovom, videli smo, u manjem krevetu, devojku kako leži na levoj strani, sa rukom na jastuku ispod glave.
Njena meka tamnosmeđa kosa bila je omotana mrežicom i izgledala je kao da je jako ispucala, što je njena majka objasnila rekavši da ne želi da je češlja iz straha da je ne uznemirava.Lice joj je bilo bledo , oči su joj bile upale, a izgled iz daljine bio je izgled smrti...."
Čudno je bilo to što je njeno disanje bilo pravilno i prirodno, a njena koža i dalje meka, a telo toplo.
Puls joj je bio malo ubrzan, ali to je bila jedina čudna pojava za nekoga ko spava.

Očigledno, njeno telo je još uvek bilo gipko, ali je bila mršava.
Njena stopala i noge bili su jedini deo nje koji je bio ledeno hladan, što je bilo čudno.
Njena majka je ispod njih stavila bocu sa toplom vodom kako bi pokušala da ih zagreje.

Godinu za godinom, ljudi su dolazili i počeli da ostavljaju ono što se zvalo male donacije...
Počela je da raste sumnja da je to možda prevara, a narod je počeo da se okreće protiv porodice.

Glavna nevolja je bila činjenica da je, prema rečima njene majke,
Elen održavala u životu mala količina porto vina i šećera koje je davala Elen tri puta dnevno.
U početku je mogla lagano da otvori usta i uzme malu kašičicu, ali posle petnaestak meseci vilica joj se učvrstila i
morali su da koriste čajnike, sipali smešu u ugao usana, gde je imala mali otvor jer je zuba koji nedostaje.
Ponekad joj je davana mala količina mleka.

Do tada su lekari koji su je lečili počeli da shvataju da je lokalnom stanovništvu sve to veoma sumnjivo.
Tako da bi pri ulasku u kuću, obično u neočekivanim trenucima -vrlo pažljivo sakrili zašiljene igle u rukave kako bi
uboli Elen po nogama i rukama kako bi pokušali da je nateraju da reaguje.
Jedan doktor je čak predložio nešto što se zove galvanizam, drugim rečima, električna terapija.
Ali ništa je nije probudilo.

Ponude u novcu da se Elen vidi bile su prilično velike.
Elenina majka je zarađivala dve funte nedeljno kroz donacije.
Ovo bi bilo oko sto funti u modernom novcu. Mora se razumeti skepticizam ljudi.
. Ljudi su postali frustrirani i sve je tinjalo sve dok nakon nekoliko godina, krajem maja 1880. godine,
nakon posebno jake grmljavine,Elenina majka nije umrla od srčanog udara.

Odlučeno je da o Elen brine njena sestra Elizabet Stejsi, supruga zidara.
Onda se desila čudna stvar.
Pet meseci kasnije, Elen je počela da pokazuje znake buđenja.
U novogodišnjoj noći 1880, više od devet godina nakon što je zaspala,
Free Press je objavila vest da je usnula devojka iz Turvila konačno budna.
Bila je pri svesti i govorila.

Elen je imala dvadeset jednu godinu.
Ali ona je govorila i ponašala se kao dete.
Ona se apsolutno nije sećala tih devet čudnih godina.

Nakon što se vratila u stvarni svet,
Elen je otišla da živi kod svoje tetke, gospođe Blekvel i
zarađivala je za život radeći sa perlama.
Nekoliko godina kasnije udala se za farmera iz Redinga i iselila se iz okruga.
Ubrzo umire.

Da li je to bila narkolepsija?
U to vreme lekari nisu znali za bolest.
Ni danas nisu sigurni.
Istina se neće nikada saznati.

Turville Buckinghamshire.
The cottage on the right is where Ellen lived, and of course the rest of my family too.


Autor:Nell Rose
https://medium.com/@nellrose_3882/t...l-who-fell-asleep-for-nine-years-fa5ea9efd0a4

 

[Lada]

Uspavana devojka iz Turvila - istinita priča o mojoj pra tetki, Elen Sadler.
Nell Rose


Priča počinje u uspavanom malom selu- Turvilu..koji se nalazi u dolini Hambleden,
između Oksforda i Bakingemšira.
Na uglu ulice ležala je stara koliba, koja je još uvek tu.
Bila je u vlasništvu radnika na farmi po imenu Freven, njegove žene En i njene dece.
(deca su bila iz njenog prvog braka sa čovekom po imenu Sadler.)
Dan je počeo normalno,
Freven i deca su ustali i krenuli svojim poslom,
ali tek kada su shvatili da se Elen ne sprema,
počeli su da sumnjaju da nešto nije u redu.
Elen je većinu vremena bila tiho dete, staložena i zamišljena.
Takođe je bilo poznato da je sanjiva i da je bila bezvoljna i apatična..

Ponekad su njen izraz lica i melanholični načini naveli njenu braću i sestre da je prepuste njenim mislima,
znajući da ne želi da se pridruži njihovim detinjastim igrama i sportovima.
Nije imala prijatelje i većinu vremena je samo sedela na prozoru spavaće sobe i gledala u svet.

Imala je veliko poštovanje prema svetim stvarima i uvek je bila dobra i poslušna,
ali je njenu majku mučilo to što bi satima sedela, uz ognjište,
zureći u plamen i posmatrajući senke kako plešu preko zidova....
Pogledajte prilog 1063749
Sa jedanaest godina,morala je da počne da radi.
Roditelji su je poslali u Marlou da postane medicinska sestra u porodici sa dvoje male dece.
Ovo zaposlenje nije dugo trajalo. Njeni napadi pospanosti postali su redovni i postala je toliko beskorisna
da njena gospodarica nije mogla da je zadrži.
Nakon što je otpuštena sa posla počela je da se žali na stalni bol u glavi,
očigledno, to je bilo mnogo više od obične glavobolje,
Njeni roditelji su se zabrinuli i poslali su je lekaru u obližnji Marlou, koji je dijagnostikovao apsces.

Jadna mala Elen je poslata u bolnicu Reding i tamo je ostala sedamnaest nedelja.
Osjećajući se malo bolje, poslata je kući u Turvil u utorak, 27. marta 1871. godine.
Dva dana kasnije, u četvrtak, Elen je otišla da spava...
I nije se probudila.
Dok je ležala tamo, očigledno mrtva,
njeno gotovo neprimetno disanje bilo je jedino što je pokazalo da još uvek ima života u svom telu.

Tako je počelo ono što je čak i veliki list Tajms nazvao „jedan od najneverovatnijih, neobjašnjivih fenomena ikada poznatih“.

Ubrzo su lekari i plemstvo pohrlili u Turvil da pregledaju usnulu devojku.
Eleninoj majci nisu smetale ove posete, čak ih je ohrabrivala.


Pogledajte prilog 1063750

Autor:Nell Rose
https://medium.com/@nellrose_3882/t...l-who-fell-asleep-for-nine-years-fa5ea9efd0a4

Rastuzila sam se toliko godina sna,u kome ne znamo kroz sta je sve prelazila..velika tajna..Draguljce, uvek imas najneobicnije price,na bilo kom forumu da si...Stvarno si izuzetna

 

[Lada]

Naisla sam na ino sajtu na jos dodataka ovoj tvojoj temi,koja budi cudnovato emotive reakcije kod romantika kakav sam ja.
Elen Sadler (15. maj 1859 – posle 1901), koja se ponekad naziva i Uspavana devojka iz Turvila, bila je stanovnica Turvila, malog sela u Bakingemširu u Ujedinjenom Kraljevstvu. Godine 1871, sa jedanaest godina, navodno je zaspala i nije se probudila devet godina.[1][2][3] Slučaj je privukao međunarodnu pažnju novina, medicinskih stručnjaka i javnosti.

Rođena u velikoj, osiromašenoj porodici poljoprivrednika, Elen je sa jedanaest godina poslata da radi kao medicinska sestra. Ubrzo nakon toga, počela je da trpi periode pospanosti i upućena je u lokalnu bolnicu. Posle četiri meseca njeno stanje je proglašeno neizlečivim i poslata je kući. Dva dana kasnije, Elen je imala niz napadaja i — tvrdila je njena majka — pala je u dubok san iz kojeg se nije mogla probuditi.
Elen je postala turistička atrakcija za selo, a njena porodica je zaradila znatan novac od donacija posetilaca. Kako su godine prolazile bez ikakvih znakova da se Elen probudila, rasla su spekulacija da je njena bolest ili prevara ili da je uzrokovala njena majka, što je problem koji nikada nije rešen. Krajem 1880. godine, ubrzo nakon smrti svoje majke, Elen se probudila. Kasnije se udala i imala najmanje petoro dece.

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/b/bb/Sarah_jacob.jpg
U štampi se pojavilo mnogo spekulacija o uzroku Elenine bolesti; neki su povezivali slučaj sa slučajem Sare Džejkob, devojke iz Velsa koja je, kako su tvrdili njeni roditelji, mogla da preživi bez ishrane, uz pomoć božanske intervencije. Sara je umrla od gladi 1869. godine, a njeni roditelji su kasnije osuđeni za ubistvo iz nehata. Novinar The Observera je prokomentarisao: „Za nadati se da je [Sarin slučaj] poznat u opskurnom selu Turvil, gde se — od nas se traži da verujemo — dogodio novi slučaj čudesnog transa... [Elenin slučaj] slučaj] veoma... podstiče sumnju na namerno varanje“. Jedan dopisnik Tajmsa je napisao: „Rasšireni publicitet je da se takvi slučajevi umnožavaju, i teško je preceniti štetu koja je tako nanesena. Ove prevare postoje kroz morbidnu ljubav prema saosećanju od strane dece ili iz dobiti koje se pripisuju roditeljima. Jednom započete, ubrzo prelaze u pravu bolest." Drugi je rekao da bi "smešna misterija" mogla da se reši ako bi samo Elen bila prebačena, uprkos stalnim primedbama njene majke, u londonsku bolnicu, što je mišljenje koje su mnogi odjeknuli.Tvrdnje da je Elen patila od nekog oblika katalepsije — stanja koje se u to vreme smatralo „tako retkim da nijedan lekar od hiljadu nije video ni jedan jedini slučaj“ – takođe su zanemarene kao malo verovatne, kao što se mislilo verski zanos.Bez obzira na to, Haiman je potvrdio, „uloženi su svi napori da se otkrije obmana, ako je bilo, ali bez efekta“. Ministar unutrašnjih poslova i lokalni sudija za prekršaje su se dopisivali o slučaju, ali zakon je bio nemoćan da se umeša, jer uprkos prihvatanju donacija, Elenina porodica nikada nije tražila novac direktno, a ona „nije bila predstavljena kao 'devojka koja posti'“, kao Sara Jakov je bio.[Novinar Dejli telegrafa je rekao: „[Ann Freven] se ponaša kao savršeno poštena žena kojoj bi bilo previše drago kada bi njeno dete moglo da se vrati svesti. Razgovarao je sa komšijama, od kojih niko nije ukazao ništa osim poverenja u Elenine roditelje i Hejmana, i tvrdio je da porodica ne prima novac od Elenine bolesti, iako je potonja tačka u suprotnosti od strane Hejmana i drugih. Novinar je zaključio: „Nemam nikakvo medicinsko znanje i [nisam] kvalifikovan da dam mišljenje izvan onoga što je opravdano pomnim posmatranjem obične vrste. Otišao sam u Turvil spreman da pronađem prevaru. Vratio sam se — zbunjen.

 

[Lada]

En Freven je umrla u maju 1880. Istraga o njenoj smrti održana je u obližnjoj javnoj kući Bull and Butcher, kojom je predsedavao okružni mrtvozornik Frederik Čarsli. Deo nadležnosti istrage bio je da se razmotri pitanje Elenine kasnije brige. Prijavljeno je da je Tomas Freven bio „prilično izbegavajući“ kada ga je mrtvozornik pitao kako se Elen hrani, i iako je Hejman svedočio da bi potvrdio svoj stav da je Elenina bolest bila prava, velečasni Studholm je bio manje siguran. Međutim, nije mogao da ponudi nikakve dokaze u tom smislu, iako je nekoliko puta nenajavljeno posetio Elenin dom. Čarsli je zaključio da Tomas ne može da se brine o Elen, pošto je zbog posla bio odsutan iz njihovog doma ceo dan, i da bi ostali članovi domaćinstva bili previše zauzeti njegovim održavanjem. Stoga je Eleninu brigu prepustio njenim udatim sestrama, Elizabet Stejsi i Grejs Blekol, koje su obe živele u Turvilu. Utvrđeno je da je uzrok Enine smrti edem srca,[od kojeg je patila dugi niz godina.

Pet meseci kasnije, Elen se probudila; [nb 6] do novembra se „potpuno oporavila“. U to vreme, Elen je imala dvadeset jednu i tvrdila je da se ničega ne seća od prethodnih devet godina. Inače je pretrpela nekoliko dugoročnih efekata, osim blago zastoja u rastu i „slabog oka"
Slučaj Elen Sadler ostao je deo lokalnog folklora, stvarajući priče o vradžbinama i glasine o kraljevskoj pažnji u Turvilu. Porodična kuća Sadler postala je poznata kao "Sleepi Cottage" i korišćena je za snimanje BBC-jeve komedije situacije The Vicar of Diblei.[Nikada nije pripisan nikakav jasan uzrok Eleninog stanja; moderne dijagnoze mogu uključivati narkolepsiju, ili namerno drogiranje, i mogućnost da je to bila prevara ne može se odbaciti. Ulepšan prikaz priče može se naći u kolekciji iz 1973. godine, Veštica u dolini Temze od Tonija Barhama.

https://www.wikiwand.com/en/The_Sleeping_Girl_of_Turville

 

[Neprilagođena]

Ko zna?....
A baš je dobra priča...

 

[Lada]

Ko zna?....
A baš je dobra priča...

Jako,i ja se citajuci prebacih u ono vreme....

 

[DeaDz]

Jako interesantna priča!

 

[Ganfajter]

nas kad tju da ti citam ovo ovoliko.

 

[Neprilagođena]

nas kad tju da ti citam ovo ovoliko.

Sutra?

 

[Lada]

Sutra?

Originalna kao i uvek,a puna razumevanja...