Usne

Ko sam ja molim vas, gde da nadjem sebe
zar košmarni snovi putokaze pišu?
Naslanjam glavu na rame, ko ćebe,
danju što stvorim, oni noću brišu.

Plašim se sa jutrom, iz mračnih dubina
da iznjedrim rosu i drhtavom rukom
razaspem duž polja par svetlećih niti,
da progledam suncem, cvrkutom a mukom.

Tišinom da param, salašem dok snivam
sa procvale višnje latice da sejem,
žicom sa gitare opanke potkivam
da li ćeš se setit', pesama što vejem?

Tražim te u klasju, protrnem dok njišeš
i beli đurđevak, liči mi na tebe,
poljubac sa pisma koje mi ne pišeš
nađem li te usne, našao sam sebe.