Родитељ Три
Primećen član
- Poruka
- 736
Проучавајући феномен организација које стварају вредност тако што је креирају сами корисници,
дошли смо до питања зашто корисници сајма не могу да артикулишу свој интерес као удружење потрошача.
То питање нас је навело да опишемо још један неописани феномен у економији, а то је услуга ка туђој тражњи.
Дакле, постоји услуга ка својој тражњи, то је класична услуга.
Али постоји и услуга ка туђој тражњи.
Услуга ка туђој тражњи заправо мења квалитативну страну субјекта којој пружа услугу, односно мења квалитаитивну страну тражње онога коме пружа услугу.
Показаћемо то на примеру.
Ако дођете код фризера и кажете да вас ошиша тако и тако, то је услуга ка вашој тражњи.
Али ако кажете да вас ошиша онако како се то некој девојци свиђа, а ви не знате како, онда је то услуга ка туђој тражњи.
Зашто је то све битно?
Зато што је услуга излагања услуга ка туђој тражњи.
Корисници услуге ка туђој тражњи су заправо конкурентни међусобно и зато не могу да се организују као потрошачи те услуге, као класично удружење потрошача.
То је суштинска разлика услуге ка туђој тражњи.
Многе компаније на интернету раде као сајам, излажу туђ садржај, и себе зову мрежа.
Њихови корисници не могу да се артикулишу као удружење потрошача јер је услуга излагања услуга ка туђој тражњи.
(Као што смо рекли свака мрежа може да се идеално представи као објективизација објеката и(или) објективизација субјеката.)
То нас даље води до закључка да локација пажње потрошача преставља део квалитативне стране тражње потрошача (економског субјекта).
Дакле "посед" пажње потрошача је основа услуге излагања.
Као што смо рекли услуга излагања је део ширег феномена којег смо назвали услуга ка туђој тражњи.
Ето.
дошли смо до питања зашто корисници сајма не могу да артикулишу свој интерес као удружење потрошача.
То питање нас је навело да опишемо још један неописани феномен у економији, а то је услуга ка туђој тражњи.
Дакле, постоји услуга ка својој тражњи, то је класична услуга.
Али постоји и услуга ка туђој тражњи.
Услуга ка туђој тражњи заправо мења квалитативну страну субјекта којој пружа услугу, односно мења квалитаитивну страну тражње онога коме пружа услугу.
Показаћемо то на примеру.
Ако дођете код фризера и кажете да вас ошиша тако и тако, то је услуга ка вашој тражњи.
Али ако кажете да вас ошиша онако како се то некој девојци свиђа, а ви не знате како, онда је то услуга ка туђој тражњи.
Зашто је то све битно?
Зато што је услуга излагања услуга ка туђој тражњи.
Корисници услуге ка туђој тражњи су заправо конкурентни међусобно и зато не могу да се организују као потрошачи те услуге, као класично удружење потрошача.
То је суштинска разлика услуге ка туђој тражњи.
Многе компаније на интернету раде као сајам, излажу туђ садржај, и себе зову мрежа.
Њихови корисници не могу да се артикулишу као удружење потрошача јер је услуга излагања услуга ка туђој тражњи.
(Као што смо рекли свака мрежа може да се идеално представи као објективизација објеката и(или) објективизација субјеката.)
То нас даље води до закључка да локација пажње потрошача преставља део квалитативне стране тражње потрошача (економског субјекта).
Дакле "посед" пажње потрошача је основа услуге излагања.
Као што смо рекли услуга излагања је део ширег феномена којег смо назвали услуга ка туђој тражњи.
Ето.