Uslovi za upis u gimnaziju

[yokai]

Da li mislite da bi se norma za upis u gimnaziju (bilo koji smer) trebala podići?
Već postaje smešno da đaci sa dvojkama i trojkama iz matematika (recimo) mogu da upišu gimnaziju.

Ja bih kao uslov za upis postavio sledeće:
-ocene iz srpskog i matematike - najmanje 4
-najmanje prosek 4.50 na kraju godine (svi razredi)
-najmanje 4 iz vladanja (svi razredi)
-konačan broj bodova (prijemni+prosek iz škole) tj. onako kako je sad

Šta mislite o ovome?

 

[Hriscanin.Hriscanin]

Eee blago tebi sa takvim principima
Kada sam ja upisiavao(jezicki smer)
primali su svakojekae, cak i one koji su prijemni prosli na staklenim nogama, i koji su od 5-8 razreda prolazili 2,30-3,50
samo da se skola ne bi zatvorila, njima nije a ni danas bitno kako ko stoji sa ocenama, samo gledalju da se neko upise da ne ostano bez posla, gimnaziju upisuju svake godine sve manje prosle je bilo 13!

 

[yokai]

Eee blago tebi sa takvim principima !

Pa je l' nisam u pravu?

 

[bg pashaluk]

U kontaktu sam sa puno mladih ljudi koji idu u gimnaziju ili su je skoro završili.
Došao sam do zaključka da gimnazija nije kao što je nekada bila. Gimnazija se sve više odvaja od grupe "teških" škola (gde spada elektrotehnička (ja završio)) i približava "školama za provlačenje" (hemijska, poljoprivredna...)
Podržavam ovo što si napisao. U Srbiji pre 2002/03 godine svršeni osmak nije mogao svaku srednju školu da upiše.
Od 2003/04 može, ukoliko đaci sa više poena od njega nisu popunili sva mesta. Ovo je doprinelo da slabiji učenici upisuju jake škole, pa imamo najmasovnije padanje na godinu u poslednjih nekoliko decenija. Često se dešava da takvi učenici izgube pravo na redovno školovanje, pa moraju da ga nastave u svojstvu vanrednog učenika. Da su upisali npr. poljoprivrednu, ne bi pali na godinu.

Sa druge strane, manja je verovatnoća da slabiji đak upiše studije, pa je bolje da se slabiji đaci odmah usmeravaju na stručne škole kako bi imali neku struku. Sa završenom gimnazijom oni nemaju nikakvu struku. Gimnazija zamišljena da bude škola za marljive đake koji žele da upišu studije.

Zalažem se da srednje, kao što je i osnovno, obrazovanje bude OBAVEZNO, tako da svaki učenik koji završi osmi razred zakonski MORA da upiše srednju školu. Ovim hoću da kažem da se moraju napraviti uslovi da i slabiji đaci imaju šanse da završe neku srednju školu u četvorogodišnjem trajanju, kako bi imali mogućnosti za studiranje.

Podržavam tvoju ideju, samo što bih ja uveo da minimum bude 4.00

 

[bg pashaluk]

Minimalni uslovi za upis u školu elektro struke (kako bih ja odredio):

1. Prosečna ocena iz matematike (od 6 do 8 razreda) mora biti 4.00 ili veća
2. Prosečna ocena iz fizike (od 6 do 8 razreda) mora biti 4.00 ili veća
3. Na prijemnom iz matematike učenik mora osvojiti minimum 67% od maksimalnog broja bodova
---
Ako neki slabiji đak smrtno želi da pohađa neku školu elektro struke, ima dve opcije:
1. Da upiše privatnu elektrotehničku školu (košta)
2. Da upiše državnu u svojstvu vanrednog učenika (košta)

 

[yokai]

Podržavam ovo što si napisao. Kad bolje razmislim, ovako bi trebalo uvesti za svaku školu (samo što će za elektrotehničku biti najbitniji matiš, za medicinsku hemija i biologija itd.).

Mogli bismo da pokrenemo neku inicijativu, samo ne znam kakvu bismo podršku u javnosti imali...

 

[Ériu]

poenta i cilj skolovanja nije ocena nego znanje. gimnazija nije i ne treba da se bazira iskljucivo na oceni iz jezika ili matematike, jer je to diskriminacija ljudi koji nisu zainteresovani ili im lose idu ti predmeti, na kraju krajeva ocena toliko varira od jednog profesora do drugog, da bi se u samom startu mozda otpisivali kvalitetni djaci a koji imaju ekstremno zahtevnog, loseg ili kakvog god profesora. i profesori su ljudi sa vrlinama i manama, i njihove ocene nisu kao takve dovoljno validne da nekoga u samom startu diskvalifikuju kao kandidata za skolu. nemacka je nesto slicno odavno uradila i sada priznaju da je to bila katastrofalna greska jer se ljudima koji su u periodu detinjstva ili puberteta uskracuju unapred prilike za buducnost a mozda jednostavno nisu mogli da se pronadju do tada u necemu sto ih zanima. kljucno kod gimnazija je da profesori odrzavaju kriterijume umesto sto se isti spustaju kako svake godine izlaze sve gore generacije. pa ko hoce, nek sedne i uci, umesto sto se vecito gleda djacima kroz prste i propustaju se razni sumnjivi tipovi kroz skole jer je neko potplatio da ostanu, ili im zao "deteta" itd....i na kraju znam ljude koji su bili jako slabi u gimnaziji, ali kad su otisli na fakultete i posvetili se onome sto ih zanima, ljudi su procvetali i bili odlicni studenti. mlada osoba u periodu izbora srednje skole nije dovoljno razvijena kao licnost,ni kao potencijalni student da bi mu se uskracivale prilike na osnovu univerzalnih kriterijuma. na kraju ne treba ni da postoje preterano univerzalni kriterijumi, jer mislim da se tako demotivise mnogo vise ljudi nego sto se misli...

 

[Jukie]

Da li mislite da bi se norma za upis u gimnaziju (bilo koji smer) trebala podići?
Već postaje smešno da đaci sa dvojkama i trojkama iz matematika (recimo) mogu da upišu gimnaziju.

Ja bih kao uslov za upis postavio sledeće:
-ocene iz srpskog i matematike - najmanje 4
-najmanje prosek 4.50 na kraju godine (svi razredi)
-najmanje 4 iz vladanja (svi razredi)
-konačan broj bodova (prijemni+prosek iz škole) tj. onako kako je sad

Šta mislite o ovome?

Ne sviđa mi se ideja iz nekoliko razloga:
- ja se ne bih nikad upisao a ja stvarno jesam bio materijal za svoj fakultet
- zašto (samo) srpski i matematika a ne neki drugi predmeti; da li to znači da su ostali predmeti nevažni i služe za popunjavanje rasporeda časova u osnovnoj školi; mislim da će broj poena iz mešovitog ispita akademskih predmeta (kada se uvede za par godina) biti bolji pokazatelj nečijeg kvaliteta za gimnaziju nego sami srpski jezik i matematika
- radije bih uveo strožije ocenjivanje nego da se traži prosek 4.50. U pravilniku za ocenjivanje u osnovnoj školi piše šta je potrebno za četvorku i to je stvarno visok nivo znanja.
(vrlo dobar (4) dobija učenik koji ima visok nivo i obim znanja i stepen razumevanja programskih sadržaja i pokazao je sposobnost primene znanja, umenja i veština uz manju pomoć nastavnika i visok stepen angažovanja učenika).
Ako bi nastavnici ocenjivali kako piše u pravilniku umesto da poklanjaju ocene, prosek od 4.00 bi bio nešto vredno poštovanja, a ne kao danas da u dve škole gde sam radio ima 1/3 vukovaca i 1/2 odličnih.
- To sa 4 iz vladanja gubi smisao kao kriterijum jer je danas izuzetno teško nemati 5 iz vladanja (vidi temu o tome). Nije dobar kriterijum jer ne diskriminiše protiv dovoljnog broja kandidata.
- ja bih uveo rang u okviru razreda kao jedan od kriterijuma pri bodovanju. Svaki nastavnik bi morao da rangira sve svoje učenike prema postignutom zbiru poena, i to bi se izražavalo u procentima, npr.100-96-92-88-84 itd. (To nisu procenti kao poeni na kontrolnom nego rang). Tako bi neko imao ocenu 5-92 a neko 5-88 i ova prva osoba bi imala više poena pri upisu, što bi joj značilo ako želi da se upiše u neku školu tipa Treće gimnazije ili farmacije. Taj rang ne bi mogao da se lažira poklanjanjem ocena ni prepisivanjem na maturi. Jednostavno bi zvanično svaki učenik imao neki različit broj poena koji je zaradio, i to bi uvelo neki fer elemenat pri upisu.

 

[yokai]

- zašto (samo) srpski i matematika a ne neki drugi predmeti; da li to znači da su ostali predmeti nevažni i služe za popunjavanje rasporeda časova u osnovnoj školi; mislim da će broj poena iz mešovitog ispita akademskih predmeta (kada se uvede za par godina) biti bolji pokazatelj nečijeg kvaliteta za gimnaziju nego sami srpski jezik i matematika

Srpski i matematika zato što su nosioci ostalih predmeta, na neki način. Matematika prirodnih, srpski društvenih. A gimnazija je skup prirodnih i društvenih nauka, pa po tome. Za medicinsku bi išle biologija i hemija, recimo.

- radije bih uveo strožije ocenjivanje nego da se traži prosek 4.50. U pravilniku za ocenjivanje u osnovnoj školi piše šta je potrebno za četvorku i to je stvarno visok nivo znanja.
(vrlo dobar (4) dobija učenik koji ima visok nivo i obim znanja i stepen razumevanja programskih sadržaja i pokazao je sposobnost primene znanja, umenja i veština uz manju pomoć nastavnika i visok stepen angažovanja učenika).
Ako bi nastavnici ocenjivali kako piše u pravilniku umesto da poklanjaju ocene, prosek od 4.00 bi bio nešto vredno poštovanja, a ne kao danas da u dve škole gde sam radio ima 1/3 vukovaca i 1/2 odličnih.

Potpuno podržavam, strožije tj. realno ocenjivanje, a zahtevanje proseka da se spusti sa 4.50 na 4.00! Može!

- To sa 4 iz vladanja gubi smisao kao kriterijum jer je danas izuzetno teško nemati 5 iz vladanja (vidi temu o tome). Nije dobar kriterijum jer ne diskriminiše protiv dovoljnog broja kandidata.

Gde je tema o tome? Daj link.

- ja bih uveo rang u okviru razreda kao jedan od kriterijuma pri bodovanju. Svaki nastavnik bi morao da rangira sve svoje učenike prema postignutom zbiru poena, i to bi se izražavalo u procentima, npr.100-96-92-88-84 itd. (To nisu procenti kao poeni na kontrolnom nego rang). Tako bi neko imao ocenu 5-92 a neko 5-88 i ova prva osoba bi imala više poena pri upisu, što bi joj značilo ako želi da se upiše u neku školu tipa Treće gimnazije ili farmacije. Taj rang ne bi mogao da se lažira poklanjanjem ocena ni prepisivanjem na maturi. Jednostavno bi zvanično svaki učenik imao neki različit broj poena koji je zaradio, i to bi uvelo neki fer elemenat pri upisu.

Ne podržavam ovo. Tu se otvara dosta prostora za manipulaciju i povlačenja veza i vezica, pogotovo u manjim sredinama. Jer nastavnik na taj način može, skoro neometano, da gura "svoje"... odnosno tu je individualna procena nastavnika i kao takva ne može biti merodavna...
I da li kod ove ideje mogu u istom odeljenju da više njih ima npr. 100 tj. jednak broj procenata?

 

[stella93]

teoretski sve to lepo zvuci, malcice je drukcije u praksi

 

[Morena_007]

Da li mislite da bi se norma za upis u gimnaziju (bilo koji smer) trebala podići?
Već postaje smešno da đaci sa dvojkama i trojkama iz matematika (recimo) mogu da upišu gimnaziju.

Ja bih kao uslov za upis postavio sledeće:
-ocene iz srpskog i matematike - najmanje 4
-najmanje prosek 4.50 na kraju godine (svi razredi)
-najmanje 4 iz vladanja (svi razredi)
-konačan broj bodova (prijemni+prosek iz škole) tj. onako kako je sad

Šta mislite o ovome?

Mislim da bi trebao da se podigne kriterijum, ali ne načinom koji si ti izložio, pri tom mislim na ocene - nečija krvavo zarađena trojka vredi mnogo više od petice kod nekog 'ladnjaka-profesora.
Tako da ja mislim da ta generalizacija može da prouzrokuje mnoge štete.

Inače, moj bi predlog bio - nagrade na takmičenjima - tu svi polažu isti test.

 

[Jukie]

Ne podržavam ovo. Tu se otvara dosta prostora za manipulaciju i povlačenja veza i vezica, pogotovo u manjim sredinama. Jer nastavnik na taj način može, skoro neometano, da gura "svoje"... odnosno tu je individualna procena nastavnika i kao takva ne može biti merodavna...
I da li kod ove ideje mogu u istom odeljenju da više njih ima npr. 100 tj. jednak broj procenata?

To jeste ali on će ionako da pokloni petice tom nekom svom ko ima veze i vezice tako da njega unapred smatraš kao uračunatu štetu.
Nastavnik mora nekako da oceni rad na času ili kako sam čuo na drugom forumu da se zove "ishode za stavove". Od toga ne može da se pobegne.

Sa druge strane ako SVI nastavnici u SVIM školama iz SVIH predmeta na SVIM godinama/razredima budu morali da odrede taj redosled đaka, prosečan broj poena će biti 50, tako da to što imaš 86 umesto 88 opet znači da si daleko iznad proseka (a i ne bi ovo učestvovalo sa velikim procentom u ukupnom broju poena, recimo 15-20 odsto, pa bi to ustvari bila razlika između 21.5 i 22.0 poena koji se sabiraju sa svim ostalim).

U mojoj originalnoj ideji NE MOŽE da bude jednak broj poena za više đaka. Samo jedan đak ima 100, jedan đak 97,... jedan 7, jedan 3 poena. To upravo i služi da ublaži situaciju koja se sada dešava da 50 odsto đaka ima peticu iz nekog predmeta, jer to praktično znači da polovina đaka u odeljenju ima 100 poena a to je statistički nemoguće.

Da li ovo može da postigne 15 đaka od 30 u odeljenju? Ne može. A u zvaničnim evidencijama piše da se desilo. E pa to treba izbeći:
odličan (5) dobija učenik koji je u potpunosti pokazao sposobnost primene znanja, umenja, veština i samostalnosti u radu, usvojio predviđeni nivo i obim znanja i stepen razumevanja programskih sadržaja, uz veoma visok stepen angažovanja učenika

A evo i Gausove krive koja objašnjava kako bi trebalo da izgleda raspored ljudi sa raznim brojevima poena, kada bi se pošteno radilo:

Dakle većina ljudi bi bila u ovom tamnoplavom polju

 

[mr Kiza]

Ajde da se malo vratim u lepe godine svog zivota...

Kada sam ja upisivao gimnaziju (a to je bilo kada su sadasnji gimnazijalci bili bebe, a neki se nisu ni rodili), za upis u gimnaziju na prijemnom ispitu je trebalo:

- najmanje 12 bodova iz srpskog i 10 iz matematike za drustveni smer,
- najmanje 10 bodova iz srpskog i 12 iz matematike za prirodni smer,
- najmanje po 11 bodova iz oba predmeta za opsti smer,
- za srednje strucne skole cini mi se da se trazilo najmanje po 8 bodova iz oba predmeta za cetvorogodisnje i najmanje 6 za trogodisnje skole

Mislim da je tako vazilo samo za nasu generaciju, pre i posle norma je bila po najmanje 10 bodova iz oba predmeta za gimnazije.

Bodovao se uspeh iz osnovne skole od 5-8 razreda tako sto se za odlican uspeh u 5. i 6. razredu dobijalo po 8, za vrlo dobar 7, za dobar 5 i dovoljan 4 boda, a u 7. i 8. za odlican 12, vrlo dobar 10, dobar 8 i dovoljan 6 - tu je moglo da se osvoji maksimalno 40 bodova

Pored toga bodovale su se i ocene na kraju 7. i 8. razreda iz stranog jezika, biologije, fizike i istorije (za razlicite srednje skole gledali su se i razliciti predmeti, ovi su bili za gimnaziju), tako sto se za odlican uspeh dobijalo po 2,5 boda, za vrlo dobar 2, za dobar 1,5 i za dovoljan 1 bod - tu je moglo da se osvoji maksimalno 20 bodova.

Zadaci nisu bili unapred poznati, vec si morao da maksimalno sednes i zagrejes stolicu. Mi smo u osnovnoj imali pripremnu nastavu tri nedelje pocetkom juna po 5-6 casova dnevno samo srpski i matematika! Generaciji iza moje su po prvi put bili uveli te zbirke iz kojih ce doci zadaci.

Prijemni se polagao u gimnaziji koju si zeleo da upises, tako da nije bilo prepisivanja.

Kada se sve ovo sagleda, meni je prosto smesno kada vidim danasnje osmake koliko se traumiraju oko prijemnog...

 

[yokai]

U mojoj originalnoj ideji NE MOŽE da bude jednak broj poena za više đaka. Samo jedan đak ima 100, jedan đak 97,... jedan 7, jedan 3 poena. To upravo i služi da ublaži situaciju koja se sada dešava da 50 odsto đaka ima peticu iz nekog predmeta, jer to praktično znači da polovina đaka u odeljenju ima 100 poena a to je statistički nemoguće.

U ovo me i jeste problem. Šta ako postoji odeljenje koje ima strašno veliki potencijal, znači sa prosečnim prosekom 3.90 (recimo), a onda neko odeljenje a prosekom 2.50 (recimo). I onda će, neko ko je u ovom prvom odeljenju imao peticu imati 80 bodova, a u ovom drugom neko ko je imao četvorku 88...

Šta sa ovakvim slučajevima? Nisu sva odeljenja jednaka.

 

[Jukie]

U ovo me i jeste problem. Šta ako postoji odeljenje koje ima strašno veliki potencijal, znači sa prosečnim prosekom 3.90 (recimo), a onda neko odeljenje a prosekom 2.50 (recimo). I onda će, neko ko je u ovom prvom odeljenju imao peticu imati 80 bodova, a u ovom drugom neko ko je imao četvorku 88... Šta sa ovakvim slučajevima? Nisu sva odeljenja jednaka.

Sva odeljenja kod jednog nastavnika se računaju kao jedna celina, tako da ima npr. 102 sedmaka. Što je veći uzorak to je poštenija ovakva raspodela.
Neka, neka dobije taj sa četvorkom 4-88 i neka dobije npr. 16/20 na prosek i 17.6/20 na ovo - nije velika razlika.
Ako u celoj školi nema dovoljno đaka da zarade peticu, znači da ili nastavnik prestrogo ocenjuje ili da cela lokalna zajednica kuburi sa uslovima za sticanje predznanja (niko nema internet ni televiziju ni knjige?) pa je dobro da bar neko od njih ode u gimnaziju i na fakultet i da njegova deca posle imaju bolje uslove, inače se stvara enklava generacijski neobrazovanih ljudi.

 

[yokai]

A šta ako ima 4 odeljenja sedmog razreda, 2 su kod jednog nastavnika, 2 kod drugog? To je onda opet različit kriterijum ocenjivanja i bodovanja... I kako bi se usaglasili ko će u generaciji da ima 100 (pošto će kod jednog nastavnika jedan učenik imati, a kod drugogd rugi)?

 

[stella93]

a sta fali da neko vreme bude ovakva situacija kakva je sad? cisto da ovi profesori po gimnazijama ukapiraju da nisu oni izmislili pamet i da (pojedinci) prestanu da se izivljavaju....