Uslovi komunikacije

U vezi komunikacije opomenula me Talula da postoji i monolog komunikacija, koja je prividno dijalog, a u stvari ima svrhu potvrdjivanja necijeg stava, cuveno "hoces li ili neces da potvrdis ono sto sam rekao da je tacno"...
Tu je nekada sasvim nebitno stvarno misljenje sagovornika, jer je bitniji za nastavak komunikacije odgovor da ili ne, tj igranje igre tenisa , sad ja udaram po lopti, a onda ces ti....
Sad sam ja u pravu, pa ces onda biti ti....

Posto su to posebne prilike i situacije, koje ja zovem situacije zadovoljavanja svoje sujete (koja je potrebna za kreativnost, te je potrebno odrzati nivo kreativnog nekad i snishodjenjem ovakvom ocekivanju kod ljudi) ,treba ih pomenuti, ali treba pomenuti i drugaciji tip monolog komunikacija, tj imidz hijararhijsko ubedjivanje....
Takodje je kvazidijalog, tj upuceno je publici , ali se ne ocekuje komunikacija od publike vise od bravo ili ua.....
Koristi se za potvrdjivanje autoriteta, izgradjivanje hijararhijske pozicije kroz aklamaciju, kao i za napad kroz saucesnicko ua.....borba brojem misljenja, znacajna i izrazita kod demonkratije i mediokriteta...
bez obzira da li govornik i objekt napada jesu mediokriteti, okolina oko njih , borci u ovoj borbi , jesu....

Totalno sam prevideo da je i ovo komunikacija, i trolovanje i ovo, jer ja to tumacim kao zloupotrebu govora, a ne komunikaciju , posto je monolog, ali to je za vecinu , pa eto i za mene komunikacija...
Dobar primer je survival, tj pusto ostrvo , gde upravo takvi monolog dijalozi imaju itekako znacajno dejstvo....

Znaci iako po mome nije komunikacija vec monolog ili kvazi dijalog u najboljem slucaju, to je ipak komunikacija nista manje od nemuste komunikacije koja je takodje znacajna , to svi znamo....
 
Nije svaki kvazidijalog sa svrhom potvrdjivanja autoriteta, pa postoji potreba prepoznavanja svrhe govora.....znaci nije dovoljno prepoznati smisao, nameru , vec svrhu (ko bi rekao da namera nije i svrha)

Meni pada na pamet neselektivan pristup kod edukacije, kad se ne dozvoljava dijalog zbog prerastanja u haos usled silnih digresija....
I kod monologa, kad je u pitanju sujetno punjenje, treba takodje prepoznati do koje granice glumiti, tj puniti sujetu,jer ako je bezuslovno snishodjenje, onda snishodjenje gubi kvalitet inspiracije takve sujete....

Da li sam sada zasao na podrucje inspiracije, tj muze, kao rezultata a i motiva neke komunikacije koja nije dijalog sa smislom istine vec dijalog sa smislom kreativne inspiracije....podrske ili inspiracije....da se ucini nesto....
 
Uslov komunikacije koju prizeljkujem je sto popunjeniji spektar nacina na koji se moze prenositi ta neka individualna energija.
Negde sam cak naklonjeniji nekoj maglovitoj vrsti prenosa koja ostavlja prostora za razvoj, i koja takva moze biti i zbog brzine prelazaka s nacina na nacin.
Posebno me umori kada vidim, da i pored svih nastojanja da ne bude tako, iznova upadam u izvesnost ponavljanja istog sablona.
 
Zanimljivo mi ovo izreceno .
Shvatanje komunikacije kao izvora energije.
Pa to jeste vecinsko shvatanje u ovo doba.
Moje vidjenje toga je emocija kao bitnija od sustine.
Za pocetak.
Ovo se sve zasniva na jednoj povrsnoj pogresnoj logici.
Tacno je da secanja kreiraju emocije, bez obzira da li su istinita ili ne (i zamisljena secanja takodje potpuno jednako kreiraju emocije,moze osoba biti i nesvesna da su izmisljena od nje same) ali iako lazna prosla iskustva, tj secanja kreiraju emocije, lazna sadasnja iskustva (procena) izaziva ushicenje i elan, koji nema puno veze sa realnoscu.
Dakle korist proslih laznih slika iskustava je daleko veca jer nema nuspojava, jer je sve proslost.Zato nema stete od varanja sebe.
Korist od sadasnjih laznih slika iskustava je u sukobu sa stetom od potpune virtuelnosti, tj nemanje pojma sta je realna sposobnost i slika, totalna suprotnost od evolucije.
Prednost je emocija, prednost je i motivacija, prednost je inicijacija, mana je totalno razilazenje sa stvarnim sposobnostima i na duzi rok stvaranje multiple licnosti, tj svog sveta koji je socioloski i psiholoski (socioloski je jos i kvazi realan zato je neophodan, da da podrsku psiholoskom laznom svetu).
Ova tendencija ce da raste.
I kao sto smo nekad imali bajke preko kojih su unosene lose floskule u zivotne ciljeve pojedinaca ali su bili u realnom svetu,
sad imamo kreiranje socioloske grupe od strane pojedinca (nije bukvalno grupa jer nije 1-1 odredjena, vec je pojedinac zamislja kao grupu, moji prijatelji , moji drugari , moje komsije, moja porodica) cija je NAJVAZNIJA svrha da u emotivnom i samoobmanjujucem smislu da podrsku i logiku za odrzanje VIRTUELNOG laznog sveta koji osoba kreira i u kome je verovatno sretna ili se trudi da bude sretnija nego u realnom.To oko virtuelnih svetova i kakve sve vrste postoje i kako nastaju , nisam bas razvijao , vidim samo da ima i stvorenih svetova gde vlasnik nije bas sretan u njemu, ali su valjda u struji zivota nastali.
Ili strah da moze i gore.

Sve moderne kvazipsiholoske tehnike se zasnivaju na autosugestiji i na virtuelnim svetovima pojedinaca , film zelja, a i prodornost takvih tehnika dovodi do podrzavanja u smislu prakse.
To sto svaka takva tehnika umanjuje i moralnost, koja takodje prelazi u dve varijante , realnu i virtuelnu, a i povecava sebicnost, sto je sastavni deo virtuelizacije, koja je vezana i za nezavisnost.
Nezavisnost je zalet virtuelizaciji , jer sve dok sistem proizvodnje obezbedjuje nezavisnost procesa bez upustanja u socijalne kontakte vec proizvodne kontakte , jaca i virtuelizacija, jer je bolje resenje za to i za floskule ekploatacije koje su prihvacene i servirane pojedincima , ziteljima zemlje.
Da li se moze razviti proizvodni sistem u kome jaca socijalan kontakt a ne proizvodni kontakt?
To ce dovesti do jacanja ganga, tj po seljacki receno , hajdukluka.Jaca banda , bolji uspeh, tj totalna relativizacija uspeha preko moci.
To je samo prvi impuls, a kasnije realnost preuzme svoje i legalitet odrzava stvarnu proizvodnju , a to se javi , ALI MORA DA SE JAVI (potrebno je obezbediti uslove da varijetet bude moguc da prezivi) klica takvih odnosa koja kasnije biva oponasana i preuzme sve proizvodne odnose.

Vazno je razumeti da ukidanjem klice sistem moze biti i nestabilan ali ce ostati hajducija.
To se cesto radi i koristi u kapitalizmu kad se svaki prizvuk socijalizma presece u korenu, da ne bi jacao radnicki pokret ili umanjivao profit, ili zahtevao vece pogodnosti.
Ovo itekako ima veze sa komunikacijama i virtuelnim sistemima, a jos nisam pomenuo virtuelnu moralnost.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top