Da, jedna od najstarijih zagonetki u filozofiji jeste pitanje
da li drvo koje pada u pustoj šumi pravi zvuk? Pošto je to pitanje postalo veoma otrcano, korisno je razmotriti taj problem iz sasvim drugog ugla. Tako, uz nesebičnu pomoć evolucije, dolazimo do zanimljivog aktuelnog pitanja o tome da li film koji se prikazuje na
Sunday Afternoons ima miris. Iako naizgled zvuči bizarno, ovo pitanje je prikladno koliko i klasično pitanje o drvetu u šumi ili neoklasično o "ušivenoj srednjoj generaciji".
Zagonetke nastaju iz našeg poimanja sveta koje umnogome zavisi od našeg intelektualno-emotivnog sklopa, možda i više no od samog sveta, ili kako to ti na jednom mestu efektno zaključuješ: "Nismo svi prilikom rodjenja jednako posuti zvezdanim prahom, pa u zavisnosti od toga tako i gledamo na zivot i sve relacije koje su neizbezna realnost svakidasnjice." Naravno da nismo, i to upravo naglašavam. Slučajnost je što naš mozak talase određene frekvencije registruje kao zvuke. Evo, ti voliš pse. (Voliš i kojote, ali o tome nećemo sada.) Psi čuju zvuke koje mi ne čujemo, pa tako ne postoji logičan razlog zašto druga stvorenja ne bi mogla da registruju talase kao mirise, boje ili kao nešto opipljivo. Doduše, sinestezija - ukrštanje čula, kada se boje čuju ili zvuci vide - dešava se ljudima ili kao trajno stanje ili privremeno, kada je izazvano halucinogenim supstancama koje neću navoditi, da nas ne bi odvele tamo gde se nismo zaputili.
Imajući u vidu te činjenice (da ni ovaj moj post neće puno njih pročitati, dušo),
postavlja se pitanje da li postoje zvuci kada nema (malih crnih) bića koja bi ih čula? Sigurno da vazduh treperi kada pada drvo u pustoj šumi. Ali ako zvuke čuju slušaoci, zar onda ima zvukova kada nema ko (bio on beo, crn ili pak zelen) da ih čuje?
Ako želimo da izbegnemo ovakav zaključak i kažemo da se u Krstarovu čuje kada pada drvo, logično je da kažemo kako se film koji se prikazuje na
Sunday Afternoons production ima miris. Reći da se čuje zvuk drveta koje pada ne znači da ga iko drugi čuje, već da bi, ukoliko bi neko tome prisustvovao, čuo zvuk. To je dovoljan razlog da se tvrdi kako je zvuk ipak nastao.
Ukoliko je to istina, zašto onda film ne miriše (na Betty, mmakar)? To ne znači da, kada se prikazuje film iko oseća bilo kakav miris već da, ako je prisutna osoba koja miriše ono što mi vidimo, ona bi mirisala film. Ovo je istinito koliko i tvrdnja da bi čovek koji se zadesio u krstarovskoj šumi, u trenutku kada pada drvo, čuo nešto. : lol:
Ovakvo razmišljanje kao da dovodi do apsurdnog zaključka da je svet pun zvukova koje niko ne čuje, boja koje niko ne vidi, ukusa koje niko ne isprobava, kao i mnogobrojnih čulnih iskustava koje ne možemo ni da zamislimo, jer prosto nema kraja tzv. "neušivenim" načinima na koje živa stvorenja podložna zdravim evolutivnim promenama mogu da doživljavaju svet.
