eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Beograd u podne
Uručen Plan za Kosovo
Pripremile: e-Novine
Photo: Goran Necin
Miroljubiva koegzistencija različitih pogleda na status Kosova uz prihvatanje potrebe da Beograd prizna pravo Prištini na nezavisnost u procesu donošenja političkih odluka, ali ne i suverenost i državnost, osnovne su ideje plana za rešavanje kosovskog problema koji je grupa građana predstavila Predsedniku Srbije i javnosti. Plan čiji je autor Marko Matić, urednik e-novina, predlaže i primenu mehanizma paralelnih statusa za rešavanje manjinskih pitanja, kao i razmenu kancelarija za saradnju koje ne bi imale status diplomatskih misija
Autor Plana: Marko Matić
Photo: Goran Necin
Simbolično, u pet minuta do 12h, neformalna grupa građana u kojoj su pored autora plana bili i glavni i odgovorni urednik e-novina Petar Luković i direktor tog medija Branislav Jelić, predstavila je Predsedniku Srbije i javnosti inicijativu za rešavanje kosovskog problema u vidu Predlog praktične politike. Dokument pod nazivom Albansko-srpski odnosi: Osnove za novi početak uobličen je uz tehničku podršku Centra za mir i razvoj demokratije, a prema rečima njegovog autora Marka Matića, predstavlja prvi do sada javno objavljeni celoviti plan za rešavanje kosovskog problema koji je formulisan u Srbiji.
“U trenutku kada u Srbiji funkcioniše samo jedna politička institucija, kada politički akteri pate od krize iedeja i deficita odgovornosti, kada se Srbija suočava sa ozbiljnim izazovima od kojih su onaj u ekonomiji i u vezi sa Kosovom najveći, mi kao samosvesni i odgovorni građani zainteresovani za stanje naših javnih poslova odvažili smo se da Predsedniku Republike i javnosti ponudimo rešenje s jedninom namerom da pomognemo ovom društvu kako bi što pre otklonilo ključnu prepreku na putu ka članstvu EU”, rekao je Marko Matić u izjavi za medije.
U Predlogu politike u okviru sedam preporuka ponuđena su originalna rešenja, principi i mehanizmi čija bi primena otvorila novo poglavlje u odnosima dva naroda. Dokument je, vodeći računa o parametrima koje je postavila međunarodna zajednica, ali i interesima dve stane, ponudio odgovore na četiri ključne neuraligčne tačke srpsko-albanskih odnosa: pitanje pravnog okvira i definisanja statusa Kosova od strane Srbije, spora oko statusa Kosova, položaja etničkih manjina i mehanizma za izgradnju budućih odnosa saradnje. Prema tom predlogu, po okončanju procesa redefinisanja nacionalnih interesa Srbije na Kosovu, unutrašnjim kosenzusom u Srbiji trebalo bi doći do formulisanja nove kosovske politike. Ona bi se zasnivala jasnom razdvajanju nezavisnosti kao karakteristike procesa odlučivanja od suverenosti kao opredeljućeg atributa državnosti.
Photo: Goran Necin
Kao odgovor na jednostrano proglašenu nezavisnost, Srbija bi trebalo da definiše svoje viđenje statusa Kosova u okviru formule “nezavisnost bez suverenosti” što bi se moglo formulisati jednostranim proglašenjem statusa autonomije sui generis od strane Skupštine Srbije. Spor oko statusa Kosova bio bi, prema planu, stavljen u karantin sporazumnim prihvatanjem principa miroljubive koegzistencije različitih pogleda na status Kosova, što bi dvema stranama omogućilo da nastave normalizaciju svojih odnosa bez međusobnog formalnog priznavanja.
Plan iznosi i predlog za rešavanje statusa etničkih manjina kroz primenu mehanizma paralelnih statusa koji bi se odnosili na položaj kososvskih Srba i Albanaca u Preševskoj dolini. Autor smatra da bi primena tog mehanizma, uz istovremeno odbacivanje ideja o podeli Kosova i razmeni teritorija po etničkom principu, omogućila umerenost u zahtevima dve strane, uz istovremenu njihovu spremnost da izađu u susret legitimnim zahtevima manjinskih zajednica.
“Srbija mora jasno da definiše da li kao rešenje kosovskog pitanja vidi puko odsustvo sukoba ili je potrebno da se obezbedi buduća saradnja dva naroda. U tom smislu razgraničenje i podizanje zidova između Srba i Albanaca nisu model koji je u skladu sa evropskim duhom 21. veka. Manjine s obe strane demarkacione linije trebalo bi podsticati da psotanu dragoceni mostovi buduće saradnje, a ne faktori tenzija i budućih sukoba”, rekao je Matić.
U cilju izgradnje budućih odnosa saradnje između dva susedna naroda koji imaju ambiciju da jednog dana postanu deo Evropske unije, autor je predložio da Beograd i Priština nakon postizanja celovitog rešenja razmene kancelarije za saradnju koje ne bi imale status diplomatskih misija, ali bi u funkcionalnom smislu bile njihova adekvatna zamena. Podnosioci predloga su na kraju izrazili nadu da će Predsednik Srbije u najkraćem roku proučiti predložene ideje.
“Uprkos činjenici da smo plan predali u pet minuta do 12, postoji bojazan da su kazaljke za rešavanje kosovskog pitnaja otišle daleko ispred toga”, zaključio je Marko Matić, autor plana za rešavanje kosovskog problema.
http://www.e-novine.com/srbija/vesti/68273-Uruen-Plan-Kosovo.html
*********************************************************************************************************************
Ахам..... значи добили смо "иницијативу грађана"..... и тако.... ја лепо прочитам текст и пронађем КО СТОЈИ иза овако свињског "предлога" и имам шта да видим - Центар за мир и развој демократије на адреси:
http://sr.cemir.org.rs/o-nama/istorijat-caacemir
Istorijat CAA/CEMIR
Centar za mir i razvoj demokratije osnovan je 2. decembra 1991. pod imenom Centar za antiratnu akciju.
Osnivači Centar za antiratnu akciju su:
Vesna Pešić
Stojan Cerović
Sonja Biserko
Nebojša Popov
Nedeljka Radosavljević
Natalija Vušković
Sonja Liht
Dejan Janča
Tanja Petovar
Zorica Trifunović
Organizaciona struktura
Članovi upravnog odbora
Vesna Pešić – predsednica
Milica Lučić
Ivan Janković
Vesna Petrović
Ružica Rosandić
Članovi sаvetodavnog odbora:
Thomas Bremer (Germany)
Enzo Caputto (Italy)
Zdravko Grebo (BiH)
Vladimir Đerić (Srbija)
Bogoljub Milosavljević (Srbija)
Julie Mostov (USA)
Tanja Petovar (Srbija)
Nebojša Popov (Srbija)
Alenka Puhar (Slovenia)
Zoran Pusić (Croatia)
Vesna Rakić–Vodinelić (Srbija)
Milan Šahović (Srbija)
Miloš Vasić (Srbija)
Bodo Weber (Germany)
Marina Jelić – izvršna direktorka
***************************************************************************************


Значи СТРАНИ ШПИЈУНИ и ПЛАЋЕНИЦИ КРЕНУЛИ СУ У АКЦИЈУ...... алооооооо бре народеееееее има ли овде некога ДА ИМ ВИШЕ ЗАПУШИ УСТА и да им објасни да би морали да се кандидују на изборима па да провере шта народ о њима мисли... какав је ово начин, каква је ово свињарија, какав је ово безобразлук. Па докле ћемо више трпети ТЕРОР СТРАНИХ СЛУЖБИ И ШПИЈУНА по свим питањима. ДОСТА је више било...... а БНД-у поручити ИЛИ ДА СЕ ПРИМИРЕ ИЛИ ЋЕ БИТИ ПОХВАТАНИ ЗА УШИ И НАЈУРЕНИ ИЗ СРБИЈЕ.........
Uručen Plan za Kosovo
Pripremile: e-Novine

Miroljubiva koegzistencija različitih pogleda na status Kosova uz prihvatanje potrebe da Beograd prizna pravo Prištini na nezavisnost u procesu donošenja političkih odluka, ali ne i suverenost i državnost, osnovne su ideje plana za rešavanje kosovskog problema koji je grupa građana predstavila Predsedniku Srbije i javnosti. Plan čiji je autor Marko Matić, urednik e-novina, predlaže i primenu mehanizma paralelnih statusa za rešavanje manjinskih pitanja, kao i razmenu kancelarija za saradnju koje ne bi imale status diplomatskih misija

Photo: Goran Necin
Simbolično, u pet minuta do 12h, neformalna grupa građana u kojoj su pored autora plana bili i glavni i odgovorni urednik e-novina Petar Luković i direktor tog medija Branislav Jelić, predstavila je Predsedniku Srbije i javnosti inicijativu za rešavanje kosovskog problema u vidu Predlog praktične politike. Dokument pod nazivom Albansko-srpski odnosi: Osnove za novi početak uobličen je uz tehničku podršku Centra za mir i razvoj demokratije, a prema rečima njegovog autora Marka Matića, predstavlja prvi do sada javno objavljeni celoviti plan za rešavanje kosovskog problema koji je formulisan u Srbiji.
“U trenutku kada u Srbiji funkcioniše samo jedna politička institucija, kada politički akteri pate od krize iedeja i deficita odgovornosti, kada se Srbija suočava sa ozbiljnim izazovima od kojih su onaj u ekonomiji i u vezi sa Kosovom najveći, mi kao samosvesni i odgovorni građani zainteresovani za stanje naših javnih poslova odvažili smo se da Predsedniku Republike i javnosti ponudimo rešenje s jedninom namerom da pomognemo ovom društvu kako bi što pre otklonilo ključnu prepreku na putu ka članstvu EU”, rekao je Marko Matić u izjavi za medije.
U Predlogu politike u okviru sedam preporuka ponuđena su originalna rešenja, principi i mehanizmi čija bi primena otvorila novo poglavlje u odnosima dva naroda. Dokument je, vodeći računa o parametrima koje je postavila međunarodna zajednica, ali i interesima dve stane, ponudio odgovore na četiri ključne neuraligčne tačke srpsko-albanskih odnosa: pitanje pravnog okvira i definisanja statusa Kosova od strane Srbije, spora oko statusa Kosova, položaja etničkih manjina i mehanizma za izgradnju budućih odnosa saradnje. Prema tom predlogu, po okončanju procesa redefinisanja nacionalnih interesa Srbije na Kosovu, unutrašnjim kosenzusom u Srbiji trebalo bi doći do formulisanja nove kosovske politike. Ona bi se zasnivala jasnom razdvajanju nezavisnosti kao karakteristike procesa odlučivanja od suverenosti kao opredeljućeg atributa državnosti.

Kao odgovor na jednostrano proglašenu nezavisnost, Srbija bi trebalo da definiše svoje viđenje statusa Kosova u okviru formule “nezavisnost bez suverenosti” što bi se moglo formulisati jednostranim proglašenjem statusa autonomije sui generis od strane Skupštine Srbije. Spor oko statusa Kosova bio bi, prema planu, stavljen u karantin sporazumnim prihvatanjem principa miroljubive koegzistencije različitih pogleda na status Kosova, što bi dvema stranama omogućilo da nastave normalizaciju svojih odnosa bez međusobnog formalnog priznavanja.
Plan iznosi i predlog za rešavanje statusa etničkih manjina kroz primenu mehanizma paralelnih statusa koji bi se odnosili na položaj kososvskih Srba i Albanaca u Preševskoj dolini. Autor smatra da bi primena tog mehanizma, uz istovremeno odbacivanje ideja o podeli Kosova i razmeni teritorija po etničkom principu, omogućila umerenost u zahtevima dve strane, uz istovremenu njihovu spremnost da izađu u susret legitimnim zahtevima manjinskih zajednica.
“Srbija mora jasno da definiše da li kao rešenje kosovskog pitanja vidi puko odsustvo sukoba ili je potrebno da se obezbedi buduća saradnja dva naroda. U tom smislu razgraničenje i podizanje zidova između Srba i Albanaca nisu model koji je u skladu sa evropskim duhom 21. veka. Manjine s obe strane demarkacione linije trebalo bi podsticati da psotanu dragoceni mostovi buduće saradnje, a ne faktori tenzija i budućih sukoba”, rekao je Matić.
U cilju izgradnje budućih odnosa saradnje između dva susedna naroda koji imaju ambiciju da jednog dana postanu deo Evropske unije, autor je predložio da Beograd i Priština nakon postizanja celovitog rešenja razmene kancelarije za saradnju koje ne bi imale status diplomatskih misija, ali bi u funkcionalnom smislu bile njihova adekvatna zamena. Podnosioci predloga su na kraju izrazili nadu da će Predsednik Srbije u najkraćem roku proučiti predložene ideje.
“Uprkos činjenici da smo plan predali u pet minuta do 12, postoji bojazan da su kazaljke za rešavanje kosovskog pitnaja otišle daleko ispred toga”, zaključio je Marko Matić, autor plana za rešavanje kosovskog problema.
http://www.e-novine.com/srbija/vesti/68273-Uruen-Plan-Kosovo.html
*********************************************************************************************************************
Ахам..... значи добили смо "иницијативу грађана"..... и тако.... ја лепо прочитам текст и пронађем КО СТОЈИ иза овако свињског "предлога" и имам шта да видим - Центар за мир и развој демократије на адреси:
http://sr.cemir.org.rs/o-nama/istorijat-caacemir
Istorijat CAA/CEMIR
Centar za mir i razvoj demokratije osnovan je 2. decembra 1991. pod imenom Centar za antiratnu akciju.
Osnivači Centar za antiratnu akciju su:
Vesna Pešić
Stojan Cerović
Sonja Biserko
Nebojša Popov
Nedeljka Radosavljević
Natalija Vušković
Sonja Liht
Dejan Janča
Tanja Petovar
Zorica Trifunović
Organizaciona struktura
Članovi upravnog odbora
Vesna Pešić – predsednica
Milica Lučić
Ivan Janković
Vesna Petrović
Ružica Rosandić
Članovi sаvetodavnog odbora:
Thomas Bremer (Germany)
Enzo Caputto (Italy)
Zdravko Grebo (BiH)
Vladimir Đerić (Srbija)
Bogoljub Milosavljević (Srbija)
Julie Mostov (USA)
Tanja Petovar (Srbija)
Nebojša Popov (Srbija)
Alenka Puhar (Slovenia)
Zoran Pusić (Croatia)
Vesna Rakić–Vodinelić (Srbija)
Milan Šahović (Srbija)
Miloš Vasić (Srbija)
Bodo Weber (Germany)
Marina Jelić – izvršna direktorka
***************************************************************************************


