Procitaj drugu recenicu iz mog posta.
-
- Popularno:
- Tiktoker popravlja rupe i pukotine na...
- Maja Gojković na bizarnom svečanom...
- Festival svingera beleži rast u...
- Da li je jugoistok Srbije bas toliko...
- Muškarac potegao nož na građane:...
- SNS udar na standard gradjana: Za...
- Režim tvrdi da su studenti opljačkali...
- Vučić ispod šatora junački brani Kosovo!
- Oglasila se Tozovčeva unuka nakon vesti...
- POKS pozvao princa Filipa da stane na...
Urbane legende Beograda
- Začetnik teme BG5
- Datum pokretanja
Procitaj drugu recenicu iz mog posta.
- Poruka
- 28.673
aaaaaaa,pardoniram 
NESHVATAM ZASTO NIKO NE PISE OVDE PA SAMO U SPORTU IH IMA SAMO TAKO RECIMO DUCI SIMONOVIC U KOSARCI PA BLEKI U FUDBALU PA U MUZICI , POZORISTU ... AJDETE MALO
- Poruka
- 388.741
Pisi ti...pa cemo i mi..samo smanji slova..molim te
za velika slova se izvinjavam sefovici sa dubokim naklonom a o legendama ne znam odakle da pocnem misleci da ih svi znaju i da cu biti dosadan, ali evo pokusaja Pjer cuburski krojac, neuspeli francuski stilista i umetnik, boem koji je sio bolje i od poznatog krojaca iz mecanina s obilicevog venca. Svake subote i nedelje sedeo je pre podne u Kalenicu a popodne u Vltavi dok se radnim danima kretao u trouglu Inexa gde je s Dendijem ispijao kafu pa preko Skadarlije do Poslednje sanse(i posle toliko godina me boli dusa pri samom pomenu iste). Plaseci se da se ne raspisem zastajem ovde odlazeci u secanja
- Poruka
- 28.673
- Poruka
- 51.813
srecom nemam klavir 
pml
Zainteresovan član
- Poruka
- 366
“En den dinu, SAVA RAKA TINU…”
Poznаti beogrаdski mаngup Sаvа je popodne provodio po uobičаjenom šаblonu: prvo bi mаlo šetаo sаrаjevskom dа vidi dа l’ se u krаju ištа dešаvа, zаtim bi otišаo do Slаvije i nа krаju do Kаlemegdаnа. Uveče se spremаo zа stаndаrdаn izlаzаk u poznаte prestoničke kаfiće, oba koja su tada bila otvorena. Ali tog presudnog dana 1980. ništa nije išlo po ustanovljenom toku. Prvo u krаju je bilа rаcijа pа je morаo dа zаpаli. Sа druge strаne, nа Slаviji se skupilа gomilа ljudi kаko bi gledаli nekog ludаkа koji svаki dаn prolаzi u belom poršeu, prаvi krugove i beži kući dok je nа Kаlemegdаnu sve vrvelo od devojаkа. Sаvršeno.
Tinа je nа prvi pogled bilа sаmo još jednа beogrаdskа lepoticа. Ali, ćerkа аmeričkog аmbаsаdorа je bilа divljа i nezаdrživа u svаkom smislu. Mnogi ugledni momci poznаtih beogrаdskih fаmilijа su pokušаvаli dа je osvoje nа rаzne nаčine, аli jednostаvno kod Tine nije bilo kompromisа. Obožаvаlа je šetnje pored kejа, spokoj i mir koji tаmo dobijа, аli večerаs se sа drugаricаmа, ćerkama francuskog atašea za štampu i britanskog predstavnika MI6 u Beogradu, odlučilа dа prošetа novu hаljinu u vrevi Kаlemegdаnа.
Niko do dаn dаnаs ne znа kаko se i štа tаčno dogodilo, аli su neki klinci prolаzeći nаjmrаčnijim delovimа Kаlišа videli nа jednoj klupi Sаvu i Tinu u strаsnom zаgrljаju. Nije trebаlo puno dа se pričа pročuje beogrаdskom čаršijom. Zа Tinu se posle govorilo dа se vrаtilа nа studije u Ameriku, а Sаvu niko više nikаdа nije video. Ipаk, u čаst Sаve, velikog šmekerа, koji je uspeo dа uhvаti neuhvаtljivu ćerku zloćudnog аmeričkog аmbаsаdorа, ostаlа je dečijа pesmicа, jer ko drugi može dа pronosi legendu bolje i lepše od sаme dece..
“En den dinu, SAVA RAKA TINU…”
Poznаti beogrаdski mаngup Sаvа je popodne provodio po uobičаjenom šаblonu: prvo bi mаlo šetаo sаrаjevskom dа vidi dа l’ se u krаju ištа dešаvа, zаtim bi otišаo do Slаvije i nа krаju do Kаlemegdаnа. Uveče se spremаo zа stаndаrdаn izlаzаk u poznаte prestoničke kаfiće, oba koja su tada bila otvorena. Ali tog presudnog dana 1980. ništa nije išlo po ustanovljenom toku. Prvo u krаju je bilа rаcijа pа je morаo dа zаpаli. Sа druge strаne, nа Slаviji se skupilа gomilа ljudi kаko bi gledаli nekog ludаkа koji svаki dаn prolаzi u belom poršeu, prаvi krugove i beži kući dok je nа Kаlemegdаnu sve vrvelo od devojаkа. Sаvršeno.
Tinа je nа prvi pogled bilа sаmo još jednа beogrаdskа lepoticа. Ali, ćerkа аmeričkog аmbаsаdorа je bilа divljа i nezаdrživа u svаkom smislu. Mnogi ugledni momci poznаtih beogrаdskih fаmilijа su pokušаvаli dа je osvoje nа rаzne nаčine, аli jednostаvno kod Tine nije bilo kompromisа. Obožаvаlа je šetnje pored kejа, spokoj i mir koji tаmo dobijа, аli večerаs se sа drugаricаmа, ćerkama francuskog atašea za štampu i britanskog predstavnika MI6 u Beogradu, odlučilа dа prošetа novu hаljinu u vrevi Kаlemegdаnа.
Niko do dаn dаnаs ne znа kаko se i štа tаčno dogodilo, аli su neki klinci prolаzeći nаjmrаčnijim delovimа Kаlišа videli nа jednoj klupi Sаvu i Tinu u strаsnom zаgrljаju. Nije trebаlo puno dа se pričа pročuje beogrаdskom čаršijom. Zа Tinu se posle govorilo dа se vrаtilа nа studije u Ameriku, а Sаvu niko više nikаdа nije video. Ipаk, u čаst Sаve, velikog šmekerа, koji je uspeo dа uhvаti neuhvаtljivu ćerku zloćudnog аmeričkog аmbаsаdorа, ostаlа je dečijа pesmicа, jer ko drugi može dа pronosi legendu bolje i lepše od sаme dece..
“En den dinu, SAVA RAKA TINU…”
nenadnikolic1239
Početnik
- Poruka
- 2
ja sam cuo da je u najstarijoj kuci u Beogradu tokom Drugog svetskog rata bilo skriveno zlato Nacista ,posto su postojali neki tajni tuneli . Ljudi su pokusali traziti nakon rata,ali nisu nista nasli
sef gradilista
Aktivan član
- Poruka
- 1.481
lider
Poznat
- Poruka
- 7.767
Један од београдских легенди је надалеко чувени чика Аца Деветка.
Готово да не познајем ни једног београђанина који барем једном није јео у неком од његових ресторана.
Прво на Кошутњаку у ресторану 9. по коме је и добио надимак, а затим у Хајдуку на Лиону.
Готово да не познајем ни једног београђанина који барем једном није јео у неком од његових ресторана.
Прво на Кошутњаку у ресторану 9. по коме је и добио надимак, а затим у Хајдуку на Лиону.
lider
Poznat
- Poruka
- 7.767
Замислите Београд да у њему није живео и радио Душко Радовић.
- Poruka
- 28.673
- Poruka
- 237.348
Lejland autobus – legendarno vozilo koje stariji Beogradjani svakako pamte. Nabavljan je pocetkom sezdesetih i vozen do druge polovine sedamdesetih. Nekoliko prica se vezuje za te autobuse. Prva je da su zapravo trebali da zavrse u Africi, ali posto je Englezima taj posao propao uvalili su ih nama. Ista prica je kruzila i za cuvene tramvaje "Belgijance" koji su u Beograd stizali jos krajem cetrdesetih i pocetkom pedesetih, da bi u njemu ostali do druge polovine osamdesetih. Upravo te tramvaje sam najvise voleo. Motiv za "africku teoriju" je bio raspored bocnih prozora u 2 reda od kojih su gornji bili mali i uski, te su vise podsecali na puskarnice. Inace nije bio jedini tako dizajniran u to doba. Lejland je u originalu sem toga imao i beli krov, mada je to kasnije prefarbavano. Beli krov i mali prozori su uticali da je u ovom vozilu leti bilo manje vruce nego u potonjim kockastim Ikarusima, koje sam inace uzasno mrzeo, za razliku od onih Mercedesa koji su mi bili dragi skoro kao "Englez". Za naseg britanskog gosta se vezivala jos jedna prica koju neki takodje smatraju urbanom legendom. Navodno da zbog toga sto je projektovan za Afriku on nije mogao zimi da upali, pa sve te autobuse od novembra do marta nisu ni gasili. Licno mislim da je lose paljenje vise bilo posledica loseg stanja motora. Kako bilo, o potrosnji ionako niko nije brinuo jer je u to doba gorivo bilo tek nesto skuplje od vode. Englez je imao dusu. Nezno zaobljen, diskretno hromiran, potpuno drugaciji od kockastih "Ika" koje kao da je projektovao stolar. Sofer je bio odvojen od putnika velikom plasticnom pregradom kroz koju sam ja kao decak voleo da virim pokusavajuci da dokucim kojom se brzinom krecemo. Uglavnom uzalud, jer im brzinomeri najcesce nisu radili, ako ih je uopste i bilo. Kod nekih je na tom mestu samo zjapila ogromna rupa. Vozac nista nije imao s kartama, o tome je brinuo kondukter u zadnjem delu vozila. Posto je motor bio otprilike upola slabiji nego kod danasnjih autobusa voznja nije mogla biti brza, a na jakoj uzbrdici ste ga mogli sustici ako malo potrcite. Zabelezeni su i slucajevi ulaska i izlaska iz njega u pokretu, bez ikakvih posledica. Samo zamolis ‘’majstora’’ i resen problem. Samo pokretanje na usponu proizvodilo je zvuke kao da ce svakog trenutka ispustiti dusu. Tako se bar meni cinilo pri kretanju sa stanica u Blagoja Parovica i Kirovljevoj. Grmljavinu motora u tim za njega teskim trenucima pratila je ogromna kolicina dima koju je izbacivao iz auspuha, otprilike kao iz omanje fabrike. Nastavio bi tako da dimi, hropce i stenje sve do kraja uspona i tad bi se zvuk pretvorio u glasno, ali ipak prihvatljivo brundanje. Niko se ni zbog toga nije uzbudjivao jer tad nisu postojale euro norme o zagadjenju zivotne sredine i slicne kerefeke. Danas bi svakako bio smesta iskljucen iz saobracaja kao ekoloska katastrofa. Ni vec pomenuta tromost nije izazivala nervozu. U to doba nismo svi groznicavo negde zurili kao sto sad cinimo. Mnogi ljudi nisu ni nosili casovnik. Bili smo skromniji i bilo nam je vazno samo da stignemo tamo gde smo se zaputili. U mom slucaju to je pretezno bilo Banovo brdo, sto znaci da sam najcesce putovao tadasnjom linijom broj 33. Sigurno me je vozio i ovaj autobus na slici, koji je ocigledno na toj liniji docekao i penziju.
Vise godina nakon Lejlandovog nestanka s beogradskih ulica ta je tura preimenovana u 53 i produzena do Vidikovca, koji se u medjuvremenu izgradio.
Vise godina nakon Lejlandovog nestanka s beogradskih ulica ta je tura preimenovana u 53 i produzena do Vidikovca, koji se u medjuvremenu izgradio.
- Poruka
- 28.673
- Poruka
- 49.310
Boze,da l` je ovo tacno
http://www.kurir-info.rs/urbana-leg...me-kako-je-umro-dragan-lakovic-clanak-1235071
Nagrnuli su sa vestima kao da je to nesto sto se juce dogodilo.
Драган Лаковић (Скопље, 28. март 1929 — Београд, 31. мај 1990)
http://sr.wikipedia.org/wiki/Драган_Лаковић
Nisam bas pratio, znao sam da je covek postojao - ali sve pomenuto je bilo pre 20 i nesto godina.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 28.673
- Poruka
- 49.310
Dobro je da su gluposti demantovane.
