WithDravnWather:"Moze da smanji stres do maksimuma. Prekomerni stres utice pogubno na transmitere mozga i dolazi do zakazivanja istih, a oni su odgovorni za san, dobro raspolozenje, energetski bilans i toleranciju na bol. Dakle ne pokusavajte da se iz stresa izvucete 'podizacima' (secerni produkti, alkohol, cigarete, narkotici, sopstveni adrenalin itd) niti 'spustacima' (sedativi i anksiolitici - Bromazepamcic itd). To vam je kao da pokusavate da poravnate zemlju u maloj saksijici a od instrumenata imate jedino - buldozer! Fina hemija mozga ne moze se izbalansirati na taj nacin, privremena poboljsanja kratkotrajna su i covek se ubrzo nalazi na 'toboganu osecanja', za kratko mu bude dobro i bude 'high' pa onda vrtoglavo pada u lose raspolozenje, nesanicu i jos vecu nervozu. Jedini nacin kako se leci prekomerni stres je - smanjivanje stresa. To je nesto sto svako od nas moze da uradi na ovaj ili onaj nacin."
ово је све ''жива истина''. И ако нисам медицински стручњак, успела сам да сама себи помогнем да се извучем из стања из кога се многи не извуку ни уз помоћ стручњака. Још ми је остало да ''порадим'' на неким ситницама...Била сам изложена јаком, свакодневном стресу дужи временски период. Почела сам да пијем таблете за смирење (диазепам). Кад год бих од оног свакодневног уобичајног стреса, доживела још једну додатну дозу, попила бих таблету. То је трајало око годину дана. Онда, једног јутра, доживим такав стрес, који је био само кап у пуној чаши. Попијем таблету у нади да ће ме опустити, а онда ми је изненада позлило. Осетила сам вртоглавицу, благу укоченост усне, велику слабост читавог организма. Када је то прошло, осећала сам се као да ме је ''воз прегазио''. Нисам имала апетит, нисам осећала потребу за храном, напади ''слабости'' су се понављали више пута дневно, али не тако јаки као тај пут кад ми је позлило. Онда сам ПОВУКЛА ЦРТУ. Да не дужим, трудила сам се да једем више оброка дневно у малим количинама, јер нисам осећала потребу за храном. Узимала сам додатна средства да бих повратила имунитет (Б витамине, магнезијум, цинк, неки ''имунал'' ). Приметила сам да ми је лоше и кад попијем диазепам, па стога кад је већ тако, почела сам да га не узимам свакодневно, као до тада, већ сам проредила дозе (сваки други, затим сваки трећи дан итд...). Физички сам се осећала много боље, али ми је остао страх, да ће ми опет бити лоше, ако се нађем у окружењу у ком ми је први пут позлило. Заборавила сам да напишем, најважније. Прво што сам урадила било је да променим ''чип'' у глави ида се потрудим да ме што мање ''погађају'' ствари због којих сам до тада испадала из равнотеже. Једноставно сам максимално успорила темпо и обуздала свој карактер, а обавезе распоредила тако, да могу све на миру да позавршавам...убавила сам вас, али поента је да је стрес смрт и за психичко, а и за физичко здравље, а тако је једноставно свести га на минималу, само ако се потрудите. наравно, ону вресту стреса коју можете да контролишете.
Važno je da je iz ljubavi zato što je dete ondaK sigurnije u sebe i opuštenije u životu kada zna da je željeno...a sad, baš da li je strast bila, ili je muž došao pijan kući, ili je ona bila smorena od svekrve kad je plod začet - to nije važno, taj koitalni detalj mislim
Detetu je važno da je željeno.
Znači, kako se povećava stres, treba i mi da konsolidujemo snage da i dalje završavamo sve u roku NE odričući se (naprotiv, tad je još važniji balans!) privatnog 
