- Poruka
- 2.942
-Eva-:
Eh, reč "kruh" je srpskog porekla... Objasni ti to toj glupoj v(J)everici... I koristi J nes(J)ebično! Pa ajde da ispričam potanko... :wink:
-
- Popularno:
- Koliko ima kocki?
- Revanš
- Javne uvrede blokaderima
- Muslimani i hindusi- kulturna...
- Odmazda zbog odbijanja saradnje s...
- Režimski tabloid Novosti nastavlja da...
- Sve više ljudi u Nemačkoj ne može da...
- Kako iskoreniti mržnju meďu susedima?
- ОБАВЕШТАЈНИ ЦЕНТРИ ПОКУШАВАЈУ ДА...
- Kako to da je Srbija jedina zemlja na...
Upomoć! Napala me veverica!
- Začetnik teme Dlakava_Strvina
- Datum pokretanja
Eh, reč "kruh" je srpskog porekla... Objasni ti to toj glupoj v(J)everici... I koristi J nes(J)ebično! Pa ajde da ispričam potanko... :wink:
-Eva-
Domaćin
- Poruka
- 3.240
Pa gdJe si moJ dragi Dlakavi Jarane? Fino mi neobično bez tebe! Ja ću ti se zdebljati čekaJući na priču o kalemegdanskoJ vJeverici. Gutam Ferrero Kuesschen nekakve bobe. Piše još Feine nuss spezialitat. Otvori kljunić da ti ubacim Jednu!
looodica
Buduća legenda
- Poruka
- 34.720
podravche druze stari 
Svrnula na brazake da te pozdravim
Svrnula na brazake da te pozdravim
- Poruka
- 2.942
looodica:podravche druze stari
E, mojne mi i ovde šalješ crve... :wink: Dosta mi je tih tvojih glista!
Pun mi ih je INBOX Primi puno toplih pozdrava u te tvoje hladne i daleke krajove... 8)
Nemoj da si pipno vevericu ubiću te!!! Veverice su najgotivnije i one su najbolje životinjeke, možda, ako budeš bio dobar ti donese i lešnik... 
- Poruka
- 2.942
Sale#3:Nemoj da si pipno vevericu ubiću te!!! Veverice su najgotivnije i one su najbolje životinjeke, možda, ako budeš bio dobar ti donese i lešnik...
E uvek sam mrzeo površno čitanje!
Samo naslov, sadržaj i publikacija CIP-a na kraju...
E pa neobavešteni prijatelju,
mene je veverica ZAISTA ugrizla na Kalemegdanu!
Ne bi ja njoj ništa, veruj mi! Samo bih proverio do koliko stepeni može da joj se zavrne šija...
Zezam se, naravno!
Ljudi su bolećivi na krznena stvorenja: psi, mačke, zeke, veverice, tvorovi, Dlakava_Strvina...
E, ako pratiš priču, skapiraćeš šta je to učinilo da u ovoj zemlji i životinje pošize... :?
Cekam kuma
Ističe se
- Poruka
- 2.706
E prijatelju, kod nas se upravo desila najezda petokrilnih i sestokrilnih(bez suvih vratova)Robin Hudova {srpskih "Domacina"), koji "dobrovoljnim" prilozima pomazu nasu gradsku sirotinju. Oni(sirotinja) inace zive od vazduha(nesto vazduha salje i rodbina iz inostranstva), a tek ponekad, kad nadje vremena, jer je zuzet spasavanjem srpstva, privrede i sporta, "Domacin" svrati sa svojom TV ekipom (ima i svoju TV stanicu) da ovekoveci svoje dobro delo, da se slucajno ne zaboravi za sledece izbore, kad se bude kandidovao za Predsednika Republike. Sto da ne.
- Poruka
- 2.942
Petak, 08.Okt.2004.
Pa ovo nema smisla stvarno! Celu nedelju vi čekate da vam ispričam o onoj "pilećoj" ljubavi, tragično završenoj, a ja ni makac. Sve neke želje i čestitke... Počeše da mi skandiraju pre neki dan na Trgu, ali ajmo redom...
Moram malo da se vratim u svoje detinjstvo, o kom ću vam tek pričati. Sada o golubovima... A naravno, gde se pa drugde mogu naći golubovi nego u golubarniku, pa malo da opišem situaciju u istom...
Dakle, jedan lep golubarnik je držao Milevin pokojni muž. Sada, tu u dvorištu njihove tj njene kuće, zvrji prazan kavez. Nemi svedok da se tu nekad gugutalo od ljubavi, letelo perje, legali golupčići, i da sad tu nažalost, nema više života. Ostao je samo onaj opor smrad kao u svakom napuštenom golubarniku. Najzaslužniji za to što nema nikog u tom golubarniku je jedan moj drugar, koga smo u detinjstvu zvali Boža-Mutavi. Nije on stvarno bio mutav, nego je malo pričao. Tek s vremena na vreme.
Ali deca ko deca, čim neko odskače, moraju tu razliku i da naglase nekim pogrdnim i posprdnim nadimkom. Zašto je dakle, taj Boža bio kriv za stanje u golubarniku pokojnog muža naše komšinica Mileve? Boža je inače bio dobar dečko. Uvek je imao skupe igračke na baterije i voleo je da ih deli sa nama. E, sad, on se nije družio samo sa nama. Tu je, često uz njega, bila neka debela musava devojčica i ona bi krila te igračke od nas. To je radila tako što je lagala Božu da je pametan i lep, što smo svi mi u kraju znali, ali nismo znali da njemu to prija da čuje. A ona je to mnogo bolje radila od nas. Zato je taj Boža često na poverenje ostavljao te igračke na baterije toj debeloj musavoj Devojčici.
Govorila bi nam: "Meni je Boža ovo dao a vi marš kući". Često smo nezadovoljni i uplakani odlazili sa poljančeta zbog te debele musave devojčice. Nema ko se nije žalio Boži na nju, ali on je nekako uvek bio bolećiv prema debelim musavim devojčicama pa bi je kao fol malo izgrdio pred nama. Onda bi se ona, kao svako pokvareno žensko, podmuklo pritajila dok mi ne zaboravimo na njene zvrčke, pa bi počinjala ispočetka... Dotle, mi smo bili kod golubarnika. Čak je dovodila dečake iz druge škole da nas plaši sa njima. Ali zalud, mi smo jednostavno voleli taj golubarnik i često smo samo posmatrali šta sve ne rade oni mali golupčići po kavezu. A najlepše bi nam bilo kad bi nam Milevia davala da ih hranimo iz naše ruke. Njen pokojni muž takođe nije voleo onu musavu debelu devojčicu. Ne zato što ni njemu nije davala Božine igračke na baterije, jer on je bio mator čovek za to, nego mu je zbog nje taj golubarnik propao.
Šta je to ona radila? Pa dok smo svi spavali, ona bi noću, veoma kasno, dolazila sa svojim drugarima i davila bi one golubove. Nastala bi cika i treska po golubarniku. Nekoliko puta ih je pokojni Milevin muž hvatao na delu, ali nikad da ih vidi konkretno. Stalno bi se ta debela musava devojčica vadila na jedan stari i oprobani način: "Čiko, čiko, ovaj ne radi... a pokvarila su vam se i ona tri tamo... a ovih osam ovde spavaju". E tih osam što "spavaju" su takođe bili zadavljeni, ali poređani jedan uz drugog! To je radila noću, a danju je volela da kida lutkama glave i da ih baca u vatru. Zaista jedna destruktivna osoba...
Na kraju ostade samo jedan lep golub. Često se musava debela devojčica mučila da "pokvari" i tog goluba, ali on se nije dao! Bio je on dovoljno odrastao i spretan. Par puta ga je pogodila praćkom izdaleka, ali je mnogo češće on to uspevao, ne samo da izbegne, već da preleti ptreko debele i da lepo "iskaže svoje nezadovoljstvo" po njoj.
Golubarnik je ostao prazan i pokojni Milevin muž, pogođen tom užasnom scenom, teško se razbole. Mučenik nije išao kod lekara, već kod popa. On lekarima ništa nije verovao. Hej! Pa ovo sam vam već ispričao... Uh.. Evo obećavam da ću vam sutra ispričati i ostatak priče o "pilećoj ljubavi"
Pa ovo nema smisla stvarno! Celu nedelju vi čekate da vam ispričam o onoj "pilećoj" ljubavi, tragično završenoj, a ja ni makac. Sve neke želje i čestitke... Počeše da mi skandiraju pre neki dan na Trgu, ali ajmo redom...
Moram malo da se vratim u svoje detinjstvo, o kom ću vam tek pričati. Sada o golubovima... A naravno, gde se pa drugde mogu naći golubovi nego u golubarniku, pa malo da opišem situaciju u istom...
Dakle, jedan lep golubarnik je držao Milevin pokojni muž. Sada, tu u dvorištu njihove tj njene kuće, zvrji prazan kavez. Nemi svedok da se tu nekad gugutalo od ljubavi, letelo perje, legali golupčići, i da sad tu nažalost, nema više života. Ostao je samo onaj opor smrad kao u svakom napuštenom golubarniku. Najzaslužniji za to što nema nikog u tom golubarniku je jedan moj drugar, koga smo u detinjstvu zvali Boža-Mutavi. Nije on stvarno bio mutav, nego je malo pričao. Tek s vremena na vreme.
Ali deca ko deca, čim neko odskače, moraju tu razliku i da naglase nekim pogrdnim i posprdnim nadimkom. Zašto je dakle, taj Boža bio kriv za stanje u golubarniku pokojnog muža naše komšinica Mileve? Boža je inače bio dobar dečko. Uvek je imao skupe igračke na baterije i voleo je da ih deli sa nama. E, sad, on se nije družio samo sa nama. Tu je, često uz njega, bila neka debela musava devojčica i ona bi krila te igračke od nas. To je radila tako što je lagala Božu da je pametan i lep, što smo svi mi u kraju znali, ali nismo znali da njemu to prija da čuje. A ona je to mnogo bolje radila od nas. Zato je taj Boža često na poverenje ostavljao te igračke na baterije toj debeloj musavoj Devojčici.
Govorila bi nam: "Meni je Boža ovo dao a vi marš kući". Često smo nezadovoljni i uplakani odlazili sa poljančeta zbog te debele musave devojčice. Nema ko se nije žalio Boži na nju, ali on je nekako uvek bio bolećiv prema debelim musavim devojčicama pa bi je kao fol malo izgrdio pred nama. Onda bi se ona, kao svako pokvareno žensko, podmuklo pritajila dok mi ne zaboravimo na njene zvrčke, pa bi počinjala ispočetka... Dotle, mi smo bili kod golubarnika. Čak je dovodila dečake iz druge škole da nas plaši sa njima. Ali zalud, mi smo jednostavno voleli taj golubarnik i često smo samo posmatrali šta sve ne rade oni mali golupčići po kavezu. A najlepše bi nam bilo kad bi nam Milevia davala da ih hranimo iz naše ruke. Njen pokojni muž takođe nije voleo onu musavu debelu devojčicu. Ne zato što ni njemu nije davala Božine igračke na baterije, jer on je bio mator čovek za to, nego mu je zbog nje taj golubarnik propao.
Šta je to ona radila? Pa dok smo svi spavali, ona bi noću, veoma kasno, dolazila sa svojim drugarima i davila bi one golubove. Nastala bi cika i treska po golubarniku. Nekoliko puta ih je pokojni Milevin muž hvatao na delu, ali nikad da ih vidi konkretno. Stalno bi se ta debela musava devojčica vadila na jedan stari i oprobani način: "Čiko, čiko, ovaj ne radi... a pokvarila su vam se i ona tri tamo... a ovih osam ovde spavaju". E tih osam što "spavaju" su takođe bili zadavljeni, ali poređani jedan uz drugog! To je radila noću, a danju je volela da kida lutkama glave i da ih baca u vatru. Zaista jedna destruktivna osoba...
Na kraju ostade samo jedan lep golub. Često se musava debela devojčica mučila da "pokvari" i tog goluba, ali on se nije dao! Bio je on dovoljno odrastao i spretan. Par puta ga je pogodila praćkom izdaleka, ali je mnogo češće on to uspevao, ne samo da izbegne, već da preleti ptreko debele i da lepo "iskaže svoje nezadovoljstvo" po njoj.
Golubarnik je ostao prazan i pokojni Milevin muž, pogođen tom užasnom scenom, teško se razbole. Mučenik nije išao kod lekara, već kod popa. On lekarima ništa nije verovao. Hej! Pa ovo sam vam već ispričao... Uh.. Evo obećavam da ću vam sutra ispričati i ostatak priče o "pilećoj ljubavi"
apotekarka
Domaćin
- Poruka
- 4.684
Kakva dramatična priča sa dubokom psiho-filozofskom konotacijom :shock: !
bhc33
Domaćin
- Poruka
- 4.383
gu gu kak
- Poruka
- 2.942
Nedelja, 10.Okt.2004.
Danas je Nedelja...
sedmi dan...
Danas ladim Paju po običaju...
A obećao sam vam nastavak priče...
Pa lepo sam napisao - sutra...
Nego ja maločas dobih "ovo" kad sam teo da napišem koju toplu...
Evo i vama...
= 4) && is_ie && is_win) { theSelection = document.selection.createRange().text; if (!theSelection) { txtarea.value += bbopen + bbclose; txtarea.focus(); return; } document.selection.createRange().text = bbopen + theSelection + bbclose; txtarea.focus(); return; } else if (txtarea.selectionEnd && (txtarea.selectionEnd - txtarea.selectionStart > 0)) { mozWrap(txtarea, bbopen, bbclose); return; } else { txtarea.value += bbopen + bbcl
Svašta... nekakav jezik...
Danas je Nedelja...
sedmi dan...
Danas ladim Paju po običaju...
A obećao sam vam nastavak priče...
Pa lepo sam napisao - sutra...
Nego ja maločas dobih "ovo" kad sam teo da napišem koju toplu...
Evo i vama...
= 4) && is_ie && is_win) { theSelection = document.selection.createRange().text; if (!theSelection) { txtarea.value += bbopen + bbclose; txtarea.focus(); return; } document.selection.createRange().text = bbopen + theSelection + bbclose; txtarea.focus(); return; } else if (txtarea.selectionEnd && (txtarea.selectionEnd - txtarea.selectionStart > 0)) { mozWrap(txtarea, bbopen, bbclose); return; } else { txtarea.value += bbopen + bbcl
Svašta... nekakav jezik...
Cekam kuma
Ističe se
- Poruka
- 2.706
To ti je vevericji skremblovani jezik(jezichina). Verovatno ti pominje izvesne delove familije, a tu si i ti negde
Auuuuuuuuuuuuu, ala redja....brisem ja odavde, mnogo je besna, ziv me sram pojede
ops:
Auuuuuuuuuuuuu, ala redja....brisem ja odavde, mnogo je besna, ziv me sram pojede
ops:
