Up and Down

[Pljas Šamar!!!]

ne preteruj, nisi toliko egzotična

 

[gost 274070]

niti si ti toliko pljasoshamaren

 

[Pljas Šamar!!!]

stavi neki avatar pa razgovaramo ko muškarac i žena

 

[gost 343533]

Ono Kao

Nije problem ako si pao, problem je ako nisi ustao

da li je vaš život bio
miran ili turbulentan
koliko ste padali i ustajali
koje je bilo najteže penjanje?

Trbulentan je bio u mom licnom zivotu...
barem ga ja tako dozivljavam...

Porodica je bila ta koja je bila cvrsta, i koja je sve popravljala i dovodila na svoje mesto.

 

[gost 274070]

mene se gleda u slova, a ne u dupe

 

[Pljas Šamar!!!]

što šta mu fali?

 

[gost 274070]

ako mi se tange uvlace u dupe, ne moras i ti

 

[Pljas Šamar!!!]

preterana baš si geek

 

[gost 274070]

zato me i voles

 

[Pljas Šamar!!!]

ne nego zato što si patriota

 

[gost 274070]

da, da
rodjena u ameriku, a srce u srbiju

 

[Milan.E]

da, da
rodjena u ameriku, a srce u srbiju

rodjenje u Up, a srce u Down

 

[Bambina]

Ono Kao

Nije problem ako si pao, problem je ako nisi ustao

da li je vaš život bio
miran ili turbulentan
koliko ste padali i ustajali
koje je bilo najteže penjanje?

Jedan od najtežih perioda mi je bio kada sam polagala prijemni da bih upisala grafički dizajn...
Celo leto u ateljeu, bez predaha, moji prijatelji svi završili sa prijavljivanjima u junu i već dobili rezultate, a ja tek čekam septembar da polažem...

Nas pedesetak, četiri naporna dana ispita od po četiri sata svakoga dana, i nakon svega... Ja četrnaesta, primaju devetoro, pomeranja liste nema...
Teška depresija, vrištala sam, plakala, cepala svoje radove na koje sam bil ponosna, uništila sam sve osim dve slike koje je sačuvala porodica prilikom mog destruktivnog napada na sve što sam polako, strpljivo stvarala...
Godinu dana sam izbegavala ljude, osamila se, povukla, uzela časove vožnje da ispunim vreme, počela da se spremam za drugi faks...
Umetničku akademiju sam napustila u planovima za budućnost jer je veza, ta prokleta, sveprisutna veza u našoj bednoj državi, bila neophodna, da te neko pogura...

I tako su mi ostale najdraže patike isflekane bojom i mnogo smeća za baciti.
Jedva sam se nekako pokupila i nastavila dalje, ali jesam.
To je za mene bio šamar i ja sam se pokunjila umesto da mrdam, plivam i na suvom ako treba...
Bacila sam godinu dana društvenog života nepovratno i bilo mi je potrebno da dotaknem dno da bih ustala.

Život je jedan i pad ne treba biti poraz, jer ako ostanemo da ležimo na zemlji, kao što sam ja, a nisam ni prihvatala ruke koje su mi želele pomoći da ustanem, samo kopamo dublju rupu, a to nam ne donosi nimalo dobra. Ne treba se predati i okovati očajavanjem, već kidati lance, pa makar i zubima.

 

[Oranz]

Zavisi kakav je pad bio...od nekih zaista samo otresesh prashinu a od nekih ima krvi i rana...pa posle dok rana zaraste i tako...a mnogo kasnije te rane sevaju na promenu vremena