Да ли је уобичајено понашање да син/брат или ћерка/сестра, породици из које је потекао/ла, представља девојку/младића у најцрњем светлу (девојка се виђа са другима, малтене нимфоманка, а младић пијандура, сатир или шта већ), представљајући се као жртва, а када породица реагује очекивано са саветом да остави девојку/младића, син/ћерка отрчи код девојке/младића и каже шта су рекли његови родитељи, браћа/сестре, при чему се представља као вечита жртва своје породице. Потом када друга страна каже шта мисли о његовој/њеној породици он/а исприча шта је „рекла“ девојка/младић и плус дода све оно што никада не би смео/смела да каже родитељима/браћи/сестрама у лице.
Када ово манипулисање са једнима и са другима доведе до зле крви између, преко манипулатора завађених страна (чак и пријатељи када чују јадиковку манипулатора има да га/њу жале, а да мрзе партнера), онда манипулатор (направивши проблем и себи и другима) очекује, што се обично деси ако дође до брака, да сви све забораве и да се лепо друже. Што је немогућа мисија.
Уколико до брака не дође, већ до раскида (девојка/младић му/јој да педалу), син/ћерка, тј.брат/сестра ће се извињавати родитељима/браћи/сестрама, говориће да је погрешио/погрешила и да то више никада неће да уради. Наравно, већ у следећој вези понавља се, не баш исто, али слично. Девојка/младић су најлепши, најбољи, али породицу, девојци/младићу, представља као зле волшебнике свога живота, што опет доводи до затезања јер девојка/младић му/јој верује и мрзеће његову/њену породицу.
Да ли је ово нормално, тј. уобичајено понашање синова/ћерки, тј. браће и сестара у Србији или људи ипак желе да се будућа жена или будући муж слажу са основном породицом?
Када ово манипулисање са једнима и са другима доведе до зле крви између, преко манипулатора завађених страна (чак и пријатељи када чују јадиковку манипулатора има да га/њу жале, а да мрзе партнера), онда манипулатор (направивши проблем и себи и другима) очекује, што се обично деси ако дође до брака, да сви све забораве и да се лепо друже. Што је немогућа мисија.
Уколико до брака не дође, већ до раскида (девојка/младић му/јој да педалу), син/ћерка, тј.брат/сестра ће се извињавати родитељима/браћи/сестрама, говориће да је погрешио/погрешила и да то више никада неће да уради. Наравно, већ у следећој вези понавља се, не баш исто, али слично. Девојка/младић су најлепши, најбољи, али породицу, девојци/младићу, представља као зле волшебнике свога живота, што опет доводи до затезања јер девојка/младић му/јој верује и мрзеће његову/њену породицу.
Да ли је ово нормално, тј. уобичајено понашање синова/ћерки, тј. браће и сестара у Србији или људи ипак желе да се будућа жена или будући муж слажу са основном породицом?
ko je koga ono...
