Evo malo necega sto sam sklopio.
Zivot i Univerzum (u smislu sve sto postoji) su bazirani na zivotnoj energiji. Zivotna energija prolazi kroz razlicite frekvencije i prelazi iz jednog oblika u drugi. Ona tako formira razlicite dimenzije, univerzume (svemire u astronomskom smislu), “nize” oblike energije kao npr. gravitacija, magnetizam i elektricitet, i formira materiju. Centralna dimenzija je Izvor, i iz njega se emituje ta zivotna energija.
Najvisi oblik sacinjen od zivotne energije je dusa, jer dusa raspolaze istinski slobodnom voljom koja ne moze vestacki da se napravi bilo gde van Izvora, moze eventualno samo da se simulira. Ne postoje visa i niza bica, postoje samo te iste duse koje se medju sobom razlikuju po starosti, zrelosti, razvijenosti. Duse nastaju / stvaraju se u Izvoru, zatim izlaze iz Izvora da bi ucile, razvijale se i sazrevale, i kada dodju do odredjenog nivoa razvoja, vracaju se nazad u Izvor kako bi ucestvovale u stvaranju novih dusa i uredjuvanju i upravljanju Univerzumom.
U Izvoru dakle postoji Zajednistvo najstarijih i najrazvijenijih dusa i one su sposobne da se mentalno umreze jedni sa drugima i oforme kolektivnu svest. To je centar i vodjstvo Univerzuma, a ne imaginarno superiorno bice kao sto je bog. Svi smo “ista vrsta”, i svi cemo pre ili kasnije otici do Izvora, a to je nesto sto je pravedno.
Na samom svom pocetku, dusa je otprilike sitna, skoro prazna jedinica slobodne volje koja ne zna skoro nista (a ne gotov covek). Zato, da bi se njen razvoj ubrzao umesto da traje u nedogled, ona bude uvrstena u grupnu dusu zajedno sa mnogim drugim dusama pribliznog uzrasta. U grupnoj dusi upijaju se ne samo sopstvena nego i tudja iskustva. Na pocetku svog razvoja ona prolazi kroz fazu minerala - zivi odredjeni broj zivota kao mineral koji prolazi kroz neke minimalne procese. Zatim se grupne duse u odredjenoj meri usitne i dusa prelazi u fazu biljaka. Zatim iz jos manje grupne duse u fazu zivotinja. Na samom kraju faze zivotinja, dusa zivi kao neka od najinteligentnijih zivotinja, neke od tih zivotinja budu blizu ljudi sto na njih nacelno ima pozitivan efekat. Zatim, “na onom svetu” (izmedju zivota) odvija se proces individualizacije – dusa se odvoji od grupne duse i sa njom se radi kako bi se pripremila za fazu coveka. Zbog ovog nacina rada, male su sanse da se ikad nadje tzv. karika koja nedostaje (izmedju majmuna i coveka).
U fazi coveka krece konkretnije ucenje, i takodje se preuzima puna odgovornost za svoje postupke – greske moraju da se otplate kroz karmu / kaznu. Izmedju zivota, duse su organizovane u manje grupe i sa njima rade starije duse – koje mogu da se nazovu vodici. Zivoti mogu da se zive u razlicitim svetovima / planetama, jedna od njih je i nasa Zemlja. Dakle, nas svet je u isto vreme skola i kaznionica. Smisao zivljenja ovih zivota je sazrevanje i razvoj. Stariji covek ima visi potencijal u odnosu na mladjeg, ali to ne znaci uvek da je bolji covek i da taj potencijal koristi u punoj meri. Mladji covek moze nekad da bude mnogo bolji materijal kome ce zato biti potreban manji broj zivota da bi dosao do sledece faze.
Nakon faze coveka zavrsava se sa zivljenjem zivota, jer za njima nema vise potrebe – dusa je vise nego dovoljno zrela i sposobna kako za rad na sebi tako i za odgovarajuci rad sa drugima. Ulazi se u fazu vodica. Vodici imaju svoju organizaciju i hijerarhiju i ovlasceni su od Izvora.
Nakon faze vodica, dusa odlazi / vraca se u Izvor, i to je finalna i vecna faza.
Kako vreme funkcionise ne znam, ali znam da radi prakticnosti, jednostavnosti i izbegavanja zbunjivanja mladjih dusa, proces evolucije dusa i zivljenja zivota je organizovan jednostavno – linearno i hronoloski. Nema paralelnih univerzuma i paralelnih zivota, nego smo na jednom mestu u jedno vreme i zivimo zivot po zivot. Svaka tacka u prostoru i vremenu je unikatna i nema razloga da se umnozava.
Zivot i Univerzum (u smislu sve sto postoji) su bazirani na zivotnoj energiji. Zivotna energija prolazi kroz razlicite frekvencije i prelazi iz jednog oblika u drugi. Ona tako formira razlicite dimenzije, univerzume (svemire u astronomskom smislu), “nize” oblike energije kao npr. gravitacija, magnetizam i elektricitet, i formira materiju. Centralna dimenzija je Izvor, i iz njega se emituje ta zivotna energija.
Najvisi oblik sacinjen od zivotne energije je dusa, jer dusa raspolaze istinski slobodnom voljom koja ne moze vestacki da se napravi bilo gde van Izvora, moze eventualno samo da se simulira. Ne postoje visa i niza bica, postoje samo te iste duse koje se medju sobom razlikuju po starosti, zrelosti, razvijenosti. Duse nastaju / stvaraju se u Izvoru, zatim izlaze iz Izvora da bi ucile, razvijale se i sazrevale, i kada dodju do odredjenog nivoa razvoja, vracaju se nazad u Izvor kako bi ucestvovale u stvaranju novih dusa i uredjuvanju i upravljanju Univerzumom.
U Izvoru dakle postoji Zajednistvo najstarijih i najrazvijenijih dusa i one su sposobne da se mentalno umreze jedni sa drugima i oforme kolektivnu svest. To je centar i vodjstvo Univerzuma, a ne imaginarno superiorno bice kao sto je bog. Svi smo “ista vrsta”, i svi cemo pre ili kasnije otici do Izvora, a to je nesto sto je pravedno.
Na samom svom pocetku, dusa je otprilike sitna, skoro prazna jedinica slobodne volje koja ne zna skoro nista (a ne gotov covek). Zato, da bi se njen razvoj ubrzao umesto da traje u nedogled, ona bude uvrstena u grupnu dusu zajedno sa mnogim drugim dusama pribliznog uzrasta. U grupnoj dusi upijaju se ne samo sopstvena nego i tudja iskustva. Na pocetku svog razvoja ona prolazi kroz fazu minerala - zivi odredjeni broj zivota kao mineral koji prolazi kroz neke minimalne procese. Zatim se grupne duse u odredjenoj meri usitne i dusa prelazi u fazu biljaka. Zatim iz jos manje grupne duse u fazu zivotinja. Na samom kraju faze zivotinja, dusa zivi kao neka od najinteligentnijih zivotinja, neke od tih zivotinja budu blizu ljudi sto na njih nacelno ima pozitivan efekat. Zatim, “na onom svetu” (izmedju zivota) odvija se proces individualizacije – dusa se odvoji od grupne duse i sa njom se radi kako bi se pripremila za fazu coveka. Zbog ovog nacina rada, male su sanse da se ikad nadje tzv. karika koja nedostaje (izmedju majmuna i coveka).
U fazi coveka krece konkretnije ucenje, i takodje se preuzima puna odgovornost za svoje postupke – greske moraju da se otplate kroz karmu / kaznu. Izmedju zivota, duse su organizovane u manje grupe i sa njima rade starije duse – koje mogu da se nazovu vodici. Zivoti mogu da se zive u razlicitim svetovima / planetama, jedna od njih je i nasa Zemlja. Dakle, nas svet je u isto vreme skola i kaznionica. Smisao zivljenja ovih zivota je sazrevanje i razvoj. Stariji covek ima visi potencijal u odnosu na mladjeg, ali to ne znaci uvek da je bolji covek i da taj potencijal koristi u punoj meri. Mladji covek moze nekad da bude mnogo bolji materijal kome ce zato biti potreban manji broj zivota da bi dosao do sledece faze.
Nakon faze coveka zavrsava se sa zivljenjem zivota, jer za njima nema vise potrebe – dusa je vise nego dovoljno zrela i sposobna kako za rad na sebi tako i za odgovarajuci rad sa drugima. Ulazi se u fazu vodica. Vodici imaju svoju organizaciju i hijerarhiju i ovlasceni su od Izvora.
Nakon faze vodica, dusa odlazi / vraca se u Izvor, i to je finalna i vecna faza.
Kako vreme funkcionise ne znam, ali znam da radi prakticnosti, jednostavnosti i izbegavanja zbunjivanja mladjih dusa, proces evolucije dusa i zivljenja zivota je organizovan jednostavno – linearno i hronoloski. Nema paralelnih univerzuma i paralelnih zivota, nego smo na jednom mestu u jedno vreme i zivimo zivot po zivot. Svaka tacka u prostoru i vremenu je unikatna i nema razloga da se umnozava.
