Unikatna Keramika

[Poli46]

Unikatna keramika-sa dodatkom zlata-Brigita Herjavec

„Kada kupujete ručno izrađen predmet, ne kupujete samo materijal, već i umetnikovo znanje, vreme, trud, veštinu, ljubav i posvećenost potrebne za stvaranje jedinstvenog. Ručni radovi nose srce i dušu naših predaka i to odvaja rukotvorine od industrijskih. Zato me i dalje inspirišu i služe kao inspiracija u mom radu. ”Brigita Herjavec
"Volim da izlazim van okvira prilikom stvaranja, pa stalno istražujem nove oblike, slike i mnogo eksperimentišem sa materijalima."

 

[Poli46]

Tijana Jokić

Milica Savović-Tapir

Izložba završnih radova studenata i studentkinja četvrte godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu pod nazivom Diploma 2021 bila je prilika da se šira publika upozna sa radovima Tijane Jokić i Milice Savović. Njih dve pohađaju modul Keramika, a svojim radovima pokazuju koliko različitih predmeta može biti izrađeno od gline i drugih materijala na inovativan, zanimljiv i estetski prijemčiv način. Sa Milicom i Tijanom razgovarali smo upravo o procesu nastajanja jednog rada, iskustvu koje nose sa fakulteta, perspektivi mladih umetnika u Srbiji, ali i planovima za budućnost.

Šta smatraš najvažnijim što si naučila na fakultetu?

Tijana: Pored očigledno bitnih stvari kao što je usavršavanje tehnika izrade keramike, po mom mišljenju najvažniji ishod studiranja je radna navika, uz koju, naravno, ide motivacija i želja za napredovanje i rad.

Milica: Mislim da je najvažnije što sam naučila na fakultetu to koliko je važno sagledati rad iz što više perspektiva. Bilo da su u pitanju profesori ili kolege, veoma je korisno saslušati svačiji komentar i kritiku. Te različite perspektive mi omogućavaju da vidim svoj rad iz drugog ugla i proširim ili unapredim ideju u odnosu na početnu.

 

[Poli46]

Radionica Rustik Keramika..

Ručnom izradom predmeta od gline bavim se od 2006. godine kada sam kupila polovni grnčarski točak i prvu peć. Većinom sam samouka. Učila sam svoju sopstvenu tehniku gledanjem i čitanjem, najviše preko interneta. Trebalo mi je oko 10 godina konstantnog rada da mogu da kažem da sam savladala zanat. Bilo je i puno grešaka, ipak, na greškama se uči. Svaka greška vodila me je do novih saznanja i otvarala nova vrata za nova delovanja.

Volim keramiku zato što je stabilna. Ima svoje zakone koji se moraju poštovati, a ipak dozvoljava igru. Neograničene su mogućnosti kad joj se pridje sa poštovanjem. Traži konstantan rad, učenje i eksperiment.

Trudim se da radim keramiku koja nije savršena, inspiriše me nesavršenstvo, volim kada se vidi trag ljudske ruke i kada je svaki predmet osobit za sebe. Svaki komad koji sam stvorila bio je drugačiji od onog drugog, pa samim tim i jedinstven, kao i čovek...kaže umetnica.

 

[Poli46]

Prošlo je 10 godina od kako se Kruševljanka Ana Savić vratila iz Indonezije gde je savladala izradu umetnina od keramike i tek nešto manje od osam, od kako se ohrabrila da izradi i
proda prvu saksiju. Upravo toliko je bilo potrebno vremena da pronađe unikatan izraz,
koji Anu sasvim razlikuje od drugih grnačara. U toj meri, da je sagovornica portala Kruševacgrad danas jedna od najtraženijih grnčarki u ovom delu Evrope

Ana stvara na periferiji grada u ateljeu u kome je na stotine započetih radova. Sveža
sirova glina, već ispečeni predmeti, točak koji čeka narednu vazu za oblikovanje, peći,
boje, glazure, nožići i četkice svuda su po policama i posebnim stolovima za rad.
Iza Ane je danas na desetine uspešenih izložbi, otvoreno tržište umetnina. Kada je
postala stipendista indonežanske Vlade, 2007.godine, imala je neke druge planove.

 

[Poli46]

"Ikos keramika" je rođena u Sarajevu pre tačno tri decenije, kada ju je osnovao Vladimir Savić, profesor Mašinskog fakulteta, sa ciljem izdavanja stručne literature. Deset godina kasnije, njegova ćerka Tamara doselila se u Novi Sad i odlučila da porodičnom čedu da novu dimenziju. Spojem teorije i prakse, umetnosti i svakodnevnice 2008. godine firma širi delatnost na izradu umetničke keramike. Tako je nastao mali ali prepoznatljivi brend unikatnih predmeta za kuću.

Još tokom školovanja na Akademiji umetnosti dobila sam uvid i potrebno znanje za neke prve korake u svet keramike. Kasnije, kako je "Ikos" porodica rasla, rasla su i moja znanja, pa tako danas mogu da kazem da sam u potpunosti ovladala proizvodnim procesom – od ideje do realizacije – počinje razgovor Tamara Savić.

"Ikos" paletu čini širok spektar upotrebnih, kao i dekorativnih predmeta. Tu su tanjiri, šolje, tacne, činije, saksije, držači za sapune, zvončići, praznični ornamenti... Materijal koji se koristi pri izradi samog proizvoda je glina, a što se tiše kolorizacije i prilagođavanje proizvoda za humanu upotrebu, u ceo proces se dodaju i razni pigmenti i glazure.

 

[Poli46]

Unikatna keramika Anja Slapničar​

Studio Anja Slapničar centar je savremenog stvaralaštva u Ljubljani. Studio proizvodi korisnu keramiku, bavi se stručnim obrazovanjem iz oblasti keramike, a namenjen je i drugim edukativnim događajima koji se podudaraju sa duhom keramičkog ateljea.

Svojom proizvodnjom korisne keramike naglašava važnost odabira materijala koji su prirodni i često se prikupljaju s raznih lokacija iz cele Slovenije. Studio takođe naglašava održiv i ekološki način izrade keramike. Veliki deo rada studija takođe je namenjen obrazovanju, podsticanju inovativnosti, kreativnosti i međunarodnih veza.

Arhitektura studija u skladu sa svojim vrednostima naglašava važnost izbora materijala koji su kvalitetni i prirodni. Studio je obložen glinenim malterom, a čitav namještaj sastoji se od slovenačkog drveta.

 

[Poli46]

Sanja Sremac

U delima Sanje Sremac karakteristične su porodične kompozicije prasića, ptica i riba, kao simbola zemlje, vazduha i vode. Vešto balansirajući između humora i groteske, ona stvara životinje naglašenog, ekscentričnog emocionalnog izraza. Posebno obeležje njenih radova čini apliciranje različitih materijala. Rođena je 1969. godine u Beogradu. Završila srednju dizajnersku školu, a diplomirala na FPUD, na odseku keramika i staklo. Samostalni je umetnik, član ULUS i ULUPUDS. Izlaže od 1992. godine i do sada je imala više od 170 žiriranih grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i nekoliko samostalnih izložbi. Učestvovala je na brojnim kolonijama, festivalima i radionicama. Radovi joj se nalaze u privatnim zbirkama, mnogobrojnim galerijama i ustanovama kulture. Samostalno izlagala više puta. Vodi radionicu keramike ,,Glinardina” za decu i odrasle.

 

[Poli46]

Nadežda Đukanović-Pantelić

U svojim pojedinačnim predstavama Nadežda Đukanović-Pantelić oživljava keramoplastičke skulpture životinja kroz osmeh, koji široko izvijen i izbačenih zuba njene divlje stvorove pripitomljava, dajući im izgled stripskih ili animiranih junaka. U izboru kolorita, Nadežda se u nekim slučajevima okreće uzorima iz prirode, dok u drugim artificijalnim bojama dodaje ornamentalnu dekoraciju. Rođena je 1971. godine u Beogradu, 1996. diplomirala na FPUD, na odseku keramika i staklo, a 1998. postala član ULUPUDS. Do sada je izlagala na više od 100 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a samostalno je izlagala sedam puta. Dobila je godišnje nagrade ULUPUDS za 2001.
i 2005. godinu. Živi i radi u Beogradu.

 

[Poli46]

Mojca Žalik, unikatna keramika

Kad osoba uđe u grnčarski studio Mojce Žalik, ulazi u Pogrešan svet bele gline, keramičke korisne proizvode i duhovite keramičke slike, koje prikazuju detinjastu stranu života oko nas. Mojcine šolje i šolje prepoznatljive su po crtežu koji podseća na potez olovke, a konturu ispunjava zastakljenim bojama koje se ponašaju slično kao lubenice, a gotovo ožive kada se spale. U decenijama svog stvaranja, Mojca Žalik se razvila u vrhunski savremeni zanat i predstavlja sam vrh slovenačke keramike. Iako se Mojca uhvatila u koštac sa svime, što se na početku čini pogrešnim, na kraju se uvek pokaže da je najispravnije. Pogrešan svet je njen svet.

 

[Poli46]

Shinobu Hashimoto

Shinobu je rođen u Tokiju 1969. godine, a studio i galeriju Tenstone osnovao je u Hokkaidu
u Japanu. Njegov cilj je stvoriti keramiku koja odgovara našem modernom načinu života,
održavajući dizajn jednostavnim sa samo nekoliko ukrasa, ostajući vjeran originalnoj teksturi
i formi. Definitivno možete videti kako njegov naporan rad i oko za detalje prevladavaju u završnim radovima, svaki je napravljen na kolu a zatim završen mešavinom njegovim posebnim tehnikama.

 

[Poli46]

Warren Mackenzie

Nakon ranog šegrtovanja u Leach Potteri u St. Ives-u, Cornwall (1949-1952), Mackenzie je postao profesor keramike na Univerzitetu Minnesota (1953-1990). Tokom svog skoro četvorodecenijskog boravka u školi, uticao je na generacije učenika, uključujući Michaela Simona, Randija Johnstona, Marka Pharisa i mnoge druge. Sa 91. nastavlja da pravi keramiku u svom ateljeu u Stilvoteru.

 

[Poli46]

Maria Martínez and Julian Martínez

Maria Martinez (1884.-1980.) Od Teva nasleđa San Ildefonso Pueblo u dolini Rio Grande u Novom Meksiku, Maria Martinez je postala svetski poznata po svojoj crno-crnoj grnčariji. Naučivši da pravi lonce kao dete od svoje tetke, Tye Nicolasa, i počevši od posuđa od gline koje je pravila za svoju kućicu za igru, Marija je bila poznata kao lončarka među svojim vršnjacima. 1908. godine,
dr Edgar Hevett, arheolog iz Novog Meksika i direktor Laboratorije za antropologiju u Santa Feu, iskopao je neke krhotine crne keramike iz 17. veka i, pokušavajući da oživi ovu vrstu grnčarije, Hevetta su odveli do Marije. Pokušajem i greškom, Marija je ponovo otkrila umetnost izrade
crne keramike. Utvrdila je da je gušenje hladne vatre osušenim kravljim gnojem zarobilo dim,
te da je upotrebom posebne vrste boje na gornjoj površini, u kombinaciji sa hvatanjem dima i niskom temperaturom vatre, nastala crvena boja glineni lonac crn.

Marija, koja je izrađivala, ali nikada nije slikala grnčariju, sarađivala je sa svojim suprugom Julianom, koji nije samo pomagao u sakupljanju gline i podmetanju vatre, i, što je najvažnije, slikajući motiv na grnčariji. Julian je slikao Marijino posuđe sve do njegove smrti 1943. Tokom
prvih godina izrade grnčarije, Julian se odvojio od poljoprivrede i postao domar u Muzeju
Novog Meksika u Santa Feu. Tu su on i Marija proučavali keramiku u vitrinama, posmatrajući
formu, motiv i tehniku.

 

[Poli46]

 

[Poli46]

Keramika Marie Martínez and Juliana Martíneza

 

[Neprilagođena]

Elliot Newton

 

[Neprilagođena]

Ethan Stern

 

[Poli46]

Ceramic Sculpture-art- Jun Kaneko

Jun Kaneko je rođen u Nagoji u Japanu 1942. Slikarstvo je učio kod Satoshija Ogave u adolescenciji. Došao je u Sjedinjene Države 1963. godine kako bi nastavio studije na
Chouinard Institutu za umetnost, kada ga je upoznavanje sa Fredom Marerom privuklo skulpturalnoj keramici. Nastavio je da studira kod Pitera Voulkosa, Paula Soldnera i Jerrija Rothmana u Kaliforniji u vreme koje je sada definisano kao Pokret savremene keramike
u Americi. Sledeće decenije, Kaneko je predavao na nekim od vodećih nacionalnih umetničkih škola, uključujući Scripps College, Rhode Island School of Design i Cranbrook Art Academy

Jun Kaneko

 

[Poli46]

Jim Webb​

Lampa sa oniksom

"Možda postoje lakši i brži načini stvaranja keramike, ali za mene nijedan ne zadovoljava kao
ručna izrada." Jim Vebb je počeo da studira kod priznatog keramičara Toshika Takaezua, dok
je bio student na Univerzitetu Princeton. Nakon što je diplomirao, mnogo je putovao pre nego
što se vratio u SAD da studira ekonomiju na Univerzitetu Kolumbija. Web je tokom studija na Kolumbiji ponovo otkrio svoju ljubav prema keramici. Na Tošikov nagovor preselio se u Lambertwille, New Jersey, i postao član sada već nepostojeće Clay Co-op. 1978. otvorio je
vlastiti studio, koji je danas Studio 233. Webbovo interesovanje za rasvetu rođeno je iz želje
da se spoje vajarski i funkcionalni potencijal gline. On stvara prepoznatljiv iskaz koristeći
glazure i metalne okside.

Njegove ručno izrađene lampe sa pločama su utisnute raznim
rezbarenim reljefnim dizajnom koji svaku čine jedinstvenim umetničkim delom.

 

[Poli46]

Melanie Ferguson ceramics

"Moj cilj je da uspostavim oblik i površinski vizuelni izraz koji izražava ivicu neizvesnosti i ranjivosti sa snagom da započne dijalog sa pričom otkrivenom u njoj - pričom koja poziva na pauzu i na kraju uključuje naš sledeći potez."

Melanie Ferguson, rođena u lučkom gradu Newport, Oregon, na interesovanje Melanie Ferguson
za umetnost je pod velikim uticajem svog okeanskog okruženja i neguje se pomažući, proučavajući i radeći sa primorskim umetnicima i starim stanovnicima. Eksperimentisala je sa mnogim umetničkim oblicima izražavanja, a zatim se usredsredila na svojstva ručno duvanog lima i teoriju „slikanja svetlošću“, razvijajući lični narativni stil primenjen na arhitektonske i komercijalne staklene predmete. Ovaj poduhvat u staklu prerastao je u ljubav prema procesu grafičkog dizajna, što je dovelo do prelaska u Puget Sound u državi Vashington 1983. godine, gde je kasnije studirala vizuelnu komunikaciju na Northvest College of Art.
Dugogodišnja želja da živi u jugoistočnim Sjedinjenim Državama pokrenula je preseljenje u državu Georgiju, gde je 2007. godine započela redovne studije savremene keramike u Roswell Art Center West, istražujući skulpturalni kvalitet ručno izrađene forme i narativnu gracioznost površine sa posebnim fokusom na drvo, sodu i atmosfersko pečenje.

 

[Poli46]

Udruženje – KC Blatobran okuplja deset autora: Aleksandar Vac, Marija Milin, Ana Jakić Jevtović, Bojana Ristevski, Jovana Čavorović, Minja Đurđević, Lana Tikveša,
Nemanja Nikolić – Prika, Tatjana Parađanin, Julia Draškoci.

Vizija u daljem širenju kreativnog delovanja umetnika u sve pore društvenog života, nastala je
2007. godine sa neobičnim nazivom Blatobran, kao skup savremenih umetnika skulpture, crteža, slikarstva i grafike. Umetnicko carstvo posvećeno je savremenoj keramici i nalazu u srcu Dorćola
u Gospodar Jevremovoj ulici broj 38, u savremeno dizajniranom enterijeru koje potpisuje studio Autori.

Ono što je zanimljivo su kursevi keramike za decu i odrasle gde je svima data mogućnost da u otvorenoj, nekompetitivnoj atmosferi pronađu svoju potencijalnu darovitost i profesiju.

 

[Poli46]

Ceramic-Fish
Profesionalni grnčar više od 45 godina, Bill van Gilder je počeo da radi sa glinom sa 15 godina.

 

[Poli46]

Ginny Conrow
Nanosim slojeve glazure da naglasim obline, senke i raspoloženje svakog komada. Nedavno
sam postao fasciniran kristalnim glazurama. Razvoj kristala zavisi od temperature pečenja,
formule glazure i primene. Komad se peče na postolju, a višak glazure se skuplja na tacni ispod. Postolje je odvojeno dletom, a dno komada je glatko brušeno. Ovaj tehnički proces je prilično magičan, iznenađenje, dok variram ove elemente i istražujem kristalne glazure.

Tokom proteklih 25 godina predavao sam na radionicama na Novom Zelandu, Australiji i
Tajlandu i putovao sam po južnom Pacifiku i Aziji. Ove pauze od mog studijskog rada inspirišu
me energijom, bojom i formom. Nastavljam da integrišem u svoje radove veštine i filozofije,
ljude, mesta, raspoloženja i prijateljstva koja otkrivam dok putujem i radim u drugim zemljama
i kulturama.

 

[Poli46]

Fiona Tunnicliffe​

Fiona Tunnicliffe
Fionin rad je pravo zadovoljstvo imati u galeriji, jer nikada ne prestaje da mami osmeh. Njena
ljubav prema životinjama i smisao za humor ogledaju se u njenom radu, a uz površinsku obradu gline sa pečatima, slikama i teksturom, čine njen rad prepoznatljivim, veoma dragocenim i visoko kolekcionarskim. A njene životinje nikada nisu dugo u galeriji! Poseta Fioni u njenom studiju je apsolutna poslastica i tako je uzbudljivo videti šta je ona napravila za nas. Uživanje je i vožnja kući – gledati u retrovizor zverinjak životinja koje vire iz vrha svojih kutija i uzvraćaju vam osmehom!