Uniformizacija u prevodu znači stavljanje ljudi u uniforme kako bi se vizuelno moglo videti kom društvenom sloju pripadaju n.p.r
U sadašnjem hierarhiskom poredku postoje dva sloja, birokracki i radnički. U birokracki spadaju političari, poslovni ljudi, policija, vojska, lekari, svi oni koji su u službi takozvanog javnog sektora, sektoru kojem je stvarna ekonomska produktivnost ravna nuli. Dok sa druge stane imamo radnički sector u koji spadaju svi radnici koji privredjuju 100% celokupnog sistema funkcionisanja.
Znači po današnjim podelama društva postoje stvarni radnici i neradnici, dok radnici rade neradnici smišljaju načine na koje će da ih kontrolišu, znači da bi sve ovo funkcijonisalo odnos medju radnicima i neradnicima mora biti maksimalno pola pola.
Primer da bi jedan potrošio moraš jedan da zaradiš, jedino na ovaj način ovakav sistem može da funkcioniše, znači odnos ljudi na celoj planeti sa obzirom na globalnu politiku mora u najmanju ruku da bude isti a nikako veći u korist birokracije. Najniža granica za zdravu funkciju sistema je nula. Znači jedan potrošen jedan zaradjen, kada bi pogledali na današnju situaciju ona je ovakva, jedan zaradjen tri potrošena I da bude stvar još gora ovaj odnos proizvodnji i potrošnji je sve nestabilniji.
Evo na koje načine.
Da pitamo ljude starosti od 16 - 30 godina šta žele da budu i čime žele da se bave u budućnosti odgovor sigurno nebi bio seljak poljoprivrednik, hleb bez seljaka jednostavno nemože da stigne na sto, moler, gradjevinski radnik, radnik nekog komunalnog preduzeća.
Svi bi želeli da budu ekonomisti, bankari, lekari, razni menažeri, svi mesto stvarnog privredjivanja t.j rada traže nerad, još kad pogledamo uslove življenja po slojevima jasno je zašto niko nema ambicije da bude običan radnik.
Poprilično je jasno da sve više trošimo ono što nemamo, i jasno je kuda sve ovo vodi.
U sadašnjem hierarhiskom poredku postoje dva sloja, birokracki i radnički. U birokracki spadaju političari, poslovni ljudi, policija, vojska, lekari, svi oni koji su u službi takozvanog javnog sektora, sektoru kojem je stvarna ekonomska produktivnost ravna nuli. Dok sa druge stane imamo radnički sector u koji spadaju svi radnici koji privredjuju 100% celokupnog sistema funkcionisanja.
Znači po današnjim podelama društva postoje stvarni radnici i neradnici, dok radnici rade neradnici smišljaju načine na koje će da ih kontrolišu, znači da bi sve ovo funkcijonisalo odnos medju radnicima i neradnicima mora biti maksimalno pola pola.
Primer da bi jedan potrošio moraš jedan da zaradiš, jedino na ovaj način ovakav sistem može da funkcioniše, znači odnos ljudi na celoj planeti sa obzirom na globalnu politiku mora u najmanju ruku da bude isti a nikako veći u korist birokracije. Najniža granica za zdravu funkciju sistema je nula. Znači jedan potrošen jedan zaradjen, kada bi pogledali na današnju situaciju ona je ovakva, jedan zaradjen tri potrošena I da bude stvar još gora ovaj odnos proizvodnji i potrošnji je sve nestabilniji.
Evo na koje načine.
Da pitamo ljude starosti od 16 - 30 godina šta žele da budu i čime žele da se bave u budućnosti odgovor sigurno nebi bio seljak poljoprivrednik, hleb bez seljaka jednostavno nemože da stigne na sto, moler, gradjevinski radnik, radnik nekog komunalnog preduzeća.
Svi bi želeli da budu ekonomisti, bankari, lekari, razni menažeri, svi mesto stvarnog privredjivanja t.j rada traže nerad, još kad pogledamo uslove življenja po slojevima jasno je zašto niko nema ambicije da bude običan radnik.
Poprilično je jasno da sve više trošimo ono što nemamo, i jasno je kuda sve ovo vodi.
