mr Kiza
Domaćin
- Poruka
- 4.078
https://zvezdarateatar.rs/predstava/una/42/
Posle romana i filma, evo i pozorisne predstave o nekim vecnim temama i mentalnim sklopovima na ovdasnjim prostorima. Stevan Koprivica je dobrim delom na uspesan nacin osavremenio delove Kaporovog romana na nacin da budu aktuelni i primereniji savremenom dobu i proteku vremena (mada je mozda to mogao i jos bolje, npr. cisto sumnjam da bi danasnje mlade devojke koristile diktafon za snimanje razgovora sa nekim, verovatno ne bi znale ni kako da ga upotrebe; takodje su ostali i neki anahroni delovi teksta kada prodekan govori o svojim pocecima karijere na radnim akcijama). Odlicno dvoje glavnih protagonista, Ristanovski se ocas posla transformisao od tihog nezadovoljnog ali nadmenog intelektualca koji s prezirom gleda na svet oko sebe u raspojasanog zivahnog matorca koji peva i igra u klubu (doduse, u pojedinim momentima kao da je nastojao da dikcijom imitira Serbedziju iz filma), Mijatoviceva odlicno prikazala kako se iza spoljasnje maske drcne i nadrkane kobajagi buntovnice zapravo krije krhka i topla dusa zeljna necije paznje i ljubavi. Malo pojavljivanja sto su imali u dve sporednije uloge prodekana i Miselove zene Sena Djorovic i Marko Gvero su takodje maksimalno iskorisitili. Pre neki dan je na forumu pokrenuta tema "perverznosti" na sceni, takvi bi verovatno tokom ove predstave pali u nesvest kada bi odgledali predivno izvedenu scenu kada Misel i Una vode ljubav tako sto dok se strasno privatavaju Ristanovski gudalom "svira" po golom Magdaleninom telu uz efektnu muziku i majstorski osmisljenu igru raznobojnog svetla i senki na sceni, veliki respekt za njenu hrabrost da se obnazi pred svima zarad umetnosti. Dva sata prolete ocas posla, posle predstave ostajete pod snaznim utiscima i zeljom da je ponovo odgledate (kada sam dosao kuci, odmah sam potrazio film da uporedim, a moracu da uzmem i da ponovo procitam knjigu za vreme praznika kada budem imao vise slobodnog vremena u kontinuitetu), ja cu to svakako uciniti. Dakle, odgledajte.
Posle romana i filma, evo i pozorisne predstave o nekim vecnim temama i mentalnim sklopovima na ovdasnjim prostorima. Stevan Koprivica je dobrim delom na uspesan nacin osavremenio delove Kaporovog romana na nacin da budu aktuelni i primereniji savremenom dobu i proteku vremena (mada je mozda to mogao i jos bolje, npr. cisto sumnjam da bi danasnje mlade devojke koristile diktafon za snimanje razgovora sa nekim, verovatno ne bi znale ni kako da ga upotrebe; takodje su ostali i neki anahroni delovi teksta kada prodekan govori o svojim pocecima karijere na radnim akcijama). Odlicno dvoje glavnih protagonista, Ristanovski se ocas posla transformisao od tihog nezadovoljnog ali nadmenog intelektualca koji s prezirom gleda na svet oko sebe u raspojasanog zivahnog matorca koji peva i igra u klubu (doduse, u pojedinim momentima kao da je nastojao da dikcijom imitira Serbedziju iz filma), Mijatoviceva odlicno prikazala kako se iza spoljasnje maske drcne i nadrkane kobajagi buntovnice zapravo krije krhka i topla dusa zeljna necije paznje i ljubavi. Malo pojavljivanja sto su imali u dve sporednije uloge prodekana i Miselove zene Sena Djorovic i Marko Gvero su takodje maksimalno iskorisitili. Pre neki dan je na forumu pokrenuta tema "perverznosti" na sceni, takvi bi verovatno tokom ove predstave pali u nesvest kada bi odgledali predivno izvedenu scenu kada Misel i Una vode ljubav tako sto dok se strasno privatavaju Ristanovski gudalom "svira" po golom Magdaleninom telu uz efektnu muziku i majstorski osmisljenu igru raznobojnog svetla i senki na sceni, veliki respekt za njenu hrabrost da se obnazi pred svima zarad umetnosti. Dva sata prolete ocas posla, posle predstave ostajete pod snaznim utiscima i zeljom da je ponovo odgledate (kada sam dosao kuci, odmah sam potrazio film da uporedim, a moracu da uzmem i da ponovo procitam knjigu za vreme praznika kada budem imao vise slobodnog vremena u kontinuitetu), ja cu to svakako uciniti. Dakle, odgledajte.
