Aha, tako. Dobro, onda ćemo u Pravilnik uneti da je ubuduće, na svim temama o nečijoj smrti, dozvoljeno napisati samo:
R.I.P
Slava mu.
Pokoj mu duši.
Nek počiva u miru.
Laka mu crna zemlja!
Sve ostalo će se smatrati nekulturnim i uvredjivim po ... pokojnika.
Ali to će važiti za svakog, i sve teme – ikada otvorene – povodom smrti dragih nam i ne-dragih pokojnih javnih ličnosti biće zaključane a kritički postovi obrisani.
Uvek mi je bila zanimljiva politika dva aršina: na ovoj temi se mnogi libe da spomenu Vukove sinove i njegovu funkciju na kojoj je opstao 28 godina – vrlo čist i vrlo pošten, humanista, bez postavljanja pitanja o roditeljskoj odgovornosti (jedno je omanuti kao roditelj jedanput; dvaput je već indikativno), bez ikakve sumnje u kvalitete o kojima govore mediji ... ili na način kako se on sam predstavljao u medijima. Ali čak i da izuzmemo privatan život jednog doživotnog funkcionera (što je u konkretnom slučaju presedan, a da ne pričamo o tome da moralnost podrazumeva i da se čovek povuče sa funkcije kada su mu najbliži u žiži javnosti zbog kriminalnih radnji, ili da se povuče barem kada se steknu uslovi za penziju), ostaje vrlo vidljiv rezultat u vidu životinja u lošim uslovima. U tom vrtu kojeg mi, aktivisti, zovemo Zlovrt bez nade, se nije promenila SUŠTINA: nagomilane životinje, pri čemu je izleganje svakog pileta bilo medijski propraćeno, tavore na betonu, u malom prostoru. Ali, za mnoge je vidljivo ono drugo,sporedna stvar u svim drugim zoološkim vrtovima, u šta se jeste ulagalo: uređene staze, žardinjere, spomenici, kiosci, kafići, ofarbane rešetke na kavezima. Pa izvinte, ali u zoološkom vrtu ne žive ljudi, niti je prioritet ove institucije da udobno zavalite dupe na kafansku stolicu dok posmatrate, na primer, slona koji se ljulja jer ga boli nelečena noga, ili iscrtanu floru i faunu na zidu pored muljavog bazenčića u kome se guraju nilski konji.
U komentarima u online novinama ide se dotle da je Vuk(osav) „bio blag čovek“ (činjenicu da nije bio takav nisu uspeli da prikriju ni njemu naklonjeni mediji), da se „takav više ne rađa“, da je ne samo Vrt, nego i Beograd ... cela Srbija ... Evropa ...kosmos, izgubio smrću ovog čoveka. A samo par meseci ranije isti čovek je ne trepnuvši slagao izjavivši da vuk iz vrta nije napao dvogodišnje dete ... A samo nekoliko meseci pre toga, jedno dete je ostalo bez prsta u zoo vrtu... Nekoliko godina pre toga jedan mladić je upao u kavez sa medvedima koji su ga doslovce rastrgli ... i, naravno, proglašen je krivim: šta je imao da traži na Kališu, na stazi iznad kaveza, što je morao da popije pivo pa da šeta po toj stazi? Pa su krivi i oni iz Zavoda za zaštitu spomenika što nisu popravili zid, pa Grad zato što nije finansirao popravku, pa su svi drugi krivi, osim Zoo vrta koji – gle! – nije stavio zaštitnu mrežu. Neću više da idem unazad, osim što ću vas podsetiti da je pokojni upravnik pre nekoliko godina štrajkovao glađu jer je inspekcija uklonila nelegalne kioske iz Vrta (čije?), valjda smatrajući da je legalno sve za šta on smatra da je legalno ... a nije, gle čuda, štrajkovao glađu zbog propusta Zavoda ili Grada da obezbede zid sa kojeg je nesrećni mladić pao. Toliko o prioritetima. Car je go, te je go.
