Ognjena Mala...
Primećen član
- Poruka
- 586
04.Avg.2008. Izvor: RTS.
Ruski literarni gigant i verovatno najglasniji protivnik načina na koji se staljinistički Sovjetski Savez poigravao sa životima podanika, Aleksandar Solženjicin umro je u nedelju uveče, posle 89 godina života u svom domu u Moskvi. Piščev sin Stefan izjavio je da je Solženjicin preminuo u 23.45h, od srčane insuficijencije. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine smatran je „moralnom veličinom" moderne Rusije, kritikujući, neumorno, komunistički sistem u toj državi, nazivajući ga „mašinom za mlevenje ljudskog mesa".
Najčuvenije delo, trotomni „Arhipelag gulag", doneo mu je svetsku slavu, ali i skoro 20 godina izgnanstva iz Rusije, u koju se vratio tek pošto mu je donedavni predsednik Vladimir Putin, uz najviše počasti, vratio državljanstvo.
„Arhipelag gulag", suštinski, predstavlja Solženjicinov lični pogled na osam godina užasa i patnje, koliko je proveo u kažnjeničkim logorima u Sibiru, te, smatraju njegovi savremenici, i konačnog poraza totalitarnog sistema, koji je takvu vrstu kazne i ustrojio.
Književnu karijeru počeo je još 1962. godine pripovetkom „Dan u životu Ivana Denisoviča", čime je počeo dugu verbalnu bitku sa ruskim režimom, ali i zapadnim levičarima, koji su, pre objavnjivanja njegovih dela, naširoko hvalili sovjetski sistem vladavine.
U progonstvu, ponajviše zahvaljujući nepopustljivosti pred pritiscima, ostao je jednako kritički raspoložen i prema zapadu, koji je smatrao slabim i dekadentnim.
Tokom devedesetih godina prošlog veka, žestoko je kritikovao napad avijacije NATO na bivšu SR Jugoslaviju, navodeći da „apsolutno nema nikakve razlike između Hitlera i NATO".
„Odbacujući UN i gazeći Povelju, NATO je obznanio svetu da ć u narednom veku vladati stari zakon, onaj iz džungle, prema kome je najsnažniji uvek i u pravu. Ukoliko vam vaša visoka tehnologija dozvoli, nadmašite stotinu puta nasilje protivnika koga osuđujete", napisao je Solženjicin. „Pred očima čovečanstva uništavaju predivnu evropsku zemlju, uz aplauze civilizovanih vlada".
Bio je jednako kritičan i prema Haškom tribunalu, dok je u februaru, neposredno posle jedostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, poslao Srbima poruku u kojoj se ih poziva da „ostanu kraj grobova svojih voljenih".
„Tokom proteklih godina preživeli ste razaranje, pravoslavne su crkve uništene, srpske škole spaljene, ljudi napadani i ubijani. Neka vam Bog podari hrabrost da ostanete kraj grobova vaših voljenih", napisao je Solženjicin.
Od 1994. godine bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, SANU.
Ruski literarni gigant i verovatno najglasniji protivnik načina na koji se staljinistički Sovjetski Savez poigravao sa životima podanika, Aleksandar Solženjicin umro je u nedelju uveče, posle 89 godina života u svom domu u Moskvi. Piščev sin Stefan izjavio je da je Solženjicin preminuo u 23.45h, od srčane insuficijencije. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine smatran je „moralnom veličinom" moderne Rusije, kritikujući, neumorno, komunistički sistem u toj državi, nazivajući ga „mašinom za mlevenje ljudskog mesa".
Najčuvenije delo, trotomni „Arhipelag gulag", doneo mu je svetsku slavu, ali i skoro 20 godina izgnanstva iz Rusije, u koju se vratio tek pošto mu je donedavni predsednik Vladimir Putin, uz najviše počasti, vratio državljanstvo.
„Arhipelag gulag", suštinski, predstavlja Solženjicinov lični pogled na osam godina užasa i patnje, koliko je proveo u kažnjeničkim logorima u Sibiru, te, smatraju njegovi savremenici, i konačnog poraza totalitarnog sistema, koji je takvu vrstu kazne i ustrojio.
Književnu karijeru počeo je još 1962. godine pripovetkom „Dan u životu Ivana Denisoviča", čime je počeo dugu verbalnu bitku sa ruskim režimom, ali i zapadnim levičarima, koji su, pre objavnjivanja njegovih dela, naširoko hvalili sovjetski sistem vladavine.
U progonstvu, ponajviše zahvaljujući nepopustljivosti pred pritiscima, ostao je jednako kritički raspoložen i prema zapadu, koji je smatrao slabim i dekadentnim.
Tokom devedesetih godina prošlog veka, žestoko je kritikovao napad avijacije NATO na bivšu SR Jugoslaviju, navodeći da „apsolutno nema nikakve razlike između Hitlera i NATO".
„Odbacujući UN i gazeći Povelju, NATO je obznanio svetu da ć u narednom veku vladati stari zakon, onaj iz džungle, prema kome je najsnažniji uvek i u pravu. Ukoliko vam vaša visoka tehnologija dozvoli, nadmašite stotinu puta nasilje protivnika koga osuđujete", napisao je Solženjicin. „Pred očima čovečanstva uništavaju predivnu evropsku zemlju, uz aplauze civilizovanih vlada".
Bio je jednako kritičan i prema Haškom tribunalu, dok je u februaru, neposredno posle jedostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, poslao Srbima poruku u kojoj se ih poziva da „ostanu kraj grobova svojih voljenih".
„Tokom proteklih godina preživeli ste razaranje, pravoslavne su crkve uništene, srpske škole spaljene, ljudi napadani i ubijani. Neka vam Bog podari hrabrost da ostanete kraj grobova vaših voljenih", napisao je Solženjicin.
Od 1994. godine bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, SANU.
Poslednja izmena:
