Čudo moje, nema te više
na paprenom vlaknu jezika.
Iz ove duše razum te briše,
iz glave svaku ti crtu lika.
Najdraže moje, koje nisi više,
sve si pokvarilo, ludo.
Ime ti odzvanja u meni tiše,
a srce mi nije k'o nekad budno.
Leptiru moj, odleti k'o ptica,
negde van cveta i obične trave,
negde van moga tela i lica,
negde van moje nemirne glave.
Jedino moje, što sahrani nade,
ostaješ u nizu do nekog skota
- takvi kao ti to ne treba da rade,
a ja te poželih van svoga života.
na paprenom vlaknu jezika.
Iz ove duše razum te briše,
iz glave svaku ti crtu lika.
Najdraže moje, koje nisi više,
sve si pokvarilo, ludo.
Ime ti odzvanja u meni tiše,
a srce mi nije k'o nekad budno.
Leptiru moj, odleti k'o ptica,
negde van cveta i obične trave,
negde van moga tela i lica,
negde van moje nemirne glave.
Jedino moje, što sahrani nade,
ostaješ u nizu do nekog skota
- takvi kao ti to ne treba da rade,
a ja te poželih van svoga života.
