umoran od borbe, od zivota, od sebe i drugih... ponovo hebena rupa u grudima. Kako bi voleo da sam opet kilinac i da mi je jedina obaveza da uradim domaci i da dobijem dobru ocenu, da mi dani prolaze u igri ili setanji kroz prirodu, stvarajuci u svojoj glavi svet smo za sebe... Sada, sada je tesko...jer nemam cilja, nemam zelje da istrajem u necemu. Gde sam sagubio sebe, u kome trenutku,kako,zasto? Bez cilja...Ima li gore kletve od toga da nemas cilj? Razlog da ustanes, otvoris prozor i kazes super, novi dan... ovako necu moci dugo... moram zavrsiti put na kome sam ili odustati, ne mogu vise da stojim i da se osvrcem i gledam...napred ili nazad...
P.S.
Nikad ne dozvoli sebi da razmisljas o svom zivotu...svo hebeno vreme iskoristi nekako,ali ne razmisljaj...ne mogu pobede nikad da nadvladaju poraze, ma koliko ih je...
P.S.
Nikad ne dozvoli sebi da razmisljas o svom zivotu...svo hebeno vreme iskoristi nekako,ali ne razmisljaj...ne mogu pobede nikad da nadvladaju poraze, ma koliko ih je...
videćeš
