Umirovljeni vladika Atanasije preminuo u Trebinju

EvqDPhmWgAIOUDh
 
комшија:
Тебе треба да буде срамота што на кварно бришеш уписе који не крше правилник. Ја износим моје политичке ставове, нема шта да ме буде "срамота".
Kliknite za proširenje...
Glavna karakteristika prihopata, kao sto si ti, je nedostatak empatije (sazaljenja) i osnovnih moralnih ljudskih normi.
 
Poslednja izmena:
комшија:
Тебе треба да буде срамота што на кварно бришеш уписе који не крше правилник. Ја износим моје политичке ставове, нема шта да ме буде "срамота".
Kliknite za proširenje...
O ima još kako. Dobro ti i ne znaš šta je to. I u smrt uplićeš politiku. O mržnji koju iskazuješ prema SPC nema potrebe pričati. Preočita je.
 
комшија:
Тебе треба да буде срамота што на кварно бришеш уписе који не крше правилник. Ја износим моје политичке ставове, нема шта да ме буде "срамота".
Kliknite za proširenje...
Barem na ovoj temi da ne bude cenzure.
Voleo je vladika slobodnu reč za razliku od mnogih drugih.
 
1614931948766.png







Отворено писмо бившем епископу Атанасију Јевтићу

1614931986252.png


дана 22/06/2014


Господине Јевтићу,


На прво писмо које сам Вам одаслао из Витлејема o Божићу 2008/2009.[1] поводом Ваших навода који не одговарају чињењницама, још нисам добио одговор. Претпостављам да сте сагласни с мојим тврдњама, које су оповргле неистине у Вашој књизи.


На трибини у Чачку сте ме, у мојем одсуству (како и приличи клеветницима), почастили титулом „лажова“ а да ни једну моју лаж нисте навели осим “лажи” која се састоји у мојој тврдњи да су господа Амфилохије Радовић и Иринеј Буловић примили прстен од папе.[2] На Ваше произвољности, делимично сам одговорио у емисији “Или или” под насловом „Грешни Милоје – Утук Атанасију Јевтићу (1)” [3] док са, већ спремљеним, „Утуком (2)“ чекам Ваше нове изливе беса.


На сајту Епархије захумско-херцеговачке видех Ваш опис преноса моштију Светог Јустина Ћелијског,[4] који је надоместио ћутњу јавних медија о томе збитију. Наиме, 15. јуна (сутрадан по преносу светих моштију) штампа је углавном ћутала, сем ретких изузетака као што је “Политика” [5]


Мојему куму Милошу и мени, Бог учини милост, те се 12. јуна поклонисмо моштима Светог Владике Николаја у Лелићу [6] и моштима Светог Аве Јустина док су биле у дрвеном уоквиреном носилу. Метанишући пред светим моштима Светог Јустина Ћелијског осећали смо радост голему и милину небивалу. [7]


Због поменутог текста који сте објавили желим да Вам заблагодарим, уз молбу да преиспитате и исправите неке констатације које сте тамо навели, услед грешке ил намере тешке. Те констатације нису у сагласју са истином, па сте се изложили, опасности јер Господ рече: А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда. Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити. (Мт. 12.36-37).


Дакле, ову молбу Вам упућујем истине ради и Вас ради, а не народа ради, јер, верујући народ, одавно већ, не верује Вашим речима, схвативши да су оне гневне и лицемерне.





Ви казасте:


„Овај свети чин обављен је… по саборном договору тестаментарних наследника Светог Аве (осим једног који отпаде од тог благословеног сабора са свима Светима и од „јединства вере и заједнице Духа Светога“, те „епископство његово прими други, а он се стрмоглави у понор раскола – отцепљења од читаве Саборнокатоличанске Цркве Православне).“


Истина каже:


Да тај „један” није “отпао” него сте га, будући братоубице, неканонски протерали, а онда сте Ви стали на његово место као администратор, газећи чл. 112. Устава СПЦ који сте, иначе, окачили мачку о реп.


Осим тога, тај “један” чини оно што сте Ви у своје време, пре издаје у коју сте се стрмоглавили, записали. Подсетићу Вас на Ваше речи, из Ваше књиге коју сте написали и још је се нисте јавно одрекли мада сте је у пракси порекли. Тамо сте, велеважни Господине, рекли следеће:


„Јер, ми знамо из историје Цркве, да права вера, Црква правоверних, често није била у већини у односу на јеретике. `Мало стадо` Христово, по речима Георгија Флоровског, бивало је у историји, и сигурно ће још бити у апокалиптичкој будућности, заиста у мањини и потискивано у `пустињу`. Али то не значи да је истина била на страни оне јеретичке већине. Самоочевидна у Цркви истина и не зависи од количине, од `саборности` у лажном, демократском смислу те речи. Зар је у време пред Никејски сабор истина била на страни великог скупа аријанствујућих епископа, или на страни ђакона Атанасија Александријског? Или пак, после сабора, Цркву је такорећи представљао сам св. Атанасије Велики. Неколико векова касније, Свети Максим Исповедник такође је био у мањини; па нешто касније Свети Јован Дамаскин; и још касније Свети Марко Ефески.


Исто тако, нетачно је и схватање оних који сматрају да у Цркви само јерархиаја, и то само у степену епископа, има непогрешивост, или `монопол црквености`. Ниједном епископу сам тај чин не обезбеђује ортодоксију, то ми знамо из историје Цркве. Али, пошто су још свети апостоли одлучили да саборну истину Цркве изражавају сабором епископа (ср. Д. Ап. 15.6) то је онда постало наслеђе Цркве, јер Црква мора на неки начин изражавати себе. Ти сабори Цркве, понављамо, долазе од саборне природе саме Цркве; сабори су од саборности, а не обратно. Уз то још. зна се да су учесници тих сабора били многи светитељи Божји. Треба се сетити да су међу тим епископима на саборима били и такви епископи као што су: св. Николај Мирликијски, св. Атанасије Александријски, св. Спиридон Чудотворац и други. Уосталом, ми знамо и примере када нису само епископи били носиоци православља (св. Максим Исповедник, св. Дамаскин, св. Теодор Студит). Није ли, како скоро напомиње грчки богослов Трембела, црквени народ у време императора Ираклија, имајући на челу два монаха – Софронија и Максима – свргнуо и анатемисао васељенског патријарха и римског папу. У време пак Флорентинског сабора тај исти православни народ срушио је унију, имајући за руководство једног епископа – св. Марка Ефеског. Није, дакле, епископ `монополисао црквеност`, него, да се послужимо речима православног светоотачког богослова – Хомјакова: `Црква је право формулисања своје вере предала својим старешинама епископског чина, задржавши, ипак, за себе право да провери формулу, коју они усвајају`. Зато је, вели он на другом месту, `сва Црква примала или одбацивала одредбе сабора, с обзиром на то да ли су те одредбе сагласне или противне њеној вери и њеном предању, и давала назив васељенски само оним саборима, чије је одлуке признавала за израз своје унутрашње мисли. На тај је начин сабор васељенски постајао глас Цркве.` [8]


Истина још каже:


Тај „један” никад, нигде, ни за јоту, није прекршио каноне које сте Ви, господине Јевтићу, без страха од Бога и без стида од људи, „окачили мачку о реп” и то лично и безочно.


И још истина каже:


Тај „један“ је Светом архијерејском сабору (и тестементарним наследницима Светог Аве) 2008. лета Господњег дотурио 350 страна текста и компакт диск[9] показавши и доказавши да сте бесрамно протерали Светог Аву с Богословског факултета који сте претворили у “радионицу зла”;[10]


И још је тај “један” од Сабора и тестаментарних наследника Светог Аве тражио да иступите из јеретичког Светског савета цркава који је Свети Ава назвао: јеретичким хуманистичким, човекопоклоничкимудружењем, које се састоји од 263 јереси. А свака је од њих је – духовна смрт. Наравно, нисте услишили глас свог брата Артемија нити свог духовног оца Светог Јустина, оделивши се од њега као блудни син који бесповратно лута Гадаром, уврстивши се у јалове духовне мртваце које смо препознали по плодовима вашијем. Правоверни људи, следујући поменуту двојицу, побегли су, односно потиснути су од вашег бестиђа и отишли у пустињу (како сте и написали, цитирајући светитеље, пре свог суноврата) да тамо пронађу мир и спас душама својим, на светосавској боготражитељској стази.


И још је тај “један” поставио питања: ко вас је овластио да шаљете своје истомишљенике у Равену да потпишу акт о примату најпалијег човека у грех у историји људског рода – папи, како нас научи Свети Ава Јустин (а Ви ту лекцију сметнусте с ума, или можда нисте били на том његовом часу).


И још истина каже:


Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде(Мт. 23. 24-25).





Ви казасте:


„Напомена (ради секташа Артемијеве парасинагоге)“.


Истина каже:


Они, које Ви називате секташима и парасинагогом, управо бране веру од отпадника у које сте се, на жалост, уврстили.[11] Бране веру светотачку, макар и у пустињама. Да се збуде кано што је казано: Да ће дворци неправедних опустети, а колибе праведничке процветати.





Ви казасте и, гле чуда, остадосте живи:


„Несрећни Артемије и парасинагога око њега проклиње све и сва око себе слоганима о „глобализму, мондијализму, модернизму, екуменизму, папизму“ – и свим – измима из њиховог више него бедног речника“.


Истина каже:


  1. Прочитајте, о срећни[12] човече, вапајне Посланице Молитвених црквенонародних сабора из Лознице 2013. и 2014.(цитиране у фусноти 10). И застаните пред сопственом клеветничком гордошћу демонском, уколико Вам брвно у оку Вашем омогући да видите исповедање вере. Не Ваше вере, не вере Игњатија Мидића и његовог декана, него вере светих и богоносних отаца нашијех, коју смо примили од ђедова нашијех и коју ћемо неукаљану, чисту и свету предати деци и унуцима нашијем, упркос онима који говорећи да су мудри полудеше. [13]
    2. Пошто се Бога не бојите, постидите се (иако, нажалост, не можете поцрвенети, јер је за то потребно имати образ) и утувите да људи који најмање једном недељно имају прилику да чују беседе владике Артемија, нигде не уочише „бедни“ него богољубиви и човекољубиви његов речник, речник благочашћа и вере у распетог и васкрслог Господа.
    3. „Бедни речник“, међутим, народ србски је срео код једног другог иксана, на чију главу је залутала митра. Ево како тај речник слови:

„Све су то мирашевци, псевдозилоти, секташи, еврослинавци, трабанти, комуњаре, медиокритетски менталитети, скоројевићи, конвулзивни ‘духовници’ и њихови суфлери и епигони, духовни слепци који су веру учили по звездама и месечевим менама, новопечени ‘типичари’, зилоти, маловерни смућени и смушени људи окорелих савести, путујући циркузанти, дојучерашњи удбаши који срамоте храм Божји, црни магови, дозлабога срамне пропалице, неупућени и болесни људи са папистичком ‘непогрешивошћу’ који углас певају будибогзна шта и леже по патосу, људи који имају своје надимке, а не знају ни да бекну, велеучени ‘канонисти’, а уствари дилетанти и секташи, мутиводе и цркворушитељи, фамозни и неславни одметници, безаконици, бесавесници, антидуховници, несрећни народоразбијачи, заведени и незнавени богомољци, слични јеретицима, језуитски инквизитори, шпијуни, огавне уходе и жбирови, бескрупулозни лажљивци, клеветници и подметачи, фанатици који праве халабуку и брукају Цркву, хистерични људи неуротичне ускости, искључивости, незнања и бесловесја,инквизиторски, медиокритетски менталитети, штрајкачи, откачени попови…пљачкашка група, пискарала, шуша и тмуша, лопови…“ [14]


Тај отров сте Ви избљували, господине Јевтићу, и зато би било мудро да се покријете трњем и копривом, јер се уподобљавате оној народној: Корела коза овцу.Сем тога, немојте Ваш „научни и пастирствујући“ ниво приписивати другима. То је Ваше „благо“. Чувајте га и понесите са собом кад пођете у вечност, као попутнину своју.


4. Духовну децу владике Артемија, рашко – призренске монахе (који би требало да су Вам браћа по вери и крви) , називате: „ зилоти – зурлоти, монаси – немонаси, апачи и бандити, лудаци и несрећници…[15] И све то у време у коме Ваша недоношчад блудниче с канонима, руше иконостасе, без прописане од Апостола припреме се причешћују, уводе јеретике и жене у свете олтаре, самопроглашавају се бискупима, клече ко потоње моралне беде по католичким катедралама, седе у подножју слике србождера Степинца… [16]





Ви, с правом, казасте:


… „А без покајања нема спасења, нема ни Цркве као заједнице Духа Светога са свима Светима“.


Али у духовном глувилу не чујете како Вам Истина, она права – нелицемерна, довикује:


Ви и Ваши саучесници у безакоњу се не кајете за гажење канона, за прогон Догматике Свeтог Јустина с Богословског факултета, за рушење богослужбеног поретка, за рушење иконостаса, за причешћивање народа на суд и осуду, за прогон чувара вере, за паљење свећа по синагогама, за качење канона мачку о реп…. за тврдње да Дух Свети призва језуиту за папу римског, за самопроглашавање екуменистима односно „свејеретицима” – (по речи Светог Аве у кога се лажно заклињете), за молитве са јеретицима, за примање папских прстенова и обручења с њим… [17]


Господине Јевтићу,


Народ србски неће за Вама и онима који су Вам подобни! Ако то нисте разумели кроз тихи шапат оних (по Вашим речима): ,, двадесет – тридесет, у врх главе педесет – шездесет Артемијевих присталица” – како сте тврдили као високоумни генијални научник и идол вероломаца и душеломаца [18] који харају нашом Светом Црквом, онда ћете чути кроз громогласје народа који је Вашу “веру”, “љубав”, и пут у недођију препознао, презрео и осудио.


Одслушните глас Светог Николаја: ”Не тим путем људи!”


Вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, поправите путеве своје и дела своја. [19]





Напомена за припаднике екуменистичке свејереси.


Препоручујем им од срца чувени спис Светог Јована Дамаскина о јересима (превод на србски и коментари Слободан Продић, Шибеник, 2012), где могу на стр. 58-59. видети, између осталог, како раде и чувају веру православни епископи.


Ту ће, дакле, видети како раде православни епископи, ревнујући за отачко Предање. А погледајмо како данас поступају епископи СПЦ. Њима је пре шест година предочено редовним путем, од стране епископа Артемија, јеретичко учење једног од чланова Сабора – епископа браничевског Игњатија Мидића. Одбили су да се о томе расправља. Пре три месеца све је изашло и објављено у књизи која је за месец дана доживела два издања: ,,Одбрана православног исповедања вере од кривоверја проф. др Игњатија Мидића епископа браничевског”. И ево, још три месеца је прошло, одржан је у мају и Сабор СПЦ, а нико, ни званично ни незванично, није реаговао на било који начин против силних јереси које су тамо изложене.


Питање је сад, да ли ми, Срби, имамо данас православне епископе, или само екуменисте, којима до вере праве и њене одбране није стало?


А Вама, господине Јевтићу, упућујем следеће питање:


Да ли сте научили лекцију свог духовног оца, Светог Аве Јустина, која гласи:


,,Немојмо да се деси да тај још верујући народ Божји једнога часа дође до тога да данашње Епископе не признаје више за носиоце и чуваре апостолско-светоотачке вере, како је то знао чинити православни народ много пута у својој крстоносној историји.” [20]


Или сте и то окачили мачку о реп?


Милоје Стевановић

​
[1] Грешни Милоје, Сине мој, не пристај, друго издање, Чачак, 2011, стр.100-102.
[2] На Вашу жалост, демантовао Вас је г. Иринеј Буловић у свом говору у катедрали Дјевице Марије у Максимиру – Загреб, кад је возвеличавао папу, што сведочи лист „Данас“ од пре 11 љета (7.октобра 2003), затим „Благовјест“, гласило београдске надбискупије из тог времена као и снимак те тужне понижавајуће поданичко-издајничке беседе.
[3] В. https://www.youtube.com/watch?v=mqi53OnRDzY – под насловом горе наведеним.
[4] Видети: http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/, 16 јун.2014.
[5] „Политици“ сам одаслао коментар на Интервју са Хочеварем од 15. јуна 2014. који, дабоме, није објављен, а у коме сам написао:
„Земља робова
Вели Хочевар да су они (католици у Србији) робови.
А поч. Александар Тијанић у интервју – тестаменту НИН-у рече: Новинари су робови.
Гледам: о збитију у Ћелијама (у суботу, 14. јуна 2014.) скоро ни једне новине, 15. јуна, не бекнуше. Изузетак учинисте ви из „Политике“ написавши кратак текстић на стр 16. о обретењу моштију Светог Јустина. Али и то сте учинили као верни поданици евРОПСКОГ царства, јер сте морали турити Хочевара на прву и целу седму страну, да вам господари прогледају кроз прсте безобразлук са 16 стране.
Тијанић је заиста био у праву. Пошто је умро. Оставите и ви тестаменте да би хроничари знали да нисте били наивни, ако сте већ морали бити робови својим господарима.“
[6] Уреди Господ да банемо у лелићку светињу баш у тренутку кад је игуман Хиландара Методије отворио кивот да би светогорски монаси целивали мошти Светог Владике,па то, са радошћу неописивом, учинисмо и нас двојица.
[7] Ту радост и милину није умањило то што сте Ви, непосредно поред моштију Свеца,седели изувени, заврнутих ногавица до колена и сркутали кафу. Такав однос према светињи од Вас није изненађење. Виђали смо Вас и у ругалачкијем издању: кад на Литургији тражите клешта и вадите ексер у олтару, кад пред светим дверима непосредно пред рукоположење свештеника ударате песницом у плећа ружећи га поганоустјем које ни пас с маслом не би појео, кад гурате целивајуће иконе са вековног пребивалишта у ћошкове, кад се на Литургији бесомучно дерете на свештенике…
[8] Верујем у једну свету саборну и апостолску цркву, Врање 1966, стр. 45-46. Подвлачење М.С. И питање: Да ли још увек верујете у Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву, горди господине?
[9] Данас је то књига владике Артемија: Одбрана православног исповедања вере од кривоверја проф. др Игњатија Мидића, Београд, 2014. о којој сам и ја промуцао неколико реченица у текстовима Трубач на узбуну http://srbinaokup.info/?p=29618 и Затруби трубо трубним гласом http://srbinaokup.info/?p=32055. Ваша дрека и клевете ће се брзо олупати о хриди свакодневја и завршити на отпаду неупотребљивих старина, а трубни глас трубача на узбуну – владике Артемија ће се проламати у векове. Успут: да ли сте још увек у страху од „шишатовачке епархије“?
[10] Тако је занат и труд Вас и Ваших саучесника дефинисао проф др Миодраг Петровић.
Видети:
– под насловом: Проф др Миодраг Петровић на парастосу оцу Сави Вазнесењском.
[11] http://srbinaokup.info/?p=11110 Посланица црквенонародног сабора у Лозници, 3. Јуна 2013;
http://srbinaokup.info/?p=39812 Саборска посланица са Црквено-народног молитвеног сабора у манастиру светог Николаја Мирликијског у Лозници, 1. јуна 2014.
[12] Јер … безумне ће погубити срећа њихова. (Сол. 1. 32). А то што, као „велики богослов“, покушавате да потурите владики Артемију и његовом окружењу бунцање о сновима неке бабе или неког деде (свеједно) је провидна шибицарска превара на коју Вам нико, бар нико нормалан, неће насести. То једино може да прође на сајту епархије на чије чело је залутао бискуп који клечи по католичким катедралама, који уводи жене у олтаре и који се на друге бројне начине, по угледању на свог духовног оца, руга Светом Сави, Светом Ави и Светом Предању. На такве бљувотине су Вам чак и Иринеји ставили ембарго на њиховом (Ви казасте: „приватизованом“) сајту.
[13] Рим. 1,22. (Знам да ни овај пут нећете моћи поцрвенети, јер је за тај догађај потребан образ. Што би народ реко: Чега нема, без тога се мора.)

[14] Тајна безакоња, треће издање, Ниш, 2012, стр. 78-79.

[15] Vesti online, 21.03.2010: Монаси: Атанасије нам прети и уцењује.
[16] Бојим се да је и то гад пред Господом.
[17] Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.. Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња (Мт. 23. 26-28). (Подвукао М.С)

[18] Непотребно се Ви и Ваши следбеници штитите кордонима полиције на Литургијама, трибинама и које куда. Не бојте се. Неће верни народ на вас дићи руку. Народ је, само, од вас дигао руке, а од Господа научио: Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти (Мт. 15. 14).
[19] Јер. 18, 11.
[20] Свети Јустин Ћелијски: Одговор на анонимну дописницу.
 
1614940292791.png






Нови рушилачки поход бившег епископа Атанасија Јевтића

среда, 05 фебруар 2020

нтервју трисепископоса (тобож умировљеног, а стално немирног) Атанасија, дат "Бљуцу", јасно сведочи ко је где и ко шта ради. Ако сте заборавили, новинарка "Бљуца", Жељка Јевтић, тзв. "часна сестра Дезидерија", је позната сарадница бискупа Гргура, издајника православне вере и злодуховног ишчадија владике Атанасија, у служби непријатеља СПЦ и дежурни клеветник свега правоверног у Српској Цркви.

Гргур, у обличју бедног слуге Ватикана и немачких протестааната, одавно обезбеђује Жељки Јевтић могућност да пљује и псује ко јој дође под руку.
Од трагичних догађаја у епархији рашко - призренској, преко прогона правоверних епископа, до данас она ради исто.

1614940500331.png

Бивши епископ Атанасије на гробу неког Србина - масона у Америци...
Вајни епископ је, као што видимо, сакрио у џеп епископско обележје - панагију, како га "браћа" не би укорила

Ако се томе дода чињеница да сам трисепископос Атанасије нема никакве канонске основе да се бави било чиме, а камоли да буде члан (ионако неканонског) епископског савета било где, све је јасно: кршење канона и срамна самовоља у СПЦ се настављају.

То је додатни разлог да се сви који још увек верују у добре намере Амфилохија и његове екипе из антицрквеног „Епископског савета“ добро замисле. Јер какво добро може донети бивши епископ Атанасије, који је родоначелник и человођа новотарског покрета у СПЦ?

Човек који већ деценијама поткопава темеље Српске Цркве богослужбеним новотаријама и јеретичким учењима, који руши и разара чега год се дотакне (јер је таквог духа), сада је у служби ватиканско-фанарских игара за стварање “Православне цркве у Црној Гори“, а преко папофила и фанариоте Амфилохија Радовића.


1614940447137.png

Дебели човек на слици у првом плану је вођа циркузанерског покрета у СПЦ - Атанасије Јевтић;
Овде је реч о игри која се зове "монашки фудбал" (измислио ју је лично Атанасије)

Праве Атансијеве разлоге за тражење сопственог пензионисања – под изговором болести – још давне 1999. године, видели смо на примеру рушења епархије рашко-призренске (као и у својевременом прогону антиновотарског свештенства у шумадијској епархији). Наиме, Атанасије се одрекао епископског чина, да би направио себи номадску и каубојску позицију, - да ослобођен епископских обавеза може неспутано да ровари и руши где му то његове стране газде заповеде.

Поновићемо и овом приликом гласно и јасно: уколико Амфилохије не донесе акт којим се служење Свете Литургије у митрополији црногорско-приморској враћа на светопредањски поредак, потврђен седмоструким одлукама СА Сабора СПЦ, у Црној Гори ће све бити изгубљено. Никакве литије, молебани, и новотарске службе неће помоћи. Јер ништа новотарско нема силу!

Мафијаша Мила Ђукановића и његове покровитеље – сатанисте, може да победи једино Бог. А Бог за новотарце неће војевати.
Било би добро да и народ ово схвати на време...

Broj ljudi u litijama je zadivljujuć i to je iznenađenje i za mitropolita koji je do srži i Crnogorac i Srbin. Nadam se da će taj divan narod pobediti, osetio se ugroženim jer diraju njihove svetinje.
Ovako komentariše trenutna dešavanja u Crnoj Gori za "Blic" umirovljeni, na svoj zahtev, vladika zahumsko-hercegovački Atanasije, koji je i član Episkopskog saveta CG.

U litijama su oni koji se osećaju Srbima i oni koji se smatraju Crnogorcima, ima i članova DPS. Kako doživljavate sve to?

Osnovna istina je da je to jedan narod. Sećam se kad je onaj divni fudbaler Zvezdin, Dejan Savićević, rekao: "Ja sam pravoslavac, al‘ sam Crnogorac". Na to ne može niko ništa da kaže jer se tako čovek oseća, to je njegovo pravo.

Pojava naroda koji vidimo u litijama i za nas koji smo tamo bili je iznenađenje. Taj narod ima živu veru. Svetinje su gradili i oni i naši zajednički preci. Taj narod je jedan, pri tom hvala Bogu živ, pravoslavan, osetio se ugroženim jer diraju njihove svetinje. Pokušaj stvaranja crnogorske crkve je nasilje nad narodom samim, nad istorijom, nad savešću... Broj ljudi u litijama je zadivljujuć i to je iznenađenje i za mitropolita koji je do srži i Crnogorac i Srbin. Nadam se da će taj divan narod pobediti, samo se bojim ovih vlastodržaca da ne krenu u krvoproliće, to nije nimalo dobro .

Episkopski savet Crne Gore ima Međunarodni ekspertski tim. Međutim, uložena je apelacija na sporni zakon, koja se vezuje za Sinod, a da nije konsultovan Savet?

To je neki advokat iz Novog Sada sastavljao, to je ujdurma, a kako je sve napisano, išlo je Đukanoviću u prilog. I onda je Episkopski savet ubedio Sinod sa patrijarhom na čelu te su povukli i predložili novu apelaciju koju je sastavio tim Episkopskog saveta CG.

U samoj Crnoj Gori govore da taj zakon nije ustavan. Takav je to zakon koji diskriminiše pravoslavne koji su i najbrojniji, a paralelno je sa katolicima i muslimanima sklopio ugovor. To pokazuje Milovo nezakonito ponašanje. I koliko godina on samo vlada, zato sam mu i poručio: "Svaka vlast kvari čoveka, a što duže

vlada, sve ga više kvari". On je postao tiranin. Vlast mu se osladila, ne gleda ni na šta. Pa vidite da on hapsi majku! Kakav je to režim da jedna baka predstavlja opasnost za državu?! To će da propadne, samo se bojim ovoga koliko su grubi i kako su surovi. Da, ne daj Bože, padne krv i dođe do sukoba. Nisu Crnogorci za prezir, to je bio ratnički narod.

Vi ste profesor emeritus BU. Sa Bogoslovskog fakulteta je predložen dekan Senatu BU, a on nije legitimno izabran?

Sadašnja rektorka je vrlo čestita žena. Rektorka i Senat ne priznaju novog dekana PBF, nego još uvek samo episkopa Ignatija, koji se pokazao legalista i podneo ostavku. Ja ne bih podneo ostavku, izvinite. Nego je onda lovljeno u mutnom, i ko je sada taj novi dekan? Univerzitet ga s pravom ne priznaje. Rektorka se veoma čestito ponaša, čestitam joj, zaslužuje svaku pažnju i poštovanje.

Fakultet i Sinod su decenijama bili preko puta, ulica nas je razdvajala, pa se nikad nije dešavalo da se Sinod meša u izbor profesora ili dekana. To se poštovalo. Bilo je izvesnih nesuglasica, dešavalo se, ali to je živi život. Nikad mi nismo imali nikakvih problema. Ovo sada je jedno nasilje. To je, nažalost, pakost tog čoveka, vladike bačkoga, koji ni sam nije legalno produžavao status redovnog profesora na fakultetu. Prvo, izabran je za redovnog profesora iako nije ništa mnogo ni pisao.


 
Rayela:
Pa ne mislis valjda da dolazim na ovaj forum i na ovaj PDF
da bih se informisala o SPC i Vladikama? Od tebe da cujem ko
je bio Amfilohije, ovaj Atanasije ili I.Bulovic, ili Grigorije?
Kliknite za proširenje...
Ма бре Рајка то "ко ово чита", то су много изанђапе форе. Ни ја не читам 99% твојих "доскочица" и лупетања, па те не провоцирам са том старом, офуцаном фором "ко ово чита". Има ко чита. Ко је пратио како су рехметли Атанасије и екипа најпоштенијег међу владикама, пок. Артемија, прогласили лоповом, прочитаће. Можда. А ти се врати својој размени "доскочица" са дежурним троловима.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Тихи
Pokušaj državnog udara u Jermeniji: uhapšen vladika pod optužbom da je planirao državni udar
2
Odgovora
33
Pregleda
574
Vlad88
Vlad88
Strigoi
„Ne postoji dovoljno mračna noć da sakrije zlo“: Oglasio se vladika Grigorije o otporu studenata
Odgovora
0
Pregleda
121
Strigoi
Strigoi
Umri_muski
Radite u Srbiji privredjujte u inostranstvu
Odgovora
0
Pregleda
156
Umri_muski
Umri_muski

Back
Top