Umetnost na fasadama Beograda

[Nina]

Beograd je, što se arhitekture tiče, vrlo mlad grad, pošto je u nekoliko navrata drastično razoren. Najstarija prestonička kuća je iz prve polovine 19. veka.
Sve ostalo, što je do danas sačuvano, potiče s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka.

Zgrade su ukrašavane zbog lepote, ali ornamenti nikada nisu imali samo puku dekorativnu vrednost. Oni su bili, pre svega, statusni simbol, preko kojeg je vlasnik zgrade poručivao čime se bavi i kakvog je statusa. Ako je bio industrijalac, na fasadu zgrade je postavljao nešto što označava industriju, bankar je isticao simboliku novca.

Kuća Damjana Brankovića u Bulevaru JNA br.2

 

[Nina]

Prvu kategoriju čine likovni elementi, razne bordure i girlande koje uokviruju vrata i prozore i služe samo da ulepšaju zgradu.
Drugu kategoriju cine reljefi, koji nose različita simbolička značenja.
Reljefi asociraju na staro, antičko vreme, period vraćanja klasičnim vrednostima. Najčešće predstavljaju vrline koje bi vlasnik hteo da istakne i sebe da pokaže u lepom svetlu istine, pravde, pobede...

Treću kategoriju ukrasa na zgradama predstavljaju različite skulpture. Pošto su ove zgrade iz doba neoklasicizma, romantizma, secesije, srećemo Hermesa, Apolona, a vrlo često Veneru, kao uzor ženske lepote. Te skulpture radili su naši najveći vajari toga vremena.

1.Skulptura Atlasa u Kolarčevoj, 2. Kuća Mike Alasa na Kosančićevom vencu

 

[Nina]

Ideje za ukrase na srpskim zgradama stizale su najčešće iz srednje Evrope, Mađarske, Austrije, ali primetan je uticaj iz Francuske, Italije, Engleske, u zavisnosti od toga gde se ko i od vlasnika, i od umetnika školovao i čemu je bio naklonjen.

U ono vreme nije bilo kiča. Vlasnik kuće, možda nije poznavao niti izučavao istoriju umetnosti, ali je dobro znao ko to najbolje zna, pa je i potom angažovao najboljeg umetnik.Naša arhitektura nastajala pod uticajem Bauhausa, pa je bilo dosta gvožđa, stakla, aluminijuma. Jedno vreme zapostavljeni, ornamenti se, ponovo vraćaju u modu. I ovaj trend, prednjači u gradovima u unutrašnjosti Srbije.

Na zgradi Protokola na Terazijama

Za sadašnji izgled Beograda zaslužni su mnogi dobrotvori s kraja 19. i početka 20. veka, po čijem nalogu su sagrađena najpoznatija zdanja u prestonici. Te ljude, koji su u amanet budućim generacijama ostavili vredne arhitektonske zgrade, lepo ukrašene ornamentima, ne sme da se zaborave. Njihove zadužbine danas su neka od najreprezentativnijih zdanja na potesu od Terazija, Knez Mihailove ulice, do šireg centra grada. Najpoznatiji među njima su bili Miša Anastasijević, Ilija Milosavljević Kolarac, Vlajko Kalenić, Đorđe Jovanović, Nikola Spasić, Aleksa Krsmanović, Sima Andrejević-Igumanov, Nikola i Evgenija Kiki, Dimitrije Mita Golubović, Đorđe Vajfert, Mihailo Pupin.

Statua na Skupštini grada, 2. Detalj s poštanskog muzeja u Palmotićevoj, 3. Hermes s fasade u Kralja Petra

 

[Nina]

Ornamente, su često radili majstori zidari, već kod reljefa je bilo neophodno da to bude pismeni umetnik, kod skulpture pogotovo. Tu srećemo radove Riste Stijovića, Sretena Stojanovića, Đorđa Jovanovića, Ivana Meštrovića i njegovih sledbenika i đaka do pred sam početak Drugog svetskog rata. Ukrasi na zgradama, koje nastaju posle 1945. godine, pojavljuju se sporadično, kao reminiscencije na staro. No, obično su to prilično naivni radovi, ni blizu ne dostižu umetničku vrednost ornamenata nastalih u vremenu između dva svetska rata i pre toga

Najbrojnija, ili bar najslikanija, kategorija ukrasa na zgradama, ipak, su različite skulpture. Pošto su ove zgrade o kojima pričamo iz doba neoklasicizma, romantizma, secesije, srećemo Hermesa, Apolona, a vrlo često Veneru, kao uzor ženske lepote. Te skulpture radili su naši najveći vajari toga vremena.(politika)

 

[Platin]

Beograd je, što se arhitekture tiče, vrlo mlad grad, pošto je u nekoliko navrata drastično razoren. Najstarija prestonička kuća je iz prve polovine 19. veka.
Sve ostalo, što je do danas sačuvano, potiče s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka.

Zgrade su ukrašavane zbog lepote, ali ornamenti nikada nisu imali samo puku dekorativnu vrednost. Oni su bili, pre svega, statusni simbol, preko kojeg je vlasnik zgrade poručivao čime se bavi i kakvog je statusa. Ako je bio industrijalac, na fasadu zgrade je postavljao nešto što označava industriju, bankar je isticao simboliku novca.

Kuća Damjana Brankovića u Bulevaru JNA br.2
Pogledajte prilog 1805005

Булевар ослобођења