najbitnija stvar od svega da bi skapirali kompleksnost tematike je Heraklitova izjava koja prevedena na nas jezik znaci da je sve vrsta jednog te istog tj. sve je sve drugo.
naprimer, olovka koju drzim u ruci je i olovka i covek i zena i zamrzivac i internet forum i poruka i drvo i kur.ac i mobilni telefon i sve sto mozes da zamislis, ta olovka je sve, nije samo olovka. to je prosto zato sto su koncepti kojim baratamo kao sto su olovka, covek, drvo i zena samo FILTERI kroz koje posmatramo realnost, filteri koji -- a ovo je izuzetno bitno -- mogu da se primene na svaku pojavu. medjutim, kad se ti filteri primene na pojavu onda dolazi do merenja necega sto nazivamo POTENCIJAL POSTAJANJA tj. koliko je pojava blizu da postane ono sto mi zelimo da postane tj. koliko dobro zadovoljava nase potrebe (filter definise sta mi zelimo da postane tj. nase potrebe.) s tim, jedan te isti filter primenjen na razlicite pojave daje razlicite rezultate, odnosno, razlicito meri potencijal postajanja, odnosno, neke pojave bolje odgovaraju filteru neke losije. naprimer, moja olovka je los covek dok je dobra olovka jer lose igra funkciju coveka (ne mogu da pricam sa njom, recimo, niti da vodim ljubav, mogu samo da je mazim) dok funkciju olovke igra savrseno jer mogu odmah da je uzmem i krenem sa pisanjem.
tim receno, kako god da definisemo umetnost, uvek ce se odnositi na sve. ono sto mozemo uspostaviti definicijom je kriterijum kojim cemo meriti potencijal postajanja pojave. prag potencijala ispod kojeg za pojavu kazemo da "nije" a iznad kojeg kazemo da "jeste" ono sto definisemo ce zavisiti od drugih potreba. naprimer, prava definicije umetnosti je "simulacija zivota" sto bukvalno podrazumeva sve. naprimer, mogu da uzmem kutiju sibice i za nju da kazem da je simulirani automobil. medjutim, kutija sibice je izuzetno lose umetnicko delo zbog cega je adekvatno reci da ono NIJE umetnicko delo, iako, striktno govoreci, ono jeste umetnicko delo. capisci? sve se svodi na vrednosni sud.
edit: drugim recima, posto su sve stvari u univerzumu povezane jedne sa drugim, nemoguce je odrediti sta nesto jeste a sta nesto nije, vec samo stepen slicnosti, odnosno, koliko je blizu idealu, i onda na osnovu tog stepena slicnosti i drugih potreba odrediti da li cemo u trenutku posmatrati pojavu kao nesto sto jeste ili nesto sto nije.
Kada čitam sve ovo imam osjećaj da sam naduvan iako nisam...
