Umetnica mora biti praktična

Virtuelni svet je jedna realnost, posto postoje razne vrste realnosti. Ako se skroz uzivis u tu realnost onda ne moze biti nista drugo nego trulo.

Dionys uvek to 'nako umetnicki, da parafraziram "kao kad konju stavis ekrancice da ne gleda levo-desno nego da bude koristan i praktican".
 
moca77:
Covek sve sto stvara mora strogo sluziti nekoj svrsi, nekom sistemu, mora biti prakticno. Ali covek nije stvar da i on sam mora strogo sluziti nekoj svrsi. Sistem i stvari sluze coveku mada cesto je obrnuto.
Kliknite za proširenje...
cela ova filozofija bi pala u vodu ako svet ne bi vodili primitivne zivotinje zeljne bogatstva i vlasti. Oni kreiraju kompletnu ljudsku filozofiju miliom ili silom i prilagodjavaju ljudsku civilizaciju svojim pohlepnim potrebama zasnovane na najnizim instiktima jednog zivog organizma.
Najagresivniji i najbeskrupulozniji , milijarderi, u potpunosti opsednuti materijalizmom i vlascu nad drugima, nose naziv najprimitivnijeg i najagresivnijeg stvorenja na planeti, ime AJKULE, MORSKOG PSA.

Daklem, van pameti je i pocinjati ovakvu temu u vremenu i prostoru gde nam "KRVOZEDNE AJKULE" kreiraju personalnu i socijalnu filozofiju potcinjenu njihovim krvozednim instiktima.

Nastavicemo razgovor na ovu temu kada se ovaj sistem dokrajci. Ovako, pod ovim uslovima , nema smisla razmisljati u prazno , o necemu cega uskoro nece biti, jer sve ono sto mislimo i govorimo , nametnuli su nam ti krvozedni zverski kapitalisti, bogatasi.
 
Obicni covjek je pobrkao umjetnost sa mjuziklom o mrznji prema bogatima.
Istinska umjetnost ne bavi se pitanjima materijalizma, nego pitanjima vrlina.
Otkad je zavladalo hriscansko sazaljenje, u prvi plan su dosli siromasni, jer oni najvise traze sazaljenje.
I tako se rodila mrznja prema bogatima, kao "bezosjecajnima", koji ne osjecaju sazaljenje i "nemaju srce".

Zasto se "umjetnica" ne bavi tragedijama u kojima ginu brat za sestru, sestra umire za brata, i nigdje se ne nadzire njihov materijalni status?
Zato sto moderni covjek nema ni sestru ni brata. On je postao putujuci rob-nomad ili putujuca ropkinja, a cesto i prostitutka. Rob je onaj koji se dobrovoljno podaje robovlasniku za nadnicu i napusta porodicu i tradiciju, upravo zato sto nema saosjecanja i nema srca. On je prostak koji zivi samo za (pot)kupljive vrijednosti, a to je vrlo malo u odnosu na tradicionalne ljude.
 
Nije to tako jednostavno. Umetnost, kao i sve stvari koje je čovek napravio se nalaze u nekoj od tri glavne kategorije kvaliteta: niža, srednja ili visoka. Samog čoveka po mnogim njegovim osobinama možemo takođe svrstati u neku od te tri kategorije.

I šta ćemo sad? Nešto može pripadati kategoriji visokog kvaliteta a da nema dušu. A u koju kategoriju kvaliteta ćemo svrstati dušu? Neka stvar može biti lošeg kvaliteta a da nam bude od velikog simboličkog značaja jer nas asocira i vezuje za neka uzvišena osećanja, prosto možemo oživeti tu stvar, možemo joj dati na značaju, možemo joj dati duha.

Prostak, aljkav, prevarant, nemaran, pripadnik niže klase, može imati neraskidive, kvalitetne odnose sa roditeljima, biti spreman poginuti za brata i sestru a opet bi ga svrstao u kategoriju nižeg kvaliteta.
 
Problem je opsednutost lošim kvalitetom (bas de gamme) , samo o tome pričaš, samo to kritikuješ, kao da je to drugima teško primetiti. Kad se na to doda podlost i večiti fokus na ono što je loše, dobije se toksična materija koju treba zakopati. Bolje je biti opsednut sa "haut de gamme" ako već moraš nećim biti opsednut.
 
Niko nije opsjednut, mozda si ti opsjednut time da je kvalitet relativna stvar i da ga svako moze imati, kao sto su Amerikanci opsjednuti time da oni "najbolje znaju sta je dobro", dok svakog vikenda imaju "konverzacije sa Isusom".

Nije nego ... svima je jasno da su vise kulture vlasnici visih emocija, tako da je kvalitet samo kod njih, a vi skorojevici hocete da sve dekonstruisete i opstruisete svaki pojam kao "relativan". Prazno "slobodno misljenje" najzad umire od nedostatka kisika.
 
Kvalitet je kvalitet, tu nema sumnje, kada se radi o stvarima i one pripadaju tačno utvrđenim kategorijama kvaliteta. Sa kulturom i estetikom je slično, svi znamo šta je kič i šund. Umetnost vuče ka subjektivnisti pa se ne bi uvek složili oko univerzalnog i objektivnog suda.

Slično je pri pokušaju svrstavanja jednog čoveka u određenu kategoriju kvaliteta. Zato su visoko kvalitetni ljudi po tebi ubice, lopovi, prevaranti, zli, sve im je dopušteno samo da poštuju mamu i tatu i da imaju para. Takvi sudovi su maloumni.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top