Sotir zvani djubre
Elita
- Poruka
- 21.519
http://www.politika.rs/scc/clanak/345358/Kultura/Uloga-ajvara-u-nasem-filmu
На конкурсу за финансирање филмова, одлуком комисија Филмског центра Србије, нису прошли Лордан Зафрановић, Слободан Шијан, Срђан Драгојевић, Лазар Ристовски, Горан Марковић...
Управо је у културним круговима и медијима, одјекнула вест о толико очекиваним резултатима конкурса Филмског центра Србије за суфинансирање филмова. На конкурс расписан 10. октобра, пријавило се више од 200 аутора! Неколико комисија читало је сценарије, а међу читачима били су и један филмски аутор Предраг Гага Антонијевић, који живи и ради у Лос Анђелесу, као и књижевник Миљенко Јерговић, који је читао у Њујорку, па је било теже дошаптавати му на кога да обрати пажњу. И када је, пре неки дан, на сајту Филмског центра Србије, а потом и у медијима, саопштено ко су добитници, настао је –тајац. Јер, међу 26 имена, нема осведочених редитеља, као што су Срђан Драгојевић (конкурисао са чак четири пројекта) нема Лордана Зафрановића, Слободана Шијана, Лазара Ристовског, Горана Марковића (конкурисао са два пројекта), Синише Ковачевића, нити афирмисаног Стефана Арсенијевића.... Драган Бјелогрлић је, у последњем тренутку, напустио место члана УО ФЦС, јер је и сам конкурисао. И, није прошао као продуцент са филмом Лордана Зафрановића, али је добио новац као редитељ и продуцент за развој пројекта филма ‚‚Чувари формуле” по сценарију Вука Ршумовића. За завршетак започетог филма ‚‚Процеп” новац је добио и редитељ Дејан Зечевић.
Очигледно, увидом у списак добитника субвенција, најављена је нова генерација редитеља, али и појава немалог броја редитељки. Чак је шест дама,а да ни једна нема „тату Кополу” иза себе! Наводимо редом: редитељка Ана Марија Роси, за сценарио и режију филма под називом „Ајвар” добила је 30 милиона динара као дебитант, као и Маша Нешковић за „Најдуже лето”. На листи редитељки, али у другим категоријама су Мила Турајлић и Сенка Домановић. Тања Брзаковић имаће новац за филм бизарног назива, „Пророчанства Тарабића”, а Биљана Туторов за,чак, два документарна филма. Два и по милиона динара да заврши документарац „Шта чекамо, баба?” и два милиона за реализацију дугометражног документарца „Карго”.
Смена генерација на нашем филмском небу, најавила је и нове приче. Теме које се баве малим човеком, такозване топле и мање топле људске приче, па и улогом ајвара (за који тешко да ће се наћи превод) као метафором, у љубавној причи једног мушкарца и једне жене! Нема мега и мегаломанских ратних и иних епопеја, у које је немилице утрпаван буџетски новац, најчешће узалуд. Њима су, углавном, кумовали блиски односи уметника и појединих утицајних политичара, који су се буџетским парама понашали као галантне мецене. Као што има и филмова, који иако финансирани, никад нису снимљени, а паре су отишле неким „понорницама” у нечије џепове. За неким амбициозним спектаклима су остајали репови аждаха, па и скандали о неисплаћеним хонорарима глумцима... Туга и суноврат.
Најзад, овим храбрим, назовимо га „резом без анестезије” из Филмског центра Србије, (није нам познато колико су за то заслужни др Нада Поповић Перишић, на челу УО, или нови директор Бобан Јевтић) као да стиже порука, да су начети вишедеценијски недодирљиви, кохерентни, што не рећи, клановски организовани корпуси и политичко-филмаџијски лобији. Простор су почели да освајају нека нова имена. Мало ли је?!
На конкурсу за финансирање филмова, одлуком комисија Филмског центра Србије, нису прошли Лордан Зафрановић, Слободан Шијан, Срђан Драгојевић, Лазар Ристовски, Горан Марковић...
Управо је у културним круговима и медијима, одјекнула вест о толико очекиваним резултатима конкурса Филмског центра Србије за суфинансирање филмова. На конкурс расписан 10. октобра, пријавило се више од 200 аутора! Неколико комисија читало је сценарије, а међу читачима били су и један филмски аутор Предраг Гага Антонијевић, који живи и ради у Лос Анђелесу, као и књижевник Миљенко Јерговић, који је читао у Њујорку, па је било теже дошаптавати му на кога да обрати пажњу. И када је, пре неки дан, на сајту Филмског центра Србије, а потом и у медијима, саопштено ко су добитници, настао је –тајац. Јер, међу 26 имена, нема осведочених редитеља, као што су Срђан Драгојевић (конкурисао са чак четири пројекта) нема Лордана Зафрановића, Слободана Шијана, Лазара Ристовског, Горана Марковића (конкурисао са два пројекта), Синише Ковачевића, нити афирмисаног Стефана Арсенијевића.... Драган Бјелогрлић је, у последњем тренутку, напустио место члана УО ФЦС, јер је и сам конкурисао. И, није прошао као продуцент са филмом Лордана Зафрановића, али је добио новац као редитељ и продуцент за развој пројекта филма ‚‚Чувари формуле” по сценарију Вука Ршумовића. За завршетак започетог филма ‚‚Процеп” новац је добио и редитељ Дејан Зечевић.
Очигледно, увидом у списак добитника субвенција, најављена је нова генерација редитеља, али и појава немалог броја редитељки. Чак је шест дама,а да ни једна нема „тату Кополу” иза себе! Наводимо редом: редитељка Ана Марија Роси, за сценарио и режију филма под називом „Ајвар” добила је 30 милиона динара као дебитант, као и Маша Нешковић за „Најдуже лето”. На листи редитељки, али у другим категоријама су Мила Турајлић и Сенка Домановић. Тања Брзаковић имаће новац за филм бизарног назива, „Пророчанства Тарабића”, а Биљана Туторов за,чак, два документарна филма. Два и по милиона динара да заврши документарац „Шта чекамо, баба?” и два милиона за реализацију дугометражног документарца „Карго”.
Смена генерација на нашем филмском небу, најавила је и нове приче. Теме које се баве малим човеком, такозване топле и мање топле људске приче, па и улогом ајвара (за који тешко да ће се наћи превод) као метафором, у љубавној причи једног мушкарца и једне жене! Нема мега и мегаломанских ратних и иних епопеја, у које је немилице утрпаван буџетски новац, најчешће узалуд. Њима су, углавном, кумовали блиски односи уметника и појединих утицајних политичара, који су се буџетским парама понашали као галантне мецене. Као што има и филмова, који иако финансирани, никад нису снимљени, а паре су отишле неким „понорницама” у нечије џепове. За неким амбициозним спектаклима су остајали репови аждаха, па и скандали о неисплаћеним хонорарима глумцима... Туга и суноврат.
Најзад, овим храбрим, назовимо га „резом без анестезије” из Филмског центра Србије, (није нам познато колико су за то заслужни др Нада Поповић Перишић, на челу УО, или нови директор Бобан Јевтић) као да стиже порука, да су начети вишедеценијски недодирљиви, кохерентни, што не рећи, клановски организовани корпуси и политичко-филмаџијски лобији. Простор су почели да освајају нека нова имена. Мало ли је?!
ovo nije srpski recept, ovo su i madjari poceli da rade