- Poruka
- 340.624
Ulje maka dobija iz semena biljke mak – Papaver somniferum koja se gaji hiljadama godina i koristi u razne svrhe. Mak je poznat po proizvodnji opijuma,
koji se koristi za lekove kao što su morfijum i kodein. Seme biljke maka često se koristi u kulinarstvu, a ulje ima najbolji učinak na našoj koži.
Kako se dobija ulje maka?
Ulje maka često se koristi za pravljenje raznih lakova, boja, sapuna, kozmetike… Sadržaj ulja u semenu može varirati u zavisnosti od njihove boje i mesta porekla. Mak može biti različitih boja, uključujući belu, žutu i plavu. U proseku, seme može da obezbedi 45 do 50 procenata ulja. Makovo ulje proizvodi se metodom hladnog ceđenja. Kao što mu ime govori, hladno presovanje koristi pritisak za oslobađanje ulja iz semena i izvodi se bez toplote.
Prednosti makovog ulja
Seme maka koristi se za dijagnozu abnormalne veze između creva i bešike (vezikoenterična fistula). Takođe se uzima za kašalj, nesanicu i mnoga druga stanja, ali nema dobrih naučnih dokaza koji bi podržali ove upotrebe. S druge strane, makovo ulje je dobro zbog svojih antioksidativnih svojstava i korisno je za zdravlje kože i kose. Mnoge od ovih potencijalnih koristi zasnovane su na ličnim iskustvima ljudima, a ne na osnovu naučnog istraživanja kojih je bilo malo do sada. Za makovo ulje se takođe zna da je dobro za kožu i kosu.
Takođe ima visok nivo tokoferola ili vitamina E, koji smanjuje oksidativni stres i upalu. Blagotvorno deluje na regeneraciju ćelija što dovodi do boljeg zarastanja rana na koži. Poznato je i da ulje maka štiti kožu od oštećenja izazvanih sunčevom svetlošću tako što hidrira kožu i štiti je od upale. Visok nivo linoleinske kiseline u ulju od maka čini ga efikasnim hidratantnim sredstvom. Doprinosi stvaranju ceramida u koži koji su neophodni za održavanje i popravku epidermalnog ili spoljašnjeg sloja kože.
Nega kože i masaža
Ovo ulje ne samo da hrani kožu već i ima značajan terapeutski efekat na potkožno tkivo, pružajući toplotni efekat koji ubrzava cirkulaciju.
Ovaj proces čini makovo ulje ključnim sastojkom u proizvodima za uklanjanje celulita, zatezanje kože lica, vrata i dekoltea.
Zahvaljujući svom toplotnom efektu, hladno ceđeno makovo ulje postaje sve popularnije među osobama koje se bore sa slabom cirkulacijom ili tegobama poput sindroma hladnih nogu ili reume. Njegova sposobnost da stimuliše cirkulaciju pruža olakšanje i poboljšava opšte stanje kože i tkiva. Stoga nije iznenađujuće što je ulje maka postalo ključni sastojak u mnogim proizvodima za negu tela.
Antioksidativna svojstava
Ulje semena maka je bogato polifenolima koji su moćni antioksidansi koji pomažu u zaštiti ćelija tela od oštećenja ili degeneracije. Antioksidansi su jedinjenja koja pomažu u neutralizaciji reaktivnih vrsta kiseonika koji se proizvode kao deo normalnog metabolizma. Ponekad mogu da oštete naše ćelije, što može da dovede do stanja poput raka ili dijabetesa. Istraživanje iz 2013. godine uočilo je snažnu antioksidativnu aktivnost ulja maka. Studija iz 2009. pokazala je da ulje maka sadrži alfa i gama-tokoferol. Tokoferoli su antioksidansi i prirodni oblici vitamina E.
Za kožu i kosu
Ulje semena maka takođe ima visok nivo tokoferola ili vitamina E, koji smanjuje oksidativni stres i upalu. Blagotvorno deluje na regeneraciju ćelija što dovodi do boljeg zarastanja rana na koži. Poznato je i da ulje maka štiti kožu od oštećenja izazvanih sunčevom svetlošću tako što hidrira kožu i štiti je od upale. Visok nivo linoleinske kiseline u ulju maka čini ga efikasnim hidratantnim sredstvom. Doprinosi stvaranju ceramida u koži koji su neophodni za održavanje i popravku epidermalnog ili spoljašnjeg sloja kože.Ulje maka bogato je različitim masnim kiselinama. Pored antioksidanata, masne kiseline takođe mogu da budu korisne za lokalnu primenu. Glavne masne kiseline u ulju maka su:
Linolna kiselina – Linolna kiselina je važna za održavanje vodene barijere kože. Naše telo je ne može proizvesti i mora da se konzumirati iz hrane. U stvari, ljudi sa nedostatkom linolne kiseline mogu da formiraju ljuskave lezije kože.
Oleinska kiselina – Oleinska kiselina podstiče zarastanje rana. Takođe može da poveća apsorpciju kože drugih jedinjenja koja su prisutna zajedno sa njom.
Palmitinska kiselina – Palmitinska kiselina je najčešća zasićena masna kiselina u našem telu. Takođe se može naći u koži. Studija iz 2010. godine uočila je da se nivoi palmitinske kiseline zapravo smanjuju s godinama.
Linolna kiselina je najzastupljenija od ovih masnih kiselina, čineći 56 do 69 procenata sastava masnih kiselina.
Ove masne kiseline su već prisutne u nekim kozmetičkim proizvodima. Na primer, linolna kiselina se može naći kao sredstvo za regeneraciju kože ili kose,
oleinska kiselina može da se koristi kao emolijens, a palmitinska kiselina može da se nađe u raznim sapunima i sredstvima za čišćenje, piše e klinika
)
