Ulica mog detinjstva

Ulice mog detinjstva više nema. Tamo, gde su nekada bile varoške kućice u kojima je živeo neki dragi svet, danas je moderna zgrada koja mi zaklanja sunce kada prolazim ulicom mojom. Ulicom u kojoj se nazivalo dobro jutro i neznancu. Ulicom u kojoj su nas decu slali sa tanjirima punim vrućih čvaraka, švarglom i ponekim komadom mesa jer takav je red. Podeliti sa komšijom i kad imaš i kad nemaš. Iza kuća su bile bašte i kokošinjci,poneko je gajio svinje. Tamo gde je bio bunar sada je ulica. Tamo gde su nekada bili bambusi gde su se gnezdile čaplje onih godina kada je Gročica plavila, tamo je sada toplana, navikao sam na nju i miris sumpora iz pepela koji leži razbacan tu negde gde je cvetalo predivno poljsko cveće. E baš tu, tu je živela moja baka. Ličanka, koja u potrazi za boljim životom svoje mesto nađe u ulici mog detinjstva. Ulici koja je to postala, možda baš zato jer je ona živela u njoj. Došla i ostala da zaboravi nadnicu u koju je krenula sa devet godina. Udaju kojom je stekla devere malo starije od svojih ćerki. Rat.Vučurne zime u planini, u zbegu i led koji više nikada nije otopio. Onaj led u njenoj duši. Da zaboravi kako je bežeći ispred krvnika u leskovom žbunu ostavila rođenu ćerku. Da zaboravi kako je tri puta, iznova, zidala spaljenu kuću i kako je to kad sa troje nejači sa Zagrebačkog kolodvora kreneš u nepoznato. U tamo neku Grocku da sviješ gnezdo i još nerođenom unuku naslikaš ulicu njegovog detinjstva. Ulice mog detinjstva više nema na ulicama moje Grocke. Preselila se tamo negde u zemlju bajki. Tamo gde i sad živi moja baka.

 

[Duki Lu]

I ja sam imala Ulicu svog detinjstva, zvala se ' Bakina ulica'.
Nekako sve je tu; krivudavi put, bandere, kuće, ali sve modernije, zamenjeno boljim, jedino je ostala pruga onakva kakva je bila kojom dugo već vozovi ne prolaze

 

[solarnaeklipsa]

I ja sam imala Ulicu svog detinjstva, zvala se ' Bakina ulica'.
Nekako sve je tu; krivudavi put, bandere, kuće, ali sve modernije, zamenjeno boljim, jedino je ostala pruga onakva kakva je bila kojom dugo već vozovi ne prolaze

Ufffff...

 

[Sizif]

Moja ulica detinjstva bila je strma, čini mi se maltene pod 45 stepeni. Idealna za sankanje, manje idealna kad se umoran vraćam iz škole ili sa fudbala.

U svakoj kući imao sam drugare, na samom dnu ulice mala zaravan gde je bio koš na kom smo visili mnogih večeri dok svici svetle i osvetljavaju noć.

Ulica i dalje stoji pod istim strmim uglom, ali sad su tu neka nova deca koja me sumnjičavo gledaju kada prođem onom zaravni gde je visoka trava prekrila naše uspomene, a ni koša ni svitaca više odavno nema.

 

[solarnaeklipsa]

Moja ulica detinjstva bila je strma, čini mi se maltene pod 45 stepeni. Idealna za sankanje, manje idealna kad se umoran vraćam iz škole ili sa fudbala.

U svakoj kući imao sam drugare, na samom dnu ulice mala zaravan gde je bio koš na kom smo visili mnogih večeri dok svici svetle i osvetljavaju noć.

Ulica i dalje stoji pod istim strmim uglom, ali sad su tu neka nova deca koja me sumnjičavo gledaju kada prođem onom zaravni gde je visoka trava prekrila naše uspomene, a ni koša ni svitaca više odavno nema.

Čudo su te ulice