Ulaganje u privatan Biznis

[Markoni11]

Jedno od isplativijih ulaganja je Ren.Ako posedujete zemlju lako se uzgaja a prodaja po Evropskim zemljama se krece jedna mala tegla od 100grama je preko 1 euro.

Ren je višegodišnja biljka i gaji se zbog zadebljalog rizoma (rizoma), a jednogodišnji izdanci rizoma koriste se za reprodukciju (razmnožavanje). Iz rizoma se razvije adventivno korenje, koje može dostići do 1 m dubine, ali glavnina se adsoprpcionog korenja nalazi u gornjih 30 cm zemljišta. Iz vršnih pupoljaka rizoma razvije se rozeta lišća. Na cvetnoj dršci nalaze se mali perasti listovi kratkih peteljki. Cvetovi su bele boje i skupljeni u grozdastim cvastima. Plod je sitna mahuna, a ako se seme i razvije, ono je obično sterilno.
Rezan ili riban, ren ima ljut miris i ukus. Bogat je vitaminom C, u svežem korenu ima ga više od 100 mg, a u mladim listovima čak 300 - 400 mg i oko 14 mg karotina (provitamina A).
Agroekološki uslovi za gajenje rena
Temperatura
U mirovanju može prezimiti i na temperaturi od -45 °C, međutim, izvađeni rizomi i neukorenjene reznice rena mogu izmrznuti već na -6 do -7 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 25 °C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma.
Voda
Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ren može podneti kraći sušni period, ali to smanjuje kvalitet rizoma. Ne podnosi stagnirajuću vodu.
Zemljište
Za gajenje su najpogodnija srednje teška zemljišta, peskovite ilovače ili ilovaste peskuše, dobre strukture s 3 – 5 % humusa, blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6 – 7,5). Za zemljišta kiselija od pH 5,5, potrebna je primena kalcijum karbonata.
Agrotehničke mere u gajenju rena
Plodored
Na istoj površini ren se može saditi tek nakon 3 do 4 godine.
Obrada zemljišta
Nakon zaoravanja organskog đubriva za sadnju rena najprikladnije je zimsko oranje na 30 cm dubine. U proleće, čim se zemlja dovoljno prosuši, površinski se obradi, a neposredno pre sadnje otvore se plitke brazde (oko 15 cm) s razmakom od 60 – 80 cm, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije za međurednu obradu i vađenje.
Đubrenje
Đubri se mineralnim đubrivom u odnosima 8:26:26 ili 10:30:20, ili s 40-70 t/ha stajskog đubriva.
Setva / sadnja rena
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila) – izdancima dužine oko 20 cm. Taj način sadnje naziva se vegetativno razmnožavanje. Kod izdanaka za razmnožavanje ne treba dozvoliti stvaranje bočnog korenja.
Postoje tri načina sadnje:

• Sadnja u jarke razmaka 50 cm, gde se reznice polažu ukoso na 30 cm razmaka jedna od druge i prekriva zemljom;
• Sadnja u vodoravni položaj reznica uz savijen gornji kraj. Ovde dubina jarka iznosi oko 15 cm;
• Sadnja na bankove razmaka 50 - 80 cm na način pravljenja kosih rupa u koje se stavljaju reznice tako da donji krajevi budu ispod i između dva banka, a gornji kraj ispod vrha banka.

Nega zasada rena
Plitkom međurednom obradom održava se vodo-vazdušni režim i uništava korov sve dok rozete lišća ne zatvore redove. Uz međurednu obradu prema potrebi se prihranjuje azotnim đubrivom. U letnjom periodu, ako nastupe duže suše, korisna su 2 – 3 navodnjavanja kišenjem sa po 25 – 30 min.
Berba i skladištenje rena
U jednogodišnjem gajenju ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. U naročitom slučaju može se vaditi i zimi (ako zemljište nije smrznuto, a temperatura je viša od 0 °C) i u proleće pre nego počne nova vegetacija. Ako rizomi zbog suše ili drugih razloga nisu postigli potrebne dimenzije, usev se ostavlja još jednu godinu. Ren se vadi različitim prilagođenim mašinama (za repu, krompir ili mrkvu), koji se podese što je moguće dublje, da bi se na površinu izvadila cela biljka. Izvađeni ren odvozi se na sabirno mesto gde se sortira i dorađuje prema potrebi. Prinos tržnog rena može biti 7 – 10 t/ha.
Rizomi se očiste od zemlje, odreže se liše, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu kao i sitni korenčići i pupoljci. Nakon pranja pakuje se u gajbice, ili PE vreće, a za naročito krupne rizome primenjuje se i vakuumsko pakujenje. Dorađeni ren može se skladištiti do 6 meseci na temperaturi od 0 – 1 °C i relativnoj vlazi vazduha od 95 %. Nedorađeni ren može se dobro skladištiti u podrumima i trapovima uz dobru zaštitu od smrzavanja.

Izvor:

• R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić;

 

[Markoni11]

Od lešnika i oraha zarada do 20.000 EUR po hektaru - Jesen idealno vreme za sadnju

(Foto: Zheltyshev/shutterstock.com)
Ako neko želi da se upusti u biznis uzgajanja koštunjavog voća, jesen je idealno vreme za sadnju lešnika i oraha, čije prve plodove i te kako vredi čekati i nekoliko godina s obzirom na to da je zarada po hektaru od 15.000 do 20.000 EUR.

Za pristojan život jedne četvoročlane porodice treba oko tri hektara oraha ili lešnika. Ulaganja u orah su u startu manja, ali se i duže čeka na pun rod. U Srbiji se orah trenutno gaji na 15.000 hektara površina i proizvede se oko 25.000 tona godišnje.

- Za lep život potrebna su vam tri hektara, a ako hoćete da uživate i ne razmišljate, posadite deset. Za sadnice po hektaru treba oko 1.000 EUR i više nema nekih dodatnih investicija. Najpopularnija sorta je čendler. Navodnjavanje može da bude i ručno jer se retko sadi, a ozbiljnije ubiranje roda kreće od sedme godine - izjavio je Stevan Savić, poljoprivrednik i vlasnik rasadnika oraha iz sela Lazarevac.

Pun rod očekuje se posle desete godine, kada se po hektaru, gde obično ima oko 300 stabala, može zaraditi i 20.000 EUR, a vek eksploatacije jednog stabla je čak 60 godina.

S druge strane, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji je registrovano oko 1.200 hektara pod leskom, prinos iznosi u jednoj godini više od 5.000 tona, što pokriva jednu do dve desetine potreba za ovom voćkom na našem tržištu. Za jedan hektar zasada pod leskom potrebno je od 5.000 do 8.000 EUR ulaganja, za vraćanje uloženog čeka se sedam godina. Po hektaru može da se zaradi i 15.000 EUR.

- U cenu ulaganja ulazi nabavka sadnica, kopanje bunara tamo gde ga nema i navodnjavanje parcele. Najčešće u Srbiji gajimo vrste Corylus avellana i Corylus maxima, koja počinje da rađa nakon dve do tri godine. Nakon četiri godine postaju komercijalno produktivne, a vrhunac rađanja dostižu između 10 i 15 godina starosti. U proseku drvo daje od tri do četiri, a maksimalno 11 kilograma lešnika - izjavio je proizvođač lešnika Sava Novaković iz Šida.

Međutim, ako poljoprivrednik ne želi da pozajmljuje mehanizaciju, moraće da uloži i još 4.000 EUR za usisivač, 7.000 za sušač, polovni vinogradarski traktor košta još oko 2.500 EUR, a frezer oko 500 EUR.

Dr Rade Miletić, naučni savetnik Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže da je između dva svetska rata Srbija bila izvoznik oraha, a danas je uvoznik. Kako dodaje, lešnik počinje ranije da rađa od oraha, ali on zahteva više rada, kao i mehanizacije, te je potrebno i navodnjavanje što nije slučaj sa orahom. Tokom vegetacije sa leskom ima više posla. Treba uklanjati izdanke, a berba mora da bude mašinska jer su plodovi sitni.

Idealna klima i dosta zapuštenih parcela odlični su početni ulovi za proizvodnju lešnika i oraha u Srbiji, ali ljudi na to treba da se odvaže.


Vredna roba i na pijaci

Ove nedelje na pijacama širom Srbije očišćeni orah je koštao od 1.000 do 1.400 dinara za kilogram. Lešnik je skuplji, nije ga moguće naći za manje od 1.200 dinara po kilogramu, dok je na beogradskim pijacama 1.700 dinara.

(ekapija.com)

 

[Markoni11]

Kilogram košta 7€, šta će nam reći Ferero?

Iako nije vreme sadnje, u Bačkoj se privodi kraju sadnja lešnika. Reč je o ugovorenoj proizvodnji jednog kooperanta italijanske kompanije Ferero.

Jedina obaveza koju imaju prema svetskom lideru na ovom polju jeste da kupe sertifikovanu sadnicu, sve ostalo je na njima, savete ne moraju da prihvate. Na svetskim i našem tržištu tražnja je još veća od ponude, sada je cena lešnika oko sedam evra.

 

[Markoni11]

Gajenje lekovitog i začinskog bilja, organske hrane, voća i povrća

Da bi imali zaradu, potrebno je da raspolažete parcelom od bar pet ari.

- Najpre morate sebe da prijavite kao poljoprivrednog proizvođača i da uplaćujete poreze i doprinose, što košta oko 1.500 evra godišnje. Za sadnice treba 4.000 do 7.000 evra plus još nekoliko hiljada evra za navodnjavanje, u zavisnosti od veličine parcele. Veliki trošak je protivgradnja zaštita - oko 10.000 evra, ali nije neophodna za one koji su voljni da rizikuju. Mada, malinari su prošle godine jako loše prošli...

Aronija
Engleski naziv: Chokeberry | Latinski naziv: Aronia melanocarpa

Aronija je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike, a pripada porodici ruža (Rosaceae). Na evropskom se kontinentu najviše gaji u Rusiji, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. Zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava je trenutno vrlo cenjena i tražena.
Morfološke osobine aronije
Aronija raste u obliku žbuna koji može dostignuti visinu od 1,5 do 2,5 m. Listovi su joj tamnozelene boje i valjkastog oblika kao i odebljali. U jesen postaju crveni i u tome se ogleda dekorativnost biljke. Cvetovi aronije su bele do svetlo roze boje i nalaze se skupljeni u cvast. Biljka počinje cvetati u maju, a plodovi počinju sazrevati od avgusta. Plodovi su tamnoplave bobice, okruglastog ili spljoštenog oblika. Plodovi aronije čine ogrozd (15 do 20 skupljenih plodova), a u plodu se obično nalazi 5 do 8 semena. Aronija je samooplodna biljka.
Agroekološki uslovi gajenja aronije
Temperatura
Gajenje aronije je moguće i u područjima u kojima vlada oštra kontinentalna klima, u čemu se ogleda njenog velika prilagodljivost. U fazi zimskog mirovanja može podneti temperature do -30 °C. Ukoliko krajem jeseni i početkom zime dođe do naročito niskih temperatura nižih od -23 °C mogu se očekivati oštećenja na biljci. Ipak, radi se o kulturi kojoj pogoduje mnogo svetlosti i preporuka je gajenje na sunčanim terenima.
Voda
Optimalna je količina padavina za gajenje aronije od 500 – 700 mm godišnje. Nedostatak vlage uticaće na kvalitet plodova koji postaju manji i kiselijeg ukusa. Ukoliko se gaji na području sklonom pojavi suše, obvezna je mera navodnjavanja.
Zemljište
Budući da nema velike zahteve prema zemljištu, moguće je gajenje na siromašnim, peskovitim i vlažnijim zemljištima. Gajenje je moguće i na kamenitim područjima s malom količinom zemljišta kao što su područja krša. Ipak, najbolji rezultati se postižu ukoliko se aronija gaji na plodnom zemljištu, blago kiselom (pH 5.5 – 6.0). Preterano zbijena i suva zemljišta najbolje je izbegavati.
Tehnologija gajenja aronije
Aronija je višegodišnja kultura koja, ukoliko se pravilno gaji i vrši nega, može imati životni vek od 30 godina. Lako se razmnožava nagrtanjem i izdancima (položenicama).
Priprema zemljišta
Pre sadnje potrebno je obaviti meliorativno đubrenje pri čemu se koristi stajsko đubrivo i mineralna đubriva s povećanim udelom kalijuma i fosfora.
Ishrana aronije
Najbolji rezultati u gajenju postižu se ukoliko se u zemljište unosi 80 – 100 kg azota, 30 – 60 kg fosfora i 100 – 120 kg kalijuma.
Sadnja aronije
Aroniju je najbolje saditi u jesen, a preporuka je pri tome koristiti dvogodišnje sadnice. Sadnice bi trebale imati dobro razvijen korenov sistem kao i 3 do 5 izdanaka. U komercijalnom gajenju prevladava uzgojni oblik žbuna, iako se aronija može uzgajati i u obliku stabla.
Međuredni razmak prilikom sadnje trebao bi iznositi 3,0 do 4,0 m kao i od 1,5 do 2,0 m u redu. Sadnja se obavlja u jame dubine 20 cm i prečnika 30 cm.
Berba i prinos aronije
Prvu berbu novog zasada moguće je očekivati u trećoj godini, kada je prinos 0,3 do 0,5 kg plodova po biljci. Od pete do sedme godine prinos je 8-10 kg ploda po biljci, a od devete do desete godine i dalje može se očekivati 15 kg po biljci. Dozrevanje plodova aronije odvija se u avgustu, a berba se može i produžiti budući da se zreli plodovi neće pokvariti i otpasti ukoliko ostanu na biljci.
Upotreba aronije
Aronija pripada kulturama s visokim sadržajem biljnih fenola, zbog čega je izuzetno lekovita. Naročito se koristi kod tegoba povezanih s visokim krvnim pritiskom i utiče na elastičnost krvnih žila. Često se prerađuje u sokove, sirupe, džemove i likere.
Izvor:

• PSS - Gajenje aronije

 

[igi192]

Sve to može da se promeni jako brzo . Čim je marza velika dosta ljudi razmišlja o tome.. Slično je bilo i sa trešnjama cene su bile astronomsko visoke sad su dosta manje.. Jedino što je sigirno kod te hrane i što će ostari u deficitu je prizvidnja biološke ribe .. Ko ima pristup citoj vodi, može i lovu lako da povuče iz EU fonda za tako nešto..