Ukrotitelj zmija, Žan - Leon Žerom

[Nina]

Slika Ukrotitelj zmija nastala je 1879. godine i predstavlja jedan od najboljih primera zapadnog,
u ovom slučaju francuskog, orijentalnog žanra u umetnosti 19. veka

Oko dečakovog nagog tela obmotano je glatko i hladno telo zmije, a oni koji poznaju prirodu ove životinje, znaju kolikom se riziku dečak izlaže puštajući je da gmiže i obmotava ga svojim potencijalno smrtonosnim stiskom. Napetu tišinu iščekivanja publike, koju čini deset naoružanih muškaraca različitih dobi i nacionalnosti, opčinjenih scenom kojoj prisustvuju, remeti samo zvuk frule. Taj magični instrument u rukama starog svirača opija zver, čineći da ona zaboravi na svoj primarni, životinjski instinkt i, probuđena muzikom, pohita, poput ljudske duše, ka visinama. U plavoj arabeski koncentrisane radoznalosti posmatrača i veštine igre malog ukrotitelja, francuski slikar Žan-Leon Žerom prikazao je večitu fascinaciju zapadnog čoveka mističnom i egzotičnom opasnošću dalekih, poluotkrivenih svetova i nepoznatih civilizacija koje bude maštu.

Mladićeva nagost, u slučaju Žeromove slike ipak je izazvala i poneki kontroverzni komentar. Posmatrači su u prikazanoj sceni prepoznali i snažnu erotsku komponentu, tabuisanu, ali pristunu požudu prema dečacima, a mnoge Žeromove orijentalne scene pobuđivale su erotske maštarije njegove publike. Ukrotitelj zmija često se navodi kao druga strana medalje na čijoj površini sija ekstremno erotizovana i nedvosmisleno seksualna Žeromova Pijaca robova, nastala 1866. godine, na kojoj potencijalni kupac proverava zube nagoj lepotici zatočenoj u roblje

(preuzeto sa casopisa kuš)

 

[Nina]

Žan Leon Žerom ~ Prijem Velikog Kondea u Versaju ~ 1878.

Francuski slikar Žan Leon Žerom je bio majstor grandioznih tema inspirisanih mitologijom i istorijom. Na slici je prikazano kako je Luj IV dočekao velikog vojskovođu Luja II Burbona od Konda na stepeništu Ambasadora u Versaju nakon bitke protiv holandskog princa Oranskog, 1674. godine. Konde se proslavio u bici kod Rokroa 1643. kada je neočekivano ostvario pobedu nad španskom vojskom, a zajedno sa maršalom Tirenom zaslužan je za pobedu Francuske u Tridesetogodišnjem ratu. Veliko stepenište u Versaju dobilo je ime po ambasadorima francuskog suda koji su tu predavali akreditive Luju XIV. Za njegovo vreme služilo je kao koncertni prostor, a njegov naslednik je tu napravio prozorište za svoju ljubavnicu Madam Pompadur. Stepenište je uklonjeno 1723. da bi se napravilo mesta za apartmane ćerki Luja XV.

 

[Nina]

Žan Leon Žerom:"Frina pred Areopagom",1861.

Frina je bila čuvena grčka hetera (kurtizana). Bila je optužena za skrnavljenje Eleuzijskih misterija, pa se pojavila pred sudom na Areopagu. Hiperid je bio njen ljubavnik, pa je tokom toga suđenja bio njen branilac. Iako je Hiperid bio jedan od najsposobnijih oratora izgledalo je da Frina ipak gubi spor i da će biti osuđena. Pretila joj je smrtna kazna. Hiperid joj je pred porotom skinuo haljinu. Impresionirani njenom ljepotom suci su odlučili da je oslobode svih optužbi. U to doba lepota se smatrala darom bogova.

 

[pura moca]

Stepenište je uklonjeno 1723. da bi se napravilo mesta za apartmane ćerki Luja XV.

izvinjavam se za upad ali ovo me podseća na ove naše divljake