Укинимо кредите и решићемо проблем

Astral drzava je primorana zato sto je zaduzena da sav novostvoreni pravi novac koji ima preda privatnim bankama...tako je to do sad funkcionisalo...banke drzavama uvaljuju virtuelni a drzave bankama vracaju pravi novac...valjda drzava mora da izmiruje dugove prema bankama...bilo bi to ok kad drzave ne bi bile toliko zaduzene... iz te igranke se drzave ne mogu izvuci bez lomova
Хехе, не иде то баш тако. Када данас говоримо о држави, ту се пре свега мисли на Централне банке које су иронично и саме често у приватним рукама или раде по њиховом диктату (као наша НБС).

Улога папира и кованица је да створе код људи илузију о ликвидности. Зато се данас често може чути преко медија како како се банкарски систем заснива на "поверењу". Нашем поверењу да ништа не знамо и не слутимо док нас перфидно пљачкају и сиромаше.

Када би штедише и депоненти масовно нагрнули да траже свој новац у кешу, банке могу "затворити радњу" јер оне кеша немају нити су га икада имале довољно, сем нешто мало да створе лажну слику о сопственој ликвидности. Зато банке данас толико и популаришу безготовинске кредите и начине плаћања.

ЕДИТ: Ако под стварним новцем подразумеваш друштвено богатство које се непрестано одлива, онда си скроз у праву.
 
Poslednja izmena:
Хехе, не иде то баш тако. Када данас говоримо о држави, ту се пре свега мисли на Централне банке које су иронично и саме често у приватним рукама или раде по њиховом диктату (као наша НБС).

Улога папира и кованица је да створе код људи илузију о ликвидности. Зато се данас често може чути преко медија како како се банкарски систем заснива на "поверењу". Нашем поверењу да ништа не знамо и не слутимо док нас перфидно пљачкају и сиромаше.

Када би штедише и депоненти масовно нагрнули да траже свој новац у кешу, банке могу "затворити радњу" јер оне кеша немају нити су га икада имале довољно, сем нешто мало да створе лажну слику о сопственој ликвидности. Зато банке данас толико и популаришу безготовинске кредите и начине плаћања.

...to znam - ako se svo bogatstvo jedne drzave procenjuje na npr. 1000000 milijardi a banke manipulisu sa 10X vecom cifrom virtuelnog novca...i to tako funkcionise stvaranjem neogranicene kolicine novca dok se ne predje odredjena granica jer sve ima granice pa i virtuelni novac... kad bankari postanu toliko alavi u plasiranju tog virtuelnog novca.... cak sa 0% kamate dolazi do prezasicenja i oni pucaju...e sad privatne banke u usa stampaju novac a ne drzava i kad bi mogle da se stampanjem novca izvuku iz krize sigurno bi ga odstampale i ne bi dozvolile da ih drzava nacionalizuje...a drzava i da sve te banke nacionalizuje opet mora izvrsiti devalvaciju da bi smanjila virtuelni novac...ok i da ga stampa mora ga obezvrediti?

...ovo me bas interesuje, ja sa ekonomijom nemam veze ali se pomalo razumem u matematiku :)
 
Poslednja izmena:
...pa to nije nista novo, desavalo se i ranije...cak i u americi ali kako posle toga spreciti privatne bankare da se opet povampire...
Постоји решење. Оно се зове обавезна резерва од 100% на депозите по виђењу, а кредити само до нивоа прикупљене штедње поштујући рочну структуру извора средстава. Банке би заправо почеле да раде оно што већина људи мисли да раде данас :) Све мимо тога би повлачило кажњавање и трајно одузимање дозволе за рад.

Мада, која би уопште била сврха приватних банака, када све то могу државне банке. Људи би штедели и преко пензионих фондова, осигуравајућих кућа и сл, док би платни промет и даље могле радити поште.
u socijalistickim zemljama ovakvih kriza nije bilo zato sto nije bilo privatnih banaka a u kapitalizmu su pravilo...jesu li se iz one krizice pre par godina izvukli sa evrom...ono kao 1 evro = 2 marke a onda cene u evrima kao da su u markama?
Није било приватних банака, али је било задуживања у иностранству истим таквим фиктивним новцем. Бивша Југа је типичан пример.
 
e sad privatne banke u usa stampaju novac a ne drzava i kad bi mogle da se stampanjem novca izvuku iz krize sigurno bi ga odstampale i ne bi dozvolile da ih drzava nacionalizuje...a drzava i da sve te banke nacionalizuje opet mora izvrsiti devalvaciju da bi smanjila virtuelni novac...ok i da ga stampa mora ga obezvrediti?

...ovo me bas interesuje, ja sa ekonomijom nemam veze ali se pomalo razumem u matematiku
Право да штампа новац има само ФЕД и он то обилато чини али само за одабране, највеће банке и фондове попут Ситибанк, Ј.П.Морган, Банк ов Америка и сл, http://clarkhoward.com/liveweb/shownotes/2009/01/20/14948/ И то није први пут, таква пракса датира још од 80-тих, чиме је систематски потхрањивана корупција, неоговорност и грамзивост, јер су банке знале да ће их ФЕД опет спашавати. Тада је захваљујући дерегулацији, тј. одсуству државне контроле и закона, читаво тржиште деривата и хартија од вредности је претворено у џиновски казино где се варају инвеститори и обрћу фиктивне вредности - опкладе у погледу кретања каматних стопа, девизних курсева и сл, уз благослов и покровитељство монетарних власти, а корист извлаче само велики играчи (инсајдери) који су у дослуху са ФЕД.

Друго, рећи да су америчке банке у кризи после готово 100 година несметане пљачке и геноцидног задуживања читавог друштва је најблаже речено замена теза. У кризи могу бити само радници, док су се менаџери тих банака, а поготово власници толико обогатили да њима банкарство одавно није једини извор прихода. Тако на пример, 5% најбогатијих у САД поседују 94% државних хартија од вредности, 72% некретнина (послових објеката, не оних за становање) и 80% вредности свих акција (Подаци су из књиге: "Web of Debt")

Не треба држава ништа да обезвређује. Укупна новчана маса у САД износи око 7800 милијарди долара, од чега само 3% или 230 милијарди отпада на папирни и ковани новац. Евентуални вишак се може уклонити порезима или емитовањем државних хартија од вредности. Битно је уклонити механизам који је до сада индуковао инфлацију, а то нису штампарске пресе, него кредитна експанзија фиктивног новца (кредита) од стране приватних банака. Таква зеленашка шема ради свог опстанка и отплате камата захтева емитовање нових кредита, чиме читаво друштво временом улази у вртлог експоненцијалног раста дугова који се никада не могу отплатити. Исту шему земљама Трећег света и банана-републикама попут наше намеће ММФ уваљујући им паре (дугове) које су и саме могле одштампати да су иоле суверене.
 
americki fed je u vlasnistvu privatnih bankara i radi za njih ali je tokom istorije vise puta prelazio iz ruku bankara ui ruke kongresa... u vreme kad je engleska propadala zato sto je svojim kolonijama morala da nametne ogromne poreze zbog privatne centralne banke kod koje se zaduzila amerika je dozivela procvat jer je sama stampala svoj novac...onda su englezi zabranili kolonijama da sami stampaju novac i primorali su ih da uzmu zlatnu podlogu sto ih je osiromasilo i dovelo do depresije zbog nedostatka novca... a onda i do revolucije - da bi finansirala rat americka vlada je pocela da stampa velike kolicine novca i time ga obezvredila - vagon novca nije bio dovoljan za vagon hrane...znaci novcu nije potrebna zlatna podloga i on moze da funkcionise samo ako ga se stampa onoloko koliko je potrebno da se olaksa trgovina - ako se stampa vise on je obezvredjen...sigurno da je bitno ko stampa novac jer ima monopol na robu koja je svima potrebna ali ako je bankarski sistem zasnovan na dugui onda je i sav novac zasnovan na dugu i ne moze se ugasiti dug a da se ne ugasi novac - vise novca u opticaju samo znaci da je novac obezvredjen, ko god da ga stampa...kad privatni bankari stampaju novac bez pokrica i daju vladama koliko im treba onda narod to placa kroz inflaciju... isto se desava i kad drzava stampa novac koliko joj treba - i taj novac je fiktivan samo sto nema kamate... i dalje ne kapiram zasto u ovoj krizi treba stampati vise novcanica osim ako ne mislis da sada bankari stampaju manje novca nego sto je potrebno da se olaksa trgovina kako bi lakse dosli do nekretnina onih koji bankrotiraju... zasto bi to radili i reskirali da sve izgube ako sasvim lepo mogu da se bogate zaradjujuci na fiktivnom novcu i kamatama
 
americki fed je u vlasnistvu privatnih bankara i radi za njih ali je tokom istorije vise puta prelazio iz ruku bankara ui ruke kongresa..
Кад је то ФЕД био у рукама Конгреса?
u vreme kad je engleska propadala zato sto je svojim kolonijama morala da nametne ogromne poreze zbog privatne centralne banke kod koje se zaduzila amerika je dozivela procvat jer je sama stampala svoj novac...onda su englezi zabranili kolonijama da sami stampaju novac i primorali su ih da uzmu zlatnu podlogu sto ih je osiromasilo i dovelo do depresije zbog nedostatka novca... a onda i do revolucije - da bi finansirala rat americka vlada je pocela da stampa velike kolicine novca i time ga obezvredila - vagon novca nije bio dovoljan za vagon hrane...znaci novcu nije potrebna zlatna podloga i on moze da funkcionise samo ako ga se stampa onoloko koliko je potrebno da se olaksa trgovina - ako se stampa vise on je obezvredjen...sigurno da je bitno ko stampa novac jer ima monopol na robu koja je svima potrebna ali ako je bankarski sistem zasnovan na dugui onda je i sav novac zasnovan na dugu i ne moze se ugasiti dug a da se ne ugasi novac - vise novca u opticaju samo znaci da je novac obezvredjen, ko god da ga stampa...kad privatni bankari stampaju novac bez pokrica i daju vladama koliko im treba onda narod to placa kroz inflaciju... isto se desava i kad drzava stampa novac koliko joj treba - i taj novac je fiktivan samo sto nema kamate...
Одржавање вредности новца је двосмеран процес. У ратним условима је дошло до великог пада производње, па је вештачки створен вишак новца, а у таквим условима није га било лако повући из оптицаја. Такође, енглески банкари су га сво време "разблаживали" фалсифованим новцем, јер су мере заштите тада биле слабе. Вредност новца се дакле одржава балансирањем његове понуде, тј. обима са растом производње добара и услуга.
i dalje ne kapiram zasto u ovoj krizi treba stampati vise novcanica osim ako ne mislis da sada bankari stampaju manje novca nego sto je potrebno da se olaksa trgovina kako bi lakse dosli do nekretnina onih koji bankrotiraju... zasto bi to radili i reskirali da sve izgube ako sasvim lepo mogu da se bogate zaradjujuci na fiktivnom novcu i kamatama
Ма није поента у штампању, Влада би могла да пушта и електронски новац, али он не сме бити дуг јер то не само индукује инфлацију, него ствара један неприродан, канибалистички амбијент у коме дугорочно само банкари профитирају. Постоји варијанта да се део новца пласира као дуг, али да за износ прикупљене камате држава смањи или елиминише порезе. Суштина је да емитовање новца мора бити 100% под контролом државе. Јер зашто би неки Петар Петровић или Џон Смит имали ексклузивно право да емитују новац, неоправдано се богатећи док остатак друштва пропада. А ово што данас имамо је управо то.

Новац стално мора да се додаје у систем да би се упослили капацитети и ангажовали ресурси. Без тога нема раста производње и друштвеног благостања. Чак и кад би Србија национализовала банке и опростила дугове претворивши их у трајан, некредитни новац, опет би владала несташица пара јер постоји армија незапослених и бројни неискоришћени ресурси које треба покренути. Наравно то се ради дозирано и са мером и онда инфлације не може бити јер су понуда и платежно способна тражња изједначене.
 
... stampali su novac u vreme jeffersona, pa linkolna i jos nekih predsednika ali to je kratko trajalo...sada ce to ici teze jer su ovi privatni bankari toliko postali mocni sirom planete da se tog prava nece odreci ni po cenu njenog unistenja... pokusavam da shvatim kako u situaciji kad ima toliko fiktivnog novca (za bankare nema razlike izmedju novca u novcanicama i fiktivnog) stampanje novcanica moze bilo sta da popravi?
 
... stampali su novac u vreme jeffersona, pa linkolna i jos nekih predsednika ali to je kratko trajalo...sada ce to ici teze jer su ovi privatni bankari toliko postali mocni sirom planete da se tog prava nece odreci ni po cenu njenog unistenja... pokusavam da shvatim kako u situaciji kad ima toliko fiktivnog novca (za bankare nema razlike izmedju novca u novcanicama i fiktivnog) stampanje novcanica moze bilo sta da popravi?
Ма све у реду, видим да ти треба још јако мало да заокружиш читаву слику.

У Србији влада велика несташица динара (било фиктивног, било кеша) и ту је ситуација јасна зашто би га требало доштампати или емитовати у електронској форми. Потребно је отклонити несташицу да привреда и размена коначно "продишу" изједначавањем платежно способне тражње са понудом, а исто тако покренути нову производњу јер има толико неупослених људи и ресурса којима је Србија пребогата. Фали само "папир", што је апсурд над апсурдима.

Са друге стране, у САД има далеко више новца (углавном фиктивних дугова), али они су и много већа земља и по броју становника и по ресурсима. Не знам на основу чега и са каквом сигурношћу тврдиш да новца тамо има превише. Не говоримо сад о доларима који се налазе у иностранству, то је нешто друго. Инфлација је код њих око 13% и то она реална, не фингирана од 5% коју износе власти петљајући са методологијом и свој узрок има највећим делом у томе што камате гурају цене на више. Када би новац постао јавно добро под директном контролом Конгреса, тај притисак би нестао.

Код њих иначе није улагано у инфраструктуру већ 50 година, многи мостови, путеви и друго су у очајном стању. Школство и социјална заштита су у расулу, држава им при томе дугује много новца. Производе свега 14% својих потреба, остало се увози. Дакле све су то разлози да се постепено и дозирано додаје новац (штампани или електронски) у оптицај како би се покренула производња и јавни радови. Можда не одмах, али кад се рашчисти стање у трулом банкарском систему и отпишу дугови, тачно ће се знати шта треба и у ком правцу чинити са новчаном масом. Могуће да ће у први мах бити довољна само прерасподела средстава.
 

Back
Top