(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
UDAH
Kako dan odmiče manje mi se plače
Ma ne plačem ja suzama vrelim
Nit ima šta iz mene da izadje
Valjda mi je lakše kad sunce zadje.
Plačem u sebi jecajem nemim
Skrijem se u šumu ćutnje goleme
s nadom da malo mira nadjem
al' mira nema.....
Skrijem se u se dok telo treperi
dok utroba moja drhti i dahće
bol što me kljuje ko grabljivac surovi
obamrli od nekretanja moji udovi
Bistra mi glava al' mi se plače
dok bol me boli sve jače i jače
jednoga dana kad se sve sredi
da li će ovaj košmar da izbledi
Da li ću imati volje tada
da živim život bez stresa i jada
da li ću ikada dočekati taj dan
ili će zauvek ostati samo san.
Vezana lancima idiota
k'o pion u nekoj partiji šaha
nema i sama radim i patim
nečujno se borim da dodjem do daha.
Kad taj tren dodje udahnem duboko
toliko duboko da zagrcne me udah
i bol dok udah cepa srce i pluća,
taj sekund kad život ulazi u mene,
kad vidim sunce, osmeh i i njihove sene
i grleni smeh mladosti što rodih
i pristavljeno lonče za kafu
i miris doma i miris njega
taj bol ne boli
taj bol volim
za taj bol se molim.
Kako dan odmiče manje mi se plače
Ma ne plačem ja suzama vrelim
Nit ima šta iz mene da izadje
Valjda mi je lakše kad sunce zadje.
Plačem u sebi jecajem nemim
Skrijem se u šumu ćutnje goleme
s nadom da malo mira nadjem
al' mira nema.....
Skrijem se u se dok telo treperi
dok utroba moja drhti i dahće
bol što me kljuje ko grabljivac surovi
obamrli od nekretanja moji udovi
Bistra mi glava al' mi se plače
dok bol me boli sve jače i jače
jednoga dana kad se sve sredi
da li će ovaj košmar da izbledi
Da li ću imati volje tada
da živim život bez stresa i jada
da li ću ikada dočekati taj dan
ili će zauvek ostati samo san.
Vezana lancima idiota
k'o pion u nekoj partiji šaha
nema i sama radim i patim
nečujno se borim da dodjem do daha.
Kad taj tren dodje udahnem duboko
toliko duboko da zagrcne me udah
i bol dok udah cepa srce i pluća,
taj sekund kad život ulazi u mene,
kad vidim sunce, osmeh i i njihove sene
i grleni smeh mladosti što rodih
i pristavljeno lonče za kafu
i miris doma i miris njega
taj bol ne boli
taj bol volim
za taj bol se molim.
Fenomenalno napisano!!!! 
Rasplakah se.... al' prelepo je 
