hodali smo lagano...a Mesec nam je dodatno obasjavao put,kao da je želeo da baš mi te noći prođemo tuda...razgovarali smo o običnim stvarima...o tome o čemu se inače razgovara na prvim sastancima...ako se ovaj slučajni susret uopšte može smatrati time...kuća gde sam odsela nije bila tako daleko pa smo svakim korakom bili sve bliži...zato sam poželela da živim u drugoj državi pa da onda cele noći budemo zajedno...al želje su jedno a realnost je drugo...a on je bio savršen...nosio je obične texas farmerice tanke kao flis papir i crnu majicu,pripijenu uz to divno telo....a njegov pogled je bio topao i nežan...a oči nekako vesele i nasmejane...tamne,ko dva bisera crna...i gledao me njima,uživala sam u svakom njegovom pogledu,u svakoj reči koju je izgovorio a koja je jasno odjekivala u toj prijatnoj,letnjoj noći....da je hteo,mogao je da bude glumac...najlepši od svih...a čime se zaista bavi,ne znam ni dan danas...a nije mi ni bitno...imam sećanje na njega koje je više nego prisutno u meni,mojoj glavi,u mojim mislima....ubrzo smo se obreli na mostu ispred moje kuće...i zastali smo...veče je bilo čarobno,to je prava reč....pružila sam mu ruku,da se pozdravim...a on me je samo zgrabio i privukao na svoje grudi...njegova snažna ramena i ruke su me sve više pripijale uz njegovo telo...iz tog čvrstog zagrljaja se nije moglo pobeći,mada ja to nisam ni želela...sledećeg trenutka usne su nam se spojile i mislim da je baš tada vreme stalo...a obrazi su mi goreli...poljubac je bio strastven,pun nekih lepih,lepršavih emocija....poseban...da,poseban....da li je trajao dugo il nije,ja ne znam...glava i misli su mi lebdele u oblacima....rekao je da ostanem sa njim,da ne idem nikud...a ja sam ipak otišla...najpre kući te večeri a onda i iz tog mesta...zašto?
to se i sada pitam...možda sam želela da sačuvam tako divan trenutak u svom sećanju,da ga uvek pamtim sa osmehom na licu...
gde je on krenuo te noći pre nego što smo se sreli,ni to ne znam...nikad nisam ni saznala...
znam samo da je sad oženjen,ima dva klinca...kažu ljudi,slatka ko med...i još kažu da je i on srećan...i baš mi je drago zbog toga....srećna sam i ja...jer imam svoje sećanje...a život pun takvih kratkih a divnih trenutaka,je ispunjen život.....
to se i sada pitam...možda sam želela da sačuvam tako divan trenutak u svom sećanju,da ga uvek pamtim sa osmehom na licu...
gde je on krenuo te noći pre nego što smo se sreli,ni to ne znam...nikad nisam ni saznala...
znam samo da je sad oženjen,ima dva klinca...kažu ljudi,slatka ko med...i još kažu da je i on srećan...i baš mi je drago zbog toga....srećna sam i ja...jer imam svoje sećanje...a život pun takvih kratkih a divnih trenutaka,je ispunjen život.....
Prelepo napisano 
