То је и мени невероватна ствар. И то није од јуче тако. Како је могуће да неко има толико кривичних (не)дела иза себе и да буде на слободи и да и даље ради то што ради. Док нека друга ситуација, где нормални људи за неке безазленије ствари буду сурово кажњени.
Наравно да полиција зна све. Ако ја знам ко у мом крају дилује, а видим га да се поздрави са полицијом као са најрођенијима, онда не може нико да ме зај.ебава. И ово је стара прича.
Али овде није ствар само у полицији. Јер чак и када ти криминалци, дилери, разбојници, буду ухапшени, њих суд пусти или да се бране са слободе, или их ослободи кривице. Ултимативно, суд ради катастрофалан посао. Зато и чујемо да неко са више десетина дела, међу којима су и покушаји убиства и диловања, буде убијен, не у затвору, већ на улици.
Не знам да ли је за понос или стид, не знам шта да мислим о овоме што ћу да кажем, али локални дилери у мом крају, које знам, дилују опијате близу дечјег парка, на шипкама за вежбање, али без неке помпе. Једном их је ваљда неки већи дилер шамарао јер су ноћ пре тога пијани правили буку. Као да дилују али да не привлаче пажњу неким малтретирањем људи. Тако да имамо надреалну ситуацију, да се они уредно јављају комшијама, врате лопту детету када излети са терена, све су кул, не малтретирају никога, а опет дилују. Шта да мислим о томе не знам. Да ли је то мање зло од онога да имаш исто то само бахато, или је све исто зло.
