- Poruka
- 9.400
Piše: Leonid Savin
Nesumnjivo najbolesniji proces već dugi niz godina je otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije. I ovog trenutka vode se razgovori o budućnosti ovog regiona. Rukovodstvo Srbije je iniciralo društveni dijalog kako bi do marta predstavilo konačni plan delovanja. Ipak, srpski građani su zabrinuti da se ovaj dijalog vodi po ranije isplaniranoj šemi i da će ih u martu bez obzira na sve staviti pred svršen čin.
Jako je odjeknulo političko ubistvo Olivera Ivanovića u severnom delu Kosovske Mitrovice - centru srpske enklave na Kosovu. Takođe je pažnju privukla i činjenica da je jedan od Ivanovićevih saradnika, Dimitrije Janićijević takođe ubijen istog dana. Ipak, u Srbiji su primetili da je upravo tog dana, 16. januara 1999. američki diplomata i šef Verifikacione misije na Kosovu Vilijam Voker izjavio da Srbi vrše genocid nad Albancima.
U ovom slučaju treba uzeti u obzir da je gradonačelnik Mitrovice Goran Rakić ranije vršio pritisak na Ivanovića, te da ima dobre odnose sa Albancima kojima su ruke do lakata u krvi, među njima i sa legalizovanim teroristom Kadrijem Veseljijem.
Pozicija predsednika Vučića takođe je izazvala odjek u javnosti, jer je on izjavio da je „Ivanović ubijen na Kosovu koje se ne nalazi pod našom kontrolom i jurisdikcijom, zbog čega srpske vlasti ne mogu da reaguju, jer tamo nema naših resursa". A to protivreči srpskom Ustavu u kome piše da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Bar de jure (po zakonu).
Interesantno je da se šest dana pre ubistva, na sajtu Stejt departmenta SAD pojavilo saopštenje sa preporukom američkim građanima da ne idu na Kosovo, zbog rizika od terorističkih napada i masovnih nereda. Pored toga, pojavila su se i svedočenja da su se, uoči ubistva, u Crnoj Gori sastali predstavnici američkih i albanskih (kosovskih) tajnih službi.
Ali, srpski teoretičari zavere otišli su još dalje. U blogovima i nekim medijima, u decembru 2017. godine aktivno je razmatrana informacija postavljena na sajtu CIA. Na sajtu je bio postavljen oglas za prijem na rad u svojstvu nastavnika bosanskog, hrvatskog i sprskog jezika. Iako je bosanski i hrvatski „jezik" pravilnije nazvati veštačkim dijalektom srpskog, diskusija o ovom oglasu vrtela se oko dve teme - visoke plate za nastavnika (od 160 hiljada dolara godišnje) i produženja agresije na Srbiju drugim sredstvima.
Potpuno je jasno da pomenuto ubistvo predstavlja samo element šireg geopolitičkog plana za reorganizaciju ne samo Kosova, već i cele Srbije. Osim Kosova, sumnjiva aktivnost je primećena i u susednim regionima.
Nedavno su se u Raškoj oblasti na jugu Srbije pojavili pasoši na čijim koricama piše - Republika Sandžak, i to na tri jezika: srpskom, na latinici, albanskom i arapskom. Takav subjekt pravno ne postoji, ali s obzirom na to da je Sandžak albanski naziv za ovu oblast, jasno je ko je inicirao ovaj projekat.
Još jedan objekt separatističkog raspoloženja već dugo je Vojvodina. Pitanje nije samo što tamo živi mađarska manjina koju podržava susedna Mađarska. Zbog istorijskih razloga (Prvo književno-prosvetno društvo Matica srpska stvorena je u Vojvodini, u Pešti, da bi kasnije bila preneta u Novi Sad), kod nekih Srba postoji određena averzija prema Beogradu kao „nedovoljno srpskom" gradu koji je dugo vremena bio pod turskim uticajem. To je doprinelo pojavi fenomena kulturnog separatizma.
Administrativni centar Vojvodine, Novi Sad, takođe je postao poligon za eksperimente za ostvarivanje uticaja kroz omladinsku kulturu - već niz godina tamo se održava festival elektronske muzike Exit koji je postao svojevrsna vizit karta grada. Naravno, nije sve samo u muzici - lake droge, propaganda bluda i sodomije - svake godine u julu tokom dve nedelje tamo se stvara atmosfera koja bi se mogla opisati kao „seks, droge i rokenrol", ali u savremenoj, postmodernoj verziji. I sve to uz podršku lokalnih vlasti.
Nesumnjivo najbolesniji proces već dugi niz godina je otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije. I ovog trenutka vode se razgovori o budućnosti ovog regiona. Rukovodstvo Srbije je iniciralo društveni dijalog kako bi do marta predstavilo konačni plan delovanja. Ipak, srpski građani su zabrinuti da se ovaj dijalog vodi po ranije isplaniranoj šemi i da će ih u martu bez obzira na sve staviti pred svršen čin.
Jako je odjeknulo političko ubistvo Olivera Ivanovića u severnom delu Kosovske Mitrovice - centru srpske enklave na Kosovu. Takođe je pažnju privukla i činjenica da je jedan od Ivanovićevih saradnika, Dimitrije Janićijević takođe ubijen istog dana. Ipak, u Srbiji su primetili da je upravo tog dana, 16. januara 1999. američki diplomata i šef Verifikacione misije na Kosovu Vilijam Voker izjavio da Srbi vrše genocid nad Albancima.
U ovom slučaju treba uzeti u obzir da je gradonačelnik Mitrovice Goran Rakić ranije vršio pritisak na Ivanovića, te da ima dobre odnose sa Albancima kojima su ruke do lakata u krvi, među njima i sa legalizovanim teroristom Kadrijem Veseljijem.
Pozicija predsednika Vučića takođe je izazvala odjek u javnosti, jer je on izjavio da je „Ivanović ubijen na Kosovu koje se ne nalazi pod našom kontrolom i jurisdikcijom, zbog čega srpske vlasti ne mogu da reaguju, jer tamo nema naših resursa". A to protivreči srpskom Ustavu u kome piše da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Bar de jure (po zakonu).
Interesantno je da se šest dana pre ubistva, na sajtu Stejt departmenta SAD pojavilo saopštenje sa preporukom američkim građanima da ne idu na Kosovo, zbog rizika od terorističkih napada i masovnih nereda. Pored toga, pojavila su se i svedočenja da su se, uoči ubistva, u Crnoj Gori sastali predstavnici američkih i albanskih (kosovskih) tajnih službi.
Ali, srpski teoretičari zavere otišli su još dalje. U blogovima i nekim medijima, u decembru 2017. godine aktivno je razmatrana informacija postavljena na sajtu CIA. Na sajtu je bio postavljen oglas za prijem na rad u svojstvu nastavnika bosanskog, hrvatskog i sprskog jezika. Iako je bosanski i hrvatski „jezik" pravilnije nazvati veštačkim dijalektom srpskog, diskusija o ovom oglasu vrtela se oko dve teme - visoke plate za nastavnika (od 160 hiljada dolara godišnje) i produženja agresije na Srbiju drugim sredstvima.
Potpuno je jasno da pomenuto ubistvo predstavlja samo element šireg geopolitičkog plana za reorganizaciju ne samo Kosova, već i cele Srbije. Osim Kosova, sumnjiva aktivnost je primećena i u susednim regionima.
Nedavno su se u Raškoj oblasti na jugu Srbije pojavili pasoši na čijim koricama piše - Republika Sandžak, i to na tri jezika: srpskom, na latinici, albanskom i arapskom. Takav subjekt pravno ne postoji, ali s obzirom na to da je Sandžak albanski naziv za ovu oblast, jasno je ko je inicirao ovaj projekat.
Još jedan objekt separatističkog raspoloženja već dugo je Vojvodina. Pitanje nije samo što tamo živi mađarska manjina koju podržava susedna Mađarska. Zbog istorijskih razloga (Prvo književno-prosvetno društvo Matica srpska stvorena je u Vojvodini, u Pešti, da bi kasnije bila preneta u Novi Sad), kod nekih Srba postoji određena averzija prema Beogradu kao „nedovoljno srpskom" gradu koji je dugo vremena bio pod turskim uticajem. To je doprinelo pojavi fenomena kulturnog separatizma.
Administrativni centar Vojvodine, Novi Sad, takođe je postao poligon za eksperimente za ostvarivanje uticaja kroz omladinsku kulturu - već niz godina tamo se održava festival elektronske muzike Exit koji je postao svojevrsna vizit karta grada. Naravno, nije sve samo u muzici - lake droge, propaganda bluda i sodomije - svake godine u julu tokom dve nedelje tamo se stvara atmosfera koja bi se mogla opisati kao „seks, droge i rokenrol", ali u savremenoj, postmodernoj verziji. I sve to uz podršku lokalnih vlasti.
