U VRELINI NOĆI

.
.
Kao parip otrgnut sa ulara
besno jezdiš
i dižeš prašinu uokolo.
Ljutito frkćeš,
i grizeš ruke što te obuzdavaju
i zauzdavaju.

Ponosna si na zvezde
dok sa neba se smeše
na grivu što divlje vijori
i dobro znaš da su ti one
jedini prijatelji.

Tek u dubokoj senci
kad niko ne vidi
niti čuje, niti zna,
divlje ćeš protresti
plemenito telo
i vrištaćeš u samoći.
.
.

 

[orfej sa ibra]

divlje ćeš protresti
plemenito telo
i vrištaćeš u samoći.
.

E, ovo se zove-pesnička slika...

 

[Stipan Severnjak]

Drago mi je što pratiš ove moje pisanije.

 

[Riada]

Veoma slikovito dočarano...

 

[Stipan Severnjak]

Hvala, veselice moja.