U Srbiji upisano 700.000 više birača od broja stanovnika

[комшија]

U Srbiji upisano 700.000 više birača od broja stanovnika

Birački spisak u Srbiji u pojedinim gradovima ima i 36.000 više upisanih glasača nego što ti gradovi beleže punoletnih stanovnika a najveći „višak“ birača beleži se u Novom Sadu i Beogradu, dok na nivou cele Srbije ima 651.170 više imena u biračkom spisku nego u podacima o prijavljenom stanovništvu.

Piše: Aleksandra Popović 05. januara 2021.

Ovo pokazuju podaci koje je analizirao Dušan Dačić, student Pravnog fakulteta zainteresovan za kartografiju, koji već par godina analize različite demografske podatke i predstavlja ih putem mapa.

Jedna od najnovijih karti koju je izradio u saradnji ekonomistom Bojanom Jovanovićem, koji je bio zadužen za matematičku proveru podataka, pokazuje razliku između upisanih u biračke spiskove i broja punoletnih građana u Srbiji u 2018/2019. godini.

Rezultati do kojih je došao Dačić pokazuju da Beograd ima 16,9 odsto više upisanih birača nego stanovnika, odnosno 232.655 više birača.

Slede ga Centralna Srbija sa 9,7 odsto više imena u biračkom spisku, što je 288.422 građana a zatim i AP Vojvodina sa 8,2 odsto viška birača, što iznosi 130.093 imena.

Čest argument kojim iskusniji istraživači i demografi „brane“ višak u biračkom spisku jeste da se značajan broj stanovnika odselio iz Srbije, da nisu evidentirani glasači iz dijaspore, ali autor karte Dušan Dačić u razgovoru za Danas tvrdi da ovakav argument ne stoji.

– Neki ljudi su komentarisali da ovde nisu uračunati ljudi koji žive u inostranstvu ali ja se ne bih složio sa time. Da takav argument ne stoji vidimo i iz toga što podaci pokazuju da se najveći višak građana u biračkim spiskovima beleži u većim gradovima – Novom Sadu i Beogradu, a ne u manjim mestima iz kojih se iseljava više stanovnika. Naprotiv, manja mesta ovde beleže minus odnosno manjak upisanih u birački spisak, navodi Dačić.

On dodaje i da se upravo po poređenju tih manjih mesta može videti koliko nepravilnosti ima u biračkim spiskovima.

– Recimo jedan Paraćin ima oko 4.000 više imena u biračkom spisku a ista je situacija u i susednom Despotovcu – on isto ima preko 4.000 viška, a ima tri do četiri hiljade stanovnika manje, naveo je Dačić.

Objašnjavajući ove podatke Dačić kaže da svakako treba proveriti da li je bilo dodatnih izmena u biračkom spisku tokom prethodne godine jer su podaci koje je on analizirao izrađeni na osnovu projekcija o kretanju broja stanovnika između dva popisa Republičkog zavoda za statistiku za prethodne godine.

– Glavni razlog zašto sam ja želeo da napravim ovaj presek jeste što postoji dosta sumnji u biračke spiskove godinama unazad, često i opozicija to pominje kada se govori o izbornim uslovima. O daljim implikacijama ovakvih podataka treba konsultovati i politikologe, ja ne bih ulazio u tu vrstu političke analize. Svakako da ovo povlači posledice po poverenje u birački spisak.

O političkim posledicama razgovarali smo sa politkologom Mladenom Mrdaljem, koji kaže da upravo zbog sumnji u nesređenost biračkih spiskova opozicija ubuduće mora više pažnje da posveti kontroli samog glasanja.

– Ključno je kako se kontroliše glasanje. Manipulacija „viškom“ glasača je moguća ako opozicija ne može da kontroliše biračka mesta. S druge strane, nesređeni birački spiskovi „mirišu“ na prevaru, što opozicija koristi kao dokaz, ali tek kad se na zapisnicima utvrdi problem, možemo govoriti o prevari, naveo je Mrdalj.

On je naveo primere različitih pristupa stranka ovim problemima pa ističe da je tim Vuka Jeremića dobro primetio da je važno kontrolisati glasanje a da je pokret ‘Dosta je bilo’ izgradio reputaciju nekoga ko lovi izborne prevare.

– Zbog ovakvih pitanja na sledećim izborima može eskalirati sukob Radulović-Jeremić, jer Jeremić pokušava da preuzme Radulovićeve parole o migrantskoj opasnosti i kontroli biračkih mesta, naveo je on.

U periodu posle prikupljanja podataka koje je kartografski prikazao Dušan Dačić, vlast je uoči parlamentarnih i lokalnih izbora 2020. godine isticala da su „birački spiskovi“ sređeniji nego ikada pre.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu na čijem čelu je tada bio Branko Ružić omogućilo je javni uvid i proveru biračkih spiskova.

Ovi podaci predati su na proveru i stranim posmatračima izbora iz misije OEBS-a.

link


Поред узурпације националних фрекфенција, застрашивања гласача и разних видова изборне крађе тамо где опозиција нема своје контролоре, СНС очигледно вара и путем бирачког списка. Зато један главних од захтева опозиције, уз раздвајање избора, мора да буде и ажурирање бирачког списка уз обуку локалних администратора. Реална подршка СНС-у данас није већа 20%, револт расте, победом Бајдена мења се и расположење Вашингтона према популистичким режимима у Источној Европи и то опозиција мора да капитализује.

 

[Black_star]

Za ovo moram da se slozim apsolutno, biracki spisak needs to be updated. trenutno je xp kec

 

[AleksaJ]

Za ovo moram da se slozim apsolutno, biracki spisak needs to be updated. trenutno je xp kec

Тренутно је ДОС 6.2.

 

[Platin]

Не знам шта би рекао по овом питању... Осим општег значаја тачног бирачког списка.

Можда бих имао једно питање, ако неко познаје законе о документима и бирачком списку.
Питам се: да ли неко задржава право гласа (налази се у бирачком списку), чак и ако су му истекла документа? (читај: ако је отишао у Немачку и 20 година се није вратио)

Можда је то довољно да се направи разлика? Да ли смо ми у ствари добили скоро па тачан број отишлих одавде?

И наравно, све зависи од квалитета општинских администрација, да ли матичне службе раде како треба.
Још једно питање имам - приметио сам да нисам на истом броју у бирачком списку за општинске и републичке изборе. Зар је могуће да постоје "општински" и "републички" становници посебно? Да ли је то "трик"? По ком пропису?

 

[zemunski kej]

Ne verujem u ovaj podatak. Imamo velike migracije selo grad,grad grad ,pa rad u inostranstvu,frilenseri..Uostalom vise od 6 miliona ljudi je uzelo po 100 evra. Ja sam skoro promeni adresu ,druga opstina,dobijes resenje o birackom spisku.. Tacniji podaci mogu se ocekivat za par godina,Jos uvek nije sredjen katastar a ulozen je veliki novac ..Mnoge stvari su tek na pocetku.

 

[radeta62]

Komsija ja ti verujem, mrtvi danas pobedjuju na izborima u Srbiji.

 

[a bre Milun]

znaci Bajden ne gubi vreme..................oma krenuo.

 

[JankoTheGreat]

Ne verujem u ovaj podatak. Imamo velike migracije selo grad,grad grad ,pa rad u inostranstvu,frilenseri..Uostalom vise od 6 miliona ljudi je uzelo po 100 evra. Ja sam skoro promeni adresu ,druga opstina,dobijes resenje o birackom spisku.. Tacniji podaci mogu se ocekivat za par godina,Jos uvek nije sredjen katastar a ulozen je veliki novac ..Mnoge stvari su tek na pocetku.

Srbija danas ima oko 6.5 miliona stanovnika

 

[Straks92]

Verovatno je i sa zemljama u okruženju isto tako.
Ima dosta neodjavljenih gastoza.

 

[Mystic+]

Lepa karta

pfff.....Andrej je 4x bolji u NS od svog bate Aleka u BG ...

 

[Mystic+]

Ne verujem u ovaj podatak. Imamo velike migracije selo grad,grad grad ,pa rad u inostranstvu,frilenseri..Uostalom vise od 6 miliona ljudi je uzelo po 100 evra. Ja sam skoro promeni adresu ,druga opstina,dobijes resenje o birackom spisku.. Tacniji podaci mogu se ocekivat za par godina,Jos uvek nije sredjen katastar a ulozen je veliki novac ..Mnoge stvari su tek na pocetku.

Nije valjda da veruješ, da je cilj da se srede evidencije i registri. ??

Uređeno društvo donosi demokratiju, a neuređeno tiraniju !

 

[zemunski kej]

Srbija danas ima oko 6.5 miliona stanovnika

Gresis Janko pogledaj podatak za Zemun pise da ima vise od 20 000biraca ljudi koji nisu punoletni. Mislim da je to broj doseljenoh iz Bosne ,Hrvatske i CG u ovu opstinu, A najvise se doseljavaju u Ledine ,opstina NBGD I Surcin. Moja predpostavka je da su brojevi veci oko Bgd ,N,Sada .Sr.Mitrovica i gradovau Vojvodini nego u centralnoj Srbiji. Mislim da je u pitanju DVOJNO DRZAVLJANSTVO.
Mislim da nemas predstavu koliko je BGD veliki grad. A danas se po velicini poredi sa Becom i Budimpestom.

 

[Dе Sisti]

To su nenormalne stvari
@Тихи

 

[JankoTheGreat]

Gresis Janko pogledaj podatak za Zemun pise da ima vise od 20 000biraca ljudi koji nisu punoletni. Mislim da je to broj doseljenoh iz Bosne ,Hrvatske i CG u ovu opstinu, A najvise se doseljavaju u Ledine ,opstina NBGD I Surcin. Moja predpostavka je da su brojevi veci oko Bgd ,N,Sada .Sr.Mitrovica i gradovau Vojvodini nego u centralnoj Srbiji. Mislim da je u pitanju DVOJNO DRZAVLJANSTVO.
Mislim da nemas predstavu koliko je BGD veliki grad. A danas se po velicini poredi sa Becom i Budimpestom.

Velicina ne mora znaciti masovnost. Imas puno praznih stambenih objekata ili u onih kojima zive samci. Imas masu ljudi koji imaju po vise stanova/nekretnina.
Nekad je u jednoj kuci danas bilo po 7-8 clanova a dana je to ispod 3 u proseku.

Inace da. Ljudi se masovno iseljavaju iz Bosne u Beograd i Novi Sad. Iz mog rodnog kraja (Cajnice) je otislo ili ko god stigne. 99% zenskih iz tog kraja bi se udalo za bilo koga ko je iz BG. Dobro bas ne za potpunog retarda ali manje vise to je to.


Ali broj st je oko 6.5 miliona u st. Nema sanse da je vise. Previse je ljudi otislo i odlazi

 

[de.omnibus.dubitandum]

Pogledajte prilog 831115






U Srbiji upisano 700.000 više birača od broja stanovnika

Birački spisak u Srbiji u pojedinim gradovima ima i 36.000 više upisanih glasača nego što ti gradovi beleže punoletnih stanovnika a najveći „višak“ birača beleži se u Novom Sadu i Beogradu, dok na nivou cele Srbije ima 651.170 više imena u biračkom spisku nego u podacima o prijavljenom stanovništvu.

Pogledajte prilog 831117

Piše: Aleksandra Popović 05. januara 2021.

Ovo pokazuju podaci koje je analizirao Dušan Dačić, student Pravnog fakulteta zainteresovan za kartografiju, koji već par godina analize različite demografske podatke i predstavlja ih putem mapa.

Jedna od najnovijih karti koju je izradio u saradnji ekonomistom Bojanom Jovanovićem, koji je bio zadužen za matematičku proveru podataka, pokazuje razliku između upisanih u biračke spiskove i broja punoletnih građana u Srbiji u 2018/2019. godini.

Rezultati do kojih je došao Dačić pokazuju da Beograd ima 16,9 odsto više upisanih birača nego stanovnika, odnosno 232.655 više birača.

Slede ga Centralna Srbija sa 9,7 odsto više imena u biračkom spisku, što je 288.422 građana a zatim i AP Vojvodina sa 8,2 odsto viška birača, što iznosi 130.093 imena.

Čest argument kojim iskusniji istraživači i demografi „brane“ višak u biračkom spisku jeste da se značajan broj stanovnika odselio iz Srbije, da nisu evidentirani glasači iz dijaspore, ali autor karte Dušan Dačić u razgovoru za Danas tvrdi da ovakav argument ne stoji.

– Neki ljudi su komentarisali da ovde nisu uračunati ljudi koji žive u inostranstvu ali ja se ne bih složio sa time. Da takav argument ne stoji vidimo i iz toga što podaci pokazuju da se najveći višak građana u biračkim spiskovima beleži u većim gradovima – Novom Sadu i Beogradu, a ne u manjim mestima iz kojih se iseljava više stanovnika. Naprotiv, manja mesta ovde beleže minus odnosno manjak upisanih u birački spisak, navodi Dačić.

On dodaje i da se upravo po poređenju tih manjih mesta može videti koliko nepravilnosti ima u biračkim spiskovima.

– Recimo jedan Paraćin ima oko 4.000 više imena u biračkom spisku a ista je situacija u i susednom Despotovcu – on isto ima preko 4.000 viška, a ima tri do četiri hiljade stanovnika manje, naveo je Dačić.

Objašnjavajući ove podatke Dačić kaže da svakako treba proveriti da li je bilo dodatnih izmena u biračkom spisku tokom prethodne godine jer su podaci koje je on analizirao izrađeni na osnovu projekcija o kretanju broja stanovnika između dva popisa Republičkog zavoda za statistiku za prethodne godine.

– Glavni razlog zašto sam ja želeo da napravim ovaj presek jeste što postoji dosta sumnji u biračke spiskove godinama unazad, često i opozicija to pominje kada se govori o izbornim uslovima. O daljim implikacijama ovakvih podataka treba konsultovati i politikologe, ja ne bih ulazio u tu vrstu političke analize. Svakako da ovo povlači posledice po poverenje u birački spisak.

O političkim posledicama razgovarali smo sa politkologom Mladenom Mrdaljem, koji kaže da upravo zbog sumnji u nesređenost biračkih spiskova opozicija ubuduće mora više pažnje da posveti kontroli samog glasanja.

– Ključno je kako se kontroliše glasanje. Manipulacija „viškom“ glasača je moguća ako opozicija ne može da kontroliše biračka mesta. S druge strane, nesređeni birački spiskovi „mirišu“ na prevaru, što opozicija koristi kao dokaz, ali tek kad se na zapisnicima utvrdi problem, možemo govoriti o prevari, naveo je Mrdalj.

On je naveo primere različitih pristupa stranka ovim problemima pa ističe da je tim Vuka Jeremića dobro primetio da je važno kontrolisati glasanje a da je pokret ‘Dosta je bilo’ izgradio reputaciju nekoga ko lovi izborne prevare.

– Zbog ovakvih pitanja na sledećim izborima može eskalirati sukob Radulović-Jeremić, jer Jeremić pokušava da preuzme Radulovićeve parole o migrantskoj opasnosti i kontroli biračkih mesta, naveo je on.

U periodu posle prikupljanja podataka koje je kartografski prikazao Dušan Dačić, vlast je uoči parlamentarnih i lokalnih izbora 2020. godine isticala da su „birački spiskovi“ sređeniji nego ikada pre.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu na čijem čelu je tada bio Branko Ružić omogućilo je javni uvid i proveru biračkih spiskova.

Ovi podaci predati su na proveru i stranim posmatračima izbora iz misije OEBS-a.

link


Поред узурпације националних фрекфенција, застрашивања гласача и разних видова изборне крађе тамо где опозиција нема своје контролоре, СНС очигледно вара и путем бирачког списка. Зато један главних од захтева опозиције, уз раздвајање избора, мора да буде и ажурирање бирачког списка уз обуку локалних администратора. Реална подршка СНС-у данас није већа 20%, револт расте, победом Бајдена мења се и расположење Вашингтона према популистичким режимима у Источној Европи и то опозиција мора да капитализује.

Zašto je na slici Kosovo bijele boje? Zar se tamo ne organizuju AleVuovi izbori?

 

[gost 422686]

Pogledajte prilog 831115






U Srbiji upisano 700.000 više birača od broja stanovnika

Birački spisak u Srbiji u pojedinim gradovima ima i 36.000 više upisanih glasača nego što ti gradovi beleže punoletnih stanovnika a najveći „višak“ birača beleži se u Novom Sadu i Beogradu, dok na nivou cele Srbije ima 651.170 više imena u biračkom spisku nego u podacima o prijavljenom stanovništvu.

Pogledajte prilog 831117

Piše: Aleksandra Popović 05. januara 2021.

Ovo pokazuju podaci koje je analizirao Dušan Dačić, student Pravnog fakulteta zainteresovan za kartografiju, koji već par godina analize različite demografske podatke i predstavlja ih putem mapa.

Jedna od najnovijih karti koju je izradio u saradnji ekonomistom Bojanom Jovanovićem, koji je bio zadužen za matematičku proveru podataka, pokazuje razliku između upisanih u biračke spiskove i broja punoletnih građana u Srbiji u 2018/2019. godini.

Rezultati do kojih je došao Dačić pokazuju da Beograd ima 16,9 odsto više upisanih birača nego stanovnika, odnosno 232.655 više birača.

Slede ga Centralna Srbija sa 9,7 odsto više imena u biračkom spisku, što je 288.422 građana a zatim i AP Vojvodina sa 8,2 odsto viška birača, što iznosi 130.093 imena.

Čest argument kojim iskusniji istraživači i demografi „brane“ višak u biračkom spisku jeste da se značajan broj stanovnika odselio iz Srbije, da nisu evidentirani glasači iz dijaspore, ali autor karte Dušan Dačić u razgovoru za Danas tvrdi da ovakav argument ne stoji.

– Neki ljudi su komentarisali da ovde nisu uračunati ljudi koji žive u inostranstvu ali ja se ne bih složio sa time. Da takav argument ne stoji vidimo i iz toga što podaci pokazuju da se najveći višak građana u biračkim spiskovima beleži u većim gradovima – Novom Sadu i Beogradu, a ne u manjim mestima iz kojih se iseljava više stanovnika. Naprotiv, manja mesta ovde beleže minus odnosno manjak upisanih u birački spisak, navodi Dačić.

On dodaje i da se upravo po poređenju tih manjih mesta može videti koliko nepravilnosti ima u biračkim spiskovima.

– Recimo jedan Paraćin ima oko 4.000 više imena u biračkom spisku a ista je situacija u i susednom Despotovcu – on isto ima preko 4.000 viška, a ima tri do četiri hiljade stanovnika manje, naveo je Dačić.

Objašnjavajući ove podatke Dačić kaže da svakako treba proveriti da li je bilo dodatnih izmena u biračkom spisku tokom prethodne godine jer su podaci koje je on analizirao izrađeni na osnovu projekcija o kretanju broja stanovnika između dva popisa Republičkog zavoda za statistiku za prethodne godine.

– Glavni razlog zašto sam ja želeo da napravim ovaj presek jeste što postoji dosta sumnji u biračke spiskove godinama unazad, često i opozicija to pominje kada se govori o izbornim uslovima. O daljim implikacijama ovakvih podataka treba konsultovati i politikologe, ja ne bih ulazio u tu vrstu političke analize. Svakako da ovo povlači posledice po poverenje u birački spisak.

O političkim posledicama razgovarali smo sa politkologom Mladenom Mrdaljem, koji kaže da upravo zbog sumnji u nesređenost biračkih spiskova opozicija ubuduće mora više pažnje da posveti kontroli samog glasanja.

– Ključno je kako se kontroliše glasanje. Manipulacija „viškom“ glasača je moguća ako opozicija ne može da kontroliše biračka mesta. S druge strane, nesređeni birački spiskovi „mirišu“ na prevaru, što opozicija koristi kao dokaz, ali tek kad se na zapisnicima utvrdi problem, možemo govoriti o prevari, naveo je Mrdalj.

On je naveo primere različitih pristupa stranka ovim problemima pa ističe da je tim Vuka Jeremića dobro primetio da je važno kontrolisati glasanje a da je pokret ‘Dosta je bilo’ izgradio reputaciju nekoga ko lovi izborne prevare.

– Zbog ovakvih pitanja na sledećim izborima može eskalirati sukob Radulović-Jeremić, jer Jeremić pokušava da preuzme Radulovićeve parole o migrantskoj opasnosti i kontroli biračkih mesta, naveo je on.

U periodu posle prikupljanja podataka koje je kartografski prikazao Dušan Dačić, vlast je uoči parlamentarnih i lokalnih izbora 2020. godine isticala da su „birački spiskovi“ sređeniji nego ikada pre.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu na čijem čelu je tada bio Branko Ružić omogućilo je javni uvid i proveru biračkih spiskova.

Ovi podaci predati su na proveru i stranim posmatračima izbora iz misije OEBS-a.

link


Поред узурпације националних фрекфенција, застрашивања гласача и разних видова изборне крађе тамо где опозиција нема своје контролоре, СНС очигледно вара и путем бирачког списка. Зато један главних од захтева опозиције, уз раздвајање избора, мора да буде и ажурирање бирачког списка уз обуку локалних администратора. Реална подршка СНС-у данас није већа 20%, револт расте, победом Бајдена мења се и расположење Вашингтона према популистичким режимима у Источној Европи и то опозиција мора да капитализује.

ZAŠTO SOROŠ PLAĆA OLOŠ?

 

[Џорџи]

Vucic olos