Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 184.852
Beograd -- Većina fakulteta Univerziteta u Beogradu podigla je cene školarina u odnosu na prošlu godinu, a mnogi su tražili poskupljenje čak i iznad stope inflacije.
Tako se došlo do apsurdne situacije da su mnogi fakulteti skuplji nego srodne ustanove u poznatim evropskim univerzitetskim centrima.
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević kaže da je preporuka Senata bila da se cene školarina ne povećavaju, a ukoliko fakulteti baš ne mogu da zatvore finansijske planove, da traže povećanje samo u procentu inflacije.
"Ove godine, međutim, tu stopu je prekoračilo oko 20 odsto fakulteta, koji takav predlog pravdaju činjenicom da više od dve godine nisu poskupeli školarinu. Odluka nije definitivna, predlog smo prosledili Ministarstvu prosvete i sačekaćemo odluku Vlade u maju", navodi Kovačević.
On smatra da su školarine na privatnim fakultetima još za od 30 do 50 odsto skuplje u odnosu na državne, kao i da su oni uglavnom orijentisani na primenjene i ekonomsko-pravne nauke, te da međusobna konkurencija nije značajno izražena.
S druge strane, međutim, semestar arhitekture na Politehničkom fakultetu u Milanu košta 700 evra, dok na španskom Fakultetu politehničkih nauka Barselonatek smerovi u proseku koštaju 680 evra.
Godina studija biznisa i menadžmenta na poznatom fakultetu Brirkbek u Londonu je oko 2.100 funti, dok studije, sa mentorstvom, knjigama i materijalom, na čuvenom Harvardu u SAD koštaju 51.000 dolara. Godina novinarstva ili društvenih nauka na britanskom Univerzitetu u Šefildu košta 5.400 funti, ali su u cenu studija uračunati troškovi smeštaja, hrane, knjiga, opreme, osiguranja i putovanja u lokalu.
Kod nas, po visini školarine, bez obzira što nisu tražili povećanje cena u odnosu na prošlu godinu, i dalje prednjače Arhitektonski i Stomatološki fakultet, koji koštaju po 240.000 dinara, a iza njih je Fakultet za sport, koji košta 147.000 dinara. Školarinu je ove godine najviše poskupeo Tehnološko-metalurški fakultet, za čak 20 odsto, a za njim slede Hemijski sa 15,38 odsto, Elektrotehnički i Učiteljski sa po 12 odsto...
Prodekan za finansije Hemijskog fakulteta profesor Veselin Maslak napominje da se iznos školarine na ovoj obrazovnoj ustanovi nije menjao nekoliko godina, a da ima i dosta studenata koji traže oslobađanje od školarine.
"Svesni smo da je ekonomska kriza, ali se susrećemo sa ozbiljnim problemima da održavamo nastavu. Studije na Hemijskom fakultetu podrazumevaju eksperimente, a hemikalije su prilično poskupele od prošle godine. Daleko od toga da je naš cenovnik zakucan - ako se studenti, Univerzitet i Ministarstvo prosvete budu protivili našem predlogu, poslušaćemo ih", navodi Maslak.
http://www.b92.net/mobilni/biz/index.php?nav_id=507045
ako ste se pitali zasto srbija ima samo 6% visokoobrazovanih ovde je odgovor
90tih je studiranje bilo BESPLATNO a danas je najskuplje u evropi
Tako se došlo do apsurdne situacije da su mnogi fakulteti skuplji nego srodne ustanove u poznatim evropskim univerzitetskim centrima.
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević kaže da je preporuka Senata bila da se cene školarina ne povećavaju, a ukoliko fakulteti baš ne mogu da zatvore finansijske planove, da traže povećanje samo u procentu inflacije.
"Ove godine, međutim, tu stopu je prekoračilo oko 20 odsto fakulteta, koji takav predlog pravdaju činjenicom da više od dve godine nisu poskupeli školarinu. Odluka nije definitivna, predlog smo prosledili Ministarstvu prosvete i sačekaćemo odluku Vlade u maju", navodi Kovačević.
On smatra da su školarine na privatnim fakultetima još za od 30 do 50 odsto skuplje u odnosu na državne, kao i da su oni uglavnom orijentisani na primenjene i ekonomsko-pravne nauke, te da međusobna konkurencija nije značajno izražena.
S druge strane, međutim, semestar arhitekture na Politehničkom fakultetu u Milanu košta 700 evra, dok na španskom Fakultetu politehničkih nauka Barselonatek smerovi u proseku koštaju 680 evra.
Godina studija biznisa i menadžmenta na poznatom fakultetu Brirkbek u Londonu je oko 2.100 funti, dok studije, sa mentorstvom, knjigama i materijalom, na čuvenom Harvardu u SAD koštaju 51.000 dolara. Godina novinarstva ili društvenih nauka na britanskom Univerzitetu u Šefildu košta 5.400 funti, ali su u cenu studija uračunati troškovi smeštaja, hrane, knjiga, opreme, osiguranja i putovanja u lokalu.
Kod nas, po visini školarine, bez obzira što nisu tražili povećanje cena u odnosu na prošlu godinu, i dalje prednjače Arhitektonski i Stomatološki fakultet, koji koštaju po 240.000 dinara, a iza njih je Fakultet za sport, koji košta 147.000 dinara. Školarinu je ove godine najviše poskupeo Tehnološko-metalurški fakultet, za čak 20 odsto, a za njim slede Hemijski sa 15,38 odsto, Elektrotehnički i Učiteljski sa po 12 odsto...
Prodekan za finansije Hemijskog fakulteta profesor Veselin Maslak napominje da se iznos školarine na ovoj obrazovnoj ustanovi nije menjao nekoliko godina, a da ima i dosta studenata koji traže oslobađanje od školarine.
"Svesni smo da je ekonomska kriza, ali se susrećemo sa ozbiljnim problemima da održavamo nastavu. Studije na Hemijskom fakultetu podrazumevaju eksperimente, a hemikalije su prilično poskupele od prošle godine. Daleko od toga da je naš cenovnik zakucan - ako se studenti, Univerzitet i Ministarstvo prosvete budu protivili našem predlogu, poslušaćemo ih", navodi Maslak.
http://www.b92.net/mobilni/biz/index.php?nav_id=507045
ako ste se pitali zasto srbija ima samo 6% visokoobrazovanih ovde je odgovor
90tih je studiranje bilo BESPLATNO a danas je najskuplje u evropi
