- Poruka
- 3.390
U Srbiji nije mogao da se zaposli, pa je promenio JEDNU stvar u životu. Sad je direktor u Guglu
24 sata | 14. 12. 2015. - 10:55h | Foto: Privatna arhiva | Komentara: 68
Aleksandar Čiglovski (40) je pre 12 godina stegao srce, spakovao kofere, pozdravio se sa porodicom i, suočen sa činjenicom da u Srbiji ne može da nađe normalan posao, preselio se na drugi kraj sveta - u Čile. On je danas direktor u Guglu za Južnu Ameriku, a iako je više od decenije u Čileu, Srbija mu i dalje jako nedostaje. Međutim, za povratak nema šanse.
- Kada sam završio fakultet nadao sam se da ću naći neki posao i početi neku novu etapu u svom životu. Međutim posle nekoliko godina traženja shvatio sam da gubim vreme. Firme se zatvaraju, nema zanimljivih projekata, niske plate, nema ponude posla, a potražnja je prevelika. Nije bilo potrebno da budeš genije da shvatiš da možeš da se probudiš za nekoliko godina i da nemaš ništa od života - priseća se Aleksandar, inače diplomirani mašinski inženjer, a danas direktor operacija data centra u Guglu za Južnu Ameriku.
Aleksandar je nekoliko godina pokušavao - radio je za niske plate, volontirao, pokušavao da stekne iskustvo i nađe posao od kog zapravo može da se živi. Ali, onda je shvatio da mu je jedina šansa odlazak iz zemlje, a prva opcija mu je, kao i velikom broju Srba, bila Australija. Međutim, novac je ponovo predstavljao problem.
- Kada neko zarađuje 200 evra i za ceo vizni proces treba da skupi između 15 i 20 hiljada evra, to je kao nemoguća misija. Tu se pojavila opcija preko jednog prijatelja da odem u Čile i evo još uvek sam tu - kaže Čiglovski za "24 sata".
Prvi koraci ka uspehu u dalekoj zemlji nisu bili laki - iako je učio španski jezik, ubrzo je shvatio da Čileanci govore sasvim drugačije, pa mu je trebalo dosta vremena da nauči da se dobro sporazumeva. Posle prvog perioda adaptacije, upoznavanje kulture i običaja, Aleksandar je shvatio da mu predstoji žestoka borba.
- U početku taj vetar promena je jak, pogotovo kada postoji nada da nešto drugačije može da se desi u tvom žiivotu, ali s druge strane uvek postoji strah - šta ako ne uspem. Jednostavno, neuspeh nije bio opcija. U početku ne toliko, ali vremenom počinje da raste osećaj da ne živiš u svom svetu i da nećeš biti svoj na svome. Iako sam prihvaćen izuzetno lepo od strane Čileanaca i nikada nisam imao nikakav problem, nikada se ne gubi osećaj da si stranac. Osećaj da ti fali nešto je stalno prisutan, i sa godinama samo raste - iskren je naš sagovornik.
Ipak, pomoć je našao tamo gde je najmanje očekivao i baš zahvaljujući tome uspeo je da preokrene život iz korena. O čemu se radi, pročitajte ovde.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/61...r-u-zivotu-Sad-je-direktor-u-Guglu?ref=fbblic
Ужас и туга. И ето тако мало по мало ими нестајемо као нраод. Његова деца нису Срби ни под разно већ мешанци. Шта рећи него туга!
24 sata | 14. 12. 2015. - 10:55h | Foto: Privatna arhiva | Komentara: 68
Aleksandar Čiglovski (40) je pre 12 godina stegao srce, spakovao kofere, pozdravio se sa porodicom i, suočen sa činjenicom da u Srbiji ne može da nađe normalan posao, preselio se na drugi kraj sveta - u Čile. On je danas direktor u Guglu za Južnu Ameriku, a iako je više od decenije u Čileu, Srbija mu i dalje jako nedostaje. Međutim, za povratak nema šanse.
- Kada sam završio fakultet nadao sam se da ću naći neki posao i početi neku novu etapu u svom životu. Međutim posle nekoliko godina traženja shvatio sam da gubim vreme. Firme se zatvaraju, nema zanimljivih projekata, niske plate, nema ponude posla, a potražnja je prevelika. Nije bilo potrebno da budeš genije da shvatiš da možeš da se probudiš za nekoliko godina i da nemaš ništa od života - priseća se Aleksandar, inače diplomirani mašinski inženjer, a danas direktor operacija data centra u Guglu za Južnu Ameriku.
Aleksandar je nekoliko godina pokušavao - radio je za niske plate, volontirao, pokušavao da stekne iskustvo i nađe posao od kog zapravo može da se živi. Ali, onda je shvatio da mu je jedina šansa odlazak iz zemlje, a prva opcija mu je, kao i velikom broju Srba, bila Australija. Međutim, novac je ponovo predstavljao problem.
- Kada neko zarađuje 200 evra i za ceo vizni proces treba da skupi između 15 i 20 hiljada evra, to je kao nemoguća misija. Tu se pojavila opcija preko jednog prijatelja da odem u Čile i evo još uvek sam tu - kaže Čiglovski za "24 sata".
Prvi koraci ka uspehu u dalekoj zemlji nisu bili laki - iako je učio španski jezik, ubrzo je shvatio da Čileanci govore sasvim drugačije, pa mu je trebalo dosta vremena da nauči da se dobro sporazumeva. Posle prvog perioda adaptacije, upoznavanje kulture i običaja, Aleksandar je shvatio da mu predstoji žestoka borba.
- U početku taj vetar promena je jak, pogotovo kada postoji nada da nešto drugačije može da se desi u tvom žiivotu, ali s druge strane uvek postoji strah - šta ako ne uspem. Jednostavno, neuspeh nije bio opcija. U početku ne toliko, ali vremenom počinje da raste osećaj da ne živiš u svom svetu i da nećeš biti svoj na svome. Iako sam prihvaćen izuzetno lepo od strane Čileanaca i nikada nisam imao nikakav problem, nikada se ne gubi osećaj da si stranac. Osećaj da ti fali nešto je stalno prisutan, i sa godinama samo raste - iskren je naš sagovornik.
Ipak, pomoć je našao tamo gde je najmanje očekivao i baš zahvaljujući tome uspeo je da preokrene život iz korena. O čemu se radi, pročitajte ovde.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/61...r-u-zivotu-Sad-je-direktor-u-Guglu?ref=fbblic
Ужас и туга. И ето тако мало по мало ими нестајемо као нраод. Његова деца нису Срби ни под разно већ мешанци. Шта рећи него туга!
Poslednja izmena:
