У Србији нема гласача, већ навијача

Poruka
18.438
Српски однос према изборима – емоције уместо разума


У Србији, однос грађана према политици, странкама и изборима често се не темељи на рационалном промишљању програма, резултата или идеолошких ставова, већ на снажним емоцијама и дубоко укорењеним навијачким страстима. Грађани се често не понашају као одговорни бирачи који процењују понуђене политичке опције на основу чињеница, већ као навијачи који подржавају „своје“ и нападају „туђе“ без критичког преиспитивања.


Ова појава има дубоке корене у историјском и друштвеном контексту Србије. Политика се доживљава као питање идентитета, а не као рационална платформа за унапређење квалитета живота. Тиме се простор јавне расправе своди на сукоб личности и симбола, а не на дебату о решењима и јавном добру. Таква подела друштва на таборе додатно отежава културу дијалога и могућност компромиса, који су темељ сваког демократског система.


Посебан проблем представља чињеница да велики број грађана гласа не зато што верује у програм неке партије, већ зато што жели да порази „оне друге“. Ово производи токсичну политичку атмосферу у којој се политика своди на вечиту борбу „за“ и „против“, при чему суштинска питања остају у другом плану.


Медији и друштвене мреже додатно подгревају ову емоционалну климу. Уместо анализе, преовлађује сензационализам, а уместо аргумената – увреде и поделе. Последица је општа апатија и губитак поверења у институције, али и пораст екстремних ставова и нетолеранције.


Да би се овај образац променио, неопходно је јачати политичку писменост, образовање и критичко мишљење. Само информисани и одговорни грађани могу бити корективни фактор власти и осигурање демократије. Уместо навијачке страсти, Србији је потребна политичка зрелост – бирачи који гласају умом, а не срцем.
 
Српски однос према изборима – емоције уместо разума


У Србији, однос грађана према политици, странкама и изборима често се не темељи на рационалном промишљању програма, резултата или идеолошких ставова, већ на снажним емоцијама и дубоко укорењеним навијачким страстима. Грађани се често не понашају као одговорни бирачи који процењују понуђене политичке опције на основу чињеница, већ као навијачи који подржавају „своје“ и нападају „туђе“ без критичког преиспитивања.


Ова појава има дубоке корене у историјском и друштвеном контексту Србије. Политика се доживљава као питање идентитета, а не као рационална платформа за унапређење квалитета живота. Тиме се простор јавне расправе своди на сукоб личности и симбола, а не на дебату о решењима и јавном добру. Таква подела друштва на таборе додатно отежава културу дијалога и могућност компромиса, који су темељ сваког демократског система.


Посебан проблем представља чињеница да велики број грађана гласа не зато што верује у програм неке партије, већ зато што жели да порази „оне друге“. Ово производи токсичну политичку атмосферу у којој се политика своди на вечиту борбу „за“ и „против“, при чему суштинска питања остају у другом плану.


Медији и друштвене мреже додатно подгревају ову емоционалну климу. Уместо анализе, преовлађује сензационализам, а уместо аргумената – увреде и поделе. Последица је општа апатија и губитак поверења у институције, али и пораст екстремних ставова и нетолеранције.


Да би се овај образац променио, неопходно је јачати политичку писменост, образовање и критичко мишљење. Само информисани и одговорни грађани могу бити корективни фактор власти и осигурање демократије. Уместо навијачке страсти, Србији је потребна политичка зрелост – бирачи који гласају умом, а не срцем.
Сви вичу на Орвела... а Хакслијев програм се у потпуности спроводи.
 
... или пустити да гласају само оне који могу да објасне програм за који гласају, без навођења личних имена.
Само кад бисмо забранили неписменима да гласају, озбиљан проценат би то био.
 
Само кад бисмо забранили неписменима да гласају, озбиљан проценат би то био.
To su iluzije, naklapanja što pišete.
Problem je ozbiljan,.. glasa se protiv a ne za,..
Uz ovo što sam gore naveo treba raditi i na starijoj populaciji - edukativne emisije na TV - šta znači živeti u Demokratiji.
Naša "Demokratija" je primitivizam gori i od atavizma - od izbora plemenskog vođe - za kojeg se bar znalo kakav je čovek, roditelj, domaćin,... koliko je spreman da radi na ujedinjenju plemena.
 
... или пустити да гласају само оне који могу да објасне програм за који гласају, без навођења личних имена.
Samo one koji su izmirili vojnu i poresku obavezu prema državi kojom bi da upravljaju.

Ostali prvo nek se srede pa onda nek dođu da učestvuju
 
To su iluzije, naklapanja što pišete.
Problem je ozbiljan,.. glasa se protiv a ne za,..
Uz ovo što sam gore naveo treba raditi i na starijoj populaciji - edukativne emisije na TV - šta znači živeti u Demokratiji.
Naša "Demokratija" je primitivizam gori i od atavizma - od izbora plemenskog vođe - za kojeg se bar znalo kakav je čovek, roditelj, domaćin,... koliko je spreman da radi na ujedinjenju plemena.

Аууу, па ти потпуно у офу ?!
Кукууу
 
Ако хоћеш да будеш грађанин 21. века, не смеш тако да размишљаш
Građanin 21. veka u EU moraće da piše sanskrt
Врли нови свет у 1984. години.

На крају генерација скролера je срушила АВ, а нико није веровао у њих.
Koj ga postavio, taj će ga i smeniti.
 

Back
Top