У РОПСТВУ

8PQagq4.jpg
 
Kliknite za proširenje...
U ropstvo jesmo izdajom dopali
ali neki su ga jedva dočekali
poraz pobedom proglasili
a ostali ćutke sve to posmatrali
i malo po malo sa ropstvom se pomirili
na kraju ga još i hvalili i slavili
i još se prave ludi iako se svakog dana
deo po deo bića našeg gubi
Djekna još nije crkla ,a kad će ne znamo..:(

Bravo za izbor i predstavljanje kao i za komentare :klap:
 
zxy;bt254896:
U ropstvo jesmo izdajom dopali
ali neki su ga jedva dočekali
poraz pobedom proglasili
a ostali ćutke sve to posmatrali
i malo po malo sa ropstvom se pomirili
na kraju ga još i hvalili i slavili
i još se prave ludi iako se svakog dana
deo po deo bića našeg gubi
Djekna još nije crkla ,a kad će ne znamo..:(

Bravo za izbor i predstavljanje kao i za komentare :klap:
Kliknite za proširenje...

Hvala zxy :hvala:
 
Ovu pesmu sam nasla na netu...autor je nepoznat...
Mislim da dobro oslikava vreme u kome zivimo...

Gola Istina

Ovo je vreme laži,
prevara i kriminala,
ovo je vreme u kom
se ne živi,
od istine i morala.
Ovde se cene lopovi,
i boduju se ubistva,
ovde uživaju snobovi
i mrzi se duša čista.
Ovo je vreme kada
su na ceni lake žene,
ovo je vreme pogodno
samo za kretene.
Pošteni nemaju ovde
šta da traže niti da nađu,
i poslednji pošten čovek,
napustio je ovu lađu.
Pobegli su svi
ljudi iskreni,
glavom bez obzira
i bez osvrtanja.
Ovde vladaju momci
sa kajlama oko vrata
što zveckaju utokama
i hteli bi da se igraju rata.
Ovde su popularne pevaljke
sa mnogo malog na sebi
što i posle svih poraza,
nijedan poraz priznale ne bi.
Ovo je vreme za umiranje,
kad gejevi postaju majke
i kada se zaboravljaju
herojske krave bajke.
Vreme u kome su uništene
poslednje trunke morala,
vreme i mesto da se kaže
zbogom i veliko hvala.
Svi smo pod istim nebom,
i svi od majke rođeni,
ali nismo svi
istim principima vođeni.
Vreme je da se prestane,
sa mržnjom i zlim delima,
da nastane ljubav svuda
po gradovima i po selima.
Da svako slobodno hoda,
i ima dovoljno da živi.
Da nestane tuge
i bola
i da na svet izađe
istina,
čista i gola.
 
kosovo-je-srbija-3.jpg


SRBIJA
DESET GODINA KASNIJE
Oskar Davico

II
Prosta ti sva krv bila, Srbijo opet sva lepa
i mila po očima.
Srbijo cvokotava
u dimu belih vatara
čije se jutro probija
snovima kroz lišće cera gumasta.

Da l ti si već
dan radni što neće da svršava,
da l svod si s koga zob sitnu
prosipa noć zvezdasta
na zelene usne meseca meke kao mlada trava,
Srbijo, žiško prastara?

Al vatro prastara, zašto tvoj žar što zori je nada,
tamni ko resko semenje na ruži suncokreta
pod lučom sunca rada?

Je li slobodom poneta, sebi postala tesna
Srbija što pod sleme crveno meće kuće
i ne zna više da legne i ne ume da spava?

Je l opet preterala Srbija drukča no juče,
kad bleđa no mišićava
i bleda, sve bledja od nesna,
bez plate, iz petnih žila, živ kreč i kamen vuče
a tanka joj noga kleca i duša podrhtava
— dva plamena, jedna sveća?​
 
orfej sa ibra;bt254906:
kosovo-je-srbija-3.jpg


SRBIJA
DESET GODINA KASNIJE
Oskar Davico

II
Prosta ti sva krv bila, Srbijo opet sva lepa
i mila po očima.
Srbijo cvokotava
u dimu belih vatara
čije se jutro probija
snovima kroz lišće cera gumasta.

Da l ti si već
dan radni što neće da svršava,
da l svod si s koga zob sitnu
prosipa noć zvezdasta
na zelene usne meseca meke kao mlada trava,
Srbijo, žiško prastara?

Al vatro prastara, zašto tvoj žar što zori je nada,
tamni ko resko semenje na ruži suncokreta
pod lučom sunca rada?

Je li slobodom poneta, sebi postala tesna
Srbija što pod sleme crveno meće kuće
i ne zna više da legne i ne ume da spava?

Je l opet preterala Srbija drukča no juče,
kad bleđa no mišićava
i bleda, sve bledja od nesna,
bez plate, iz petnih žila, živ kreč i kamen vuče
a tanka joj noga kleca i duša podrhtava
— dva plamena, jedna sveća?​
Kliknite za proširenje...
Srbija sedamdeset godina posle:

Izdaja nas saplela i korak smo izgubili
snaga nam se u tudjinu odlila
borbe za naše na vidiku nema
ipak nada ostaje da u Božijim rukama je sve...:(
 
УСТАЈ БРЕ, СРБИНЕ...

Устај бре, Србине! Устај бре, геџо! Шта је бре, није ти јасно, теби бре причам, Роде без порода, Несрећо без среће, Тикво без шајкаче! Не знаш ти шта причам, не знаш ни где си… Тетураш се кроз живот ко свињче низ калдрму. Увече се сручиш на поцепану софу са балонче јевтиног алкохола, и натунујеш телевизор на ону виртуалну фарму, где ондак срећно грокћеш са сви остали „јевропејци“… И тако бре до сабајле, док се поново не затетураш низ калдрму ко свињче тражећи нешто за своју „напаћену“ гушу. А за душу, Србине, шта ти је бре остало за душу? Где ће ти бре душа, Србине!?
Жену си отерао, или од куће, или у лудило! Ни децу своју више не пропознајеш, не виђаш их више, или кад их случајно нагазиш, не препознајеш их тако обневидео...
Устај бре, Србине, време те гази, земљу ти комадају, бришу те из свих спискова, децу ти уче да „поносно марширају“ и певају „лили марлен“, родитеље ти, свеже упокојене, из гробова чупају, а од храмова твојих светих поново штале праве! Устај бре, геџо, док није касно! Шта је, још ти није јасно, теби бре причам, Србине мој - Туго моја!
Мислиш да те таквог, чупавог, смрдљивог, без шајкаче и без опанка, не препознајем? Вараш се, лако те је препознати… и са тај бугарски џинс, и са тај турски версаће што си га навук`о на те, некад јуначке - а сада кокошје груди, иако немаш пара ни за гаће...
Препознајем те, Роде, и то на пушкомет! Управо таквог су те створили, да би могли и „они“ да те препознају где год да те виде, никад се не зна, једног дана може да им затреба и твој бубрег...
Шта је бре? Кажеш да си сиромах, да немаш више ни кучета ни мачета. Да немаш више ни за добру „шљиву“, а од свог оца ниси научио сам „мученицу“ своју да испечеш. А и да јеси, шта би ти вредело, кад си све раскрчмио… Па се сада тетураш с то пластично балонче у руку, и испијаш ту жуту алкохолисану мокраћу, што ти продају скоро за џабе. Е, није џабе, Роде мој, Јаде мој! Ништа на овом свету није џабе...
Тако су бре „они“, с ту исту ракијештину, истребили цео континент индијанаца, па би сада и нас Србе. Не дај се, роде! Устај бре, Србине, ниси ти бре индијанац! Ако си негде успут и изгубио свој понос, раскрчмио своју дедовину, и загубио жену и ђецу...
…Још увек је у теби оно што је и у свима нама - онај стари, добри Инат - и нешто мало Српске Душе! Устај бре, Србине! Устај бре, геџо, још није касно! Не дај „им“ то мало душе што ти је остало; не дај душманима! Но напуни „је“ да нарасте и прерасте и тебе самог, и све недаће твоје… И онда ће ти све бити лакше; биће онако како треба, и онако како је воља Божја!
Знам, знам, немој се правдаш… Живот те је, не шамарао, већ газио ко булдожер, ко и већину нас. Ниси више знао где ћеш, па ето десило се! И јесте, свакоме може да се деси, и многима се десило… Али зато не мора да траје!
Ниси ти бре, Србине, тиква без корена! Ниси ти бре име без презимена! Ниси ти бре, Србине, домаћин без домаћинства! Чак иако га немаш - чак иако си га прокоцкао, раскрчмио, распродао у бесцење - све док постоји Србија, ова наша земља мученица, постојаће и твоје домаћинство! Треба само да му се вратиш, не само својим телом већ и целом својом душом...
Богат си ти бре, Србине, много богатији него што знаш! Зато те се и плаше, Србине, плаше се да не откријеш својега БОГАтства! Плаше се да не пронађеш ту своју загубљену Душу!
Знају да онда тако БОГатом и пуне Душе неће моћи више земљу да ти пустоше! Неће моћи пород нерођени да ти отимају, нити гробове и храмове више да ти руше!
А сада је доста приче! Време је, Србине, да се прекрстимо, помолимо, и кренемо! Не низ калдрму! Већ уз! Не да се котрљамо, већ да марширамо и запевамо громогласно нашу „Светосавску“ и Боже Правде!
Немаш више чега да се плашиш, Србине! Већ су ти отели све што су могли, а оно што нису могли… Е за то је куцнуо час да „га“ пронађеш, и то сам - у себи!
Време је, Србине, поново да будеш, оно што и јеси, и оно што си кроз вјеке вјекова био - Србин са Душом! А кад имаш Душу и када си поново БОГат, онда је све лакше, и све је могуће… И ондак нека буде, оно што бити мора!

Аутор: Миодраг Новаковић


TX7z20a.jpg




p.s. Podsetio si me kad si napisao ovo za zastavu
 
Poslednja izmena:
luna-luna;bt254936:
УСТАЈ БРЕ, СРБИНЕ...


…Још увек је у теби оно што је и у свима нама - онај стари, добри Инат - и нешто мало Српске Душе! Устај бре, Србине! Устај бре, геџо, још није касно! Не дај „им“ то мало душе што ти је остало; не дај душманима! Но напуни „је“ да нарасте и прерасте и тебе самог, и све недаће твоје… И онда ће ти све бити лакше; биће онако како треба, и онако како је воља Божја!

TX7z20a.jpg


p.s. Podsetio si me kad si napisao ovo za zastavu
Kliknite za proširenje...

zks_skica01.jpg


REZOLUCIJU O KOSOVU NE MENJA OUN NEGO GOVNJIVA MOTKA...
 
luna-luna;bt254936:
УСТАЈ БРЕ, СРБИНЕ...

Устај бре, Србине! Устај бре, геџо! Шта је бре, није ти јасно, теби бре причам, Роде без порода, Несрећо без среће, Тикво без шајкаче! Не знаш ти шта причам, не знаш ни где си… Тетураш се кроз живот ко свињче низ калдрму. Увече се сручиш на поцепану софу са балонче јевтиног алкохола, и натунујеш телевизор на ону виртуалну фарму, где ондак срећно грокћеш са сви остали „јевропејци“… И тако бре до сабајле, док се поново не затетураш низ калдрму ко свињче тражећи нешто за своју „напаћену“ гушу. А за душу, Србине, шта ти је бре остало за душу? Где ће ти бре душа, Србине!?
Жену си отерао, или од куће, или у лудило! Ни децу своју више не пропознајеш, не виђаш их више, или кад их случајно нагазиш, не препознајеш их тако обневидео...
Устај бре, Србине, време те гази, земљу ти комадају, бришу те из свих спискова, децу ти уче да „поносно марширају“ и певају „лили марлен“, родитеље ти, свеже упокојене, из гробова чупају, а од храмова твојих светих поново штале праве! Устај бре, геџо, док није касно! Шта је, још ти није јасно, теби бре причам, Србине мој - Туго моја!
Мислиш да те таквог, чупавог, смрдљивог, без шајкаче и без опанка, не препознајем? Вараш се, лако те је препознати… и са тај бугарски џинс, и са тај турски версаће што си га навук`о на те, некад јуначке - а сада кокошје груди, иако немаш пара ни за гаће...
Препознајем те, Роде, и то на пушкомет! Управо таквог су те створили, да би могли и „они“ да те препознају где год да те виде, никад се не зна, једног дана може да им затреба и твој бубрег...
Шта је бре? Кажеш да си сиромах, да немаш више ни кучета ни мачета. Да немаш више ни за добру „шљиву“, а од свог оца ниси научио сам „мученицу“ своју да испечеш. А и да јеси, шта би ти вредело, кад си све раскрчмио… Па се сада тетураш с то пластично балонче у руку, и испијаш ту жуту алкохолисану мокраћу, што ти продају скоро за џабе. Е, није џабе, Роде мој, Јаде мој! Ништа на овом свету није џабе...
Тако су бре „они“, с ту исту ракијештину, истребили цео континент индијанаца, па би сада и нас Србе. Не дај се, роде! Устај бре, Србине, ниси ти бре индијанац! Ако си негде успут и изгубио свој понос, раскрчмио своју дедовину, и загубио жену и ђецу...
…Још увек је у теби оно што је и у свима нама - онај стари, добри Инат - и нешто мало Српске Душе! Устај бре, Србине! Устај бре, геџо, још није касно! Не дај „им“ то мало душе што ти је остало; не дај душманима! Но напуни „је“ да нарасте и прерасте и тебе самог, и све недаће твоје… И онда ће ти све бити лакше; биће онако како треба, и онако како је воља Божја!
Знам, знам, немој се правдаш… Живот те је, не шамарао, већ газио ко булдожер, ко и већину нас. Ниси више знао где ћеш, па ето десило се! И јесте, свакоме може да се деси, и многима се десило… Али зато не мора да траје!
Ниси ти бре, Србине, тиква без корена! Ниси ти бре име без презимена! Ниси ти бре, Србине, домаћин без домаћинства! Чак иако га немаш - чак иако си га прокоцкао, раскрчмио, распродао у бесцење - све док постоји Србија, ова наша земља мученица, постојаће и твоје домаћинство! Треба само да му се вратиш, не само својим телом већ и целом својом душом...
Богат си ти бре, Србине, много богатији него што знаш! Зато те се и плаше, Србине, плаше се да не откријеш својега БОГАтства! Плаше се да не пронађеш ту своју загубљену Душу!
Знају да онда тако БОГатом и пуне Душе неће моћи више земљу да ти пустоше! Неће моћи пород нерођени да ти отимају, нити гробове и храмове више да ти руше!
А сада је доста приче! Време је, Србине, да се прекрстимо, помолимо, и кренемо! Не низ калдрму! Већ уз! Не да се котрљамо, већ да марширамо и запевамо громогласно нашу „Светосавску“ и Боже Правде!
Немаш више чега да се плашиш, Србине! Већ су ти отели све што су могли, а оно што нису могли… Е за то је куцнуо час да „га“ пронађеш, и то сам - у себи!
Време је, Србине, поново да будеш, оно што и јеси, и оно што си кроз вјеке вјекова био - Србин са Душом! А кад имаш Душу и када си поново БОГат, онда је све лакше, и све је могуће… И ондак нека буде, оно што бити мора!

Аутор: Миодраг Новаковић


TX7z20a.jpg




p.s. Podsetio si me kad si napisao ovo za zastavu
Kliknite za proširenje...
Ne znam koji je ovo M.N ako je onaj,a nadam se da nije,treba mu reći džabe priča,dokle će gedža da ustaje i za koga,nema više ,crklo magare:(
 
zxy;bt254940:
Ne znam koji je ovo M.N ako je onaj,a nadam se da nije,treba mu reći džabe priča,dokle će gedža da ustaje i za koga,nema više ,crklo magare:(
Kliknite za proširenje...
soraja.jpg

Soraja

Улазим у тај камен црквени, као арсеник у зуб.
И падам на лице, лактове и колена јер хоћу да кажем: Мој народ !
То хоћу да кажем, Господе:
Мој народ је разапет да искупи, да отплати сву ту багру белосветску.
Али, овај народ је закуцан и туцан као паприка, до семена, до сплачине...

„Николајевска црква“ Раша Ливада
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top