U pocetku bese rec...

Za dijalog sa precima već sam se složio u ranijem komentaru
Ne samo sa precima nego i sa Bogom,kao što je to David radio u psalmima
Ali sa ovim tvrdjenjem da smo mislima sve stvorili ne mogu se složiti
možda ako bi se reklo da smo mislima sve uobličili dok smo toga postali svesni
inače isključujemo kreativnu moć podsvesti i nesvesnog nasledja,ličnog i kolektivnog
 
Zakasneli;bt219895:
Ovako je to radio Hoki
Kliknite za proširenje...

...možda je to ovaj Alija :
"Алија ибн Аби Талиб или Али (арап. علي بن أﺑﻲ طالب)‎ (25. мај 600. или 16. март 599 — 27. јануар 661) се сматра код сунита четвртим од четири праведна калифа. Шиити га сматрају првим имамом и првим правим калифом. Алија је био Мухамедов рођак, а касније је оженио Мухамедову ћерку Фатиму. Алија је први мушки који је прихватио ислам. Био је калиф од 656. до 661., а шиити га сматрају имамом од 632. до 661."
 
Dhulfiqar.png


Alija ibn Abi Talib , poznat je po ovom maču - "zulfikar" .

"Заједно са Мухамедом у биткама се борио за ислам. Први пут се истакао као ратник у бици код Бадра 624. Ту је убио 20 или 22 непријатеља. Истакао се и у бици код Ухуда, као и у многим другим биткама, где је користио свој расцепљени мач Зулфикар. У тој бици је убио двојицу носача застава, па је тиме ослабио морал паганске војске, а ојачао морал муслимана."

Zulfikar je sveto ime svakog svetog ratnika za islam ; dobijeno po ovom maču . Ovaj mač su nosili " sveti ratnici " , danas poznati kao pustinjski psi rata u ratovima u bosni i na kosovu . Gotovo niko nije preživeo zulfikar mač , a ni zulfikar pse ratovanja ako im je pao šaka !
 
..moraš da se pomiriš sa činjenicom da misli su neuhvatljive..stoga čovek ne može da zna kud se kreću tuđe misli - a ponajmanje šta je mislio...dakle, teško se kontrolišu svoje misli a gotovo nikako tuđe...
..što se tiče tvog teksta , odiše istinom i poštenjem...i sad mogu da dodajem i dodajem a opet ću isto da kažem ...

..Zakasneli je ubacio Aliju i smatrao sam da je korektno da se zna zašto prekrsti uzimaju ime alije i o kom je čoveku reč - te po čemu je poznat..alijino prizivanje je zov na sveti rat za muhameda - a tu je i zulfikar..tako je bilo i tako će biti još dugo...sve dok svi se ne očoveče ---a koliko ja mnim , to je nemoguća misija ; jer je :

"Rec je jedino sto ce posle nas ostati."

....zato ja rekoh što rekoh , verovatno da preko reči trajem !
 
Zakasneli , ma to je bila samo igra reči koja može da se izvede iz imenovanja ...i kad govorim o igri reči ( jer , prvo bi reč ), hdedoh da kažem, da reči ako su proizvod samo jedne svetlosti i njene igre , onda su u većini slučaja manipulativne ( opake )...ako su reči produk mnogih svetlosti i njihovih prelamanja , onda su objektivno spoznajne i često su današnja mudrost, koja će biti već sutrašnja poluistina a preksutrašnja glupost ( tome nas uče civilizacijske istine, kroz brušeni dijamant juče, danas , sutra i moguće prekosutra ) ...

...još nešto , a propo tvrdnje da dijamant ne svetli u mraku :

...kad sam joj dao prsten , bio je mrkli mrak te večeri na keju ... kad je otvorila kutiju , zasenila je okolinu i sve u nama , svetlost brušenog kamena na prstenu...bila je ushićena, tad...danas , posle tolikih godina, siguran sam da svetlost tog brušenog kamena nije dolazila iz njegovog jezgra , već iz dubine mojih očiju ; iz moje duše, koja i danas voli nju i sve ostale, i ako su nekako volšebno otišle bez pozdrava - naravno , sa brušenim kamenjem ...
 
Najviše je beznačajnih reči.
Onih koje se olako izriču, u prolazu, neobavezno,
pa i sa namerom, ali ne ostavljaju nikakvog traga ni u
onom ko ih prosipa, ni u onom ko ih pokupi.
Možeš da ih zaboraviš lako i bez posledica.
Zaboraviš često i one važne, prave reči, iako ne bi smeo.

Ali one napisane, one su zauvek, ma kakve bile.
Nemoj slučajno da ti se desi da izabereš pogrešnu
reč, pa da je još i napišeš.
Zbog takve reči možeš izgubiti sve - carstvo, glavu,
ljubav...jer ispraviti se ne može, niti se može zabašuriti.
Ali ni to nije najveće zlo.
Pogrešne reči ostaju utisnute u tvoj mozak, tvoje srce,
tvoju dušu, kao strašne bolne pečat-rane.
Ne možeš ih se rešiti ni izbrisati ni zaboraviti.
Ne znaš koje te više bole -da li one koje si zadobio, ili one
koje si sam zadao.
Ipak, najviše bole one kojima si ranio nekoga ko to nije
zaslužio.
A kajanje i suze ne pomažu.
 
Flaj me podseti da lažova , lopova i ubicu kad zatvorimo ljudi više ne trpe štetu i ne plaše se za život , slobodu i imovinu ...no lošu / ružnu / poganu / mrznu / zlotvorsku reč kad zapamtimo zapisima , više ne možemo da sprečimo da čovečanstvu ne pravi štetu . ljude plaši , ugrožava , porobljava , rasčovečuje i ubija...da od ovakvih reči dalekosežne su posledice , naročito bivaju opaki oni koji na njima odrastaju i vaspitavaju se po njima - makar njihovi tvorci svi bili pozatvarani ili pak upokojeni... tako je to na ovom svetu sa ljudima i rečima !
 
G r e š k a

Čudiš se kako se to dogodilo
odjednom i bez razloga
sve se preokrenulo
Ali ne može biti tek tako
bez razloga
nešto mora biti
možda neka reč
Ali kakva
Neka stidljiva nežna
uplašila se da se ne izda
da je ne prepoznaju
da je uhvate i bace u tamnicu
da joj glavu skinu
pa je pobegla i sakrila se
A ova lažna prerušena
ne boji se nikoga
uskočila da je zameni
da popuni prazninu
da zavara tragove
da je zaštiti

A sada su tu jedna kraj druge
okovane i osuđene
osuđene da istrunu zajedno

nedužne
 
Rec je prikriveno oruzje.
Moze katkad zvucati opasno a biti prazno.
I obrnuto. Moze zvucati obicno, svakodnevno, a povrediti.
Obicna rec bacena u masu nece svakoga jednako povrediti.
Nekoga ce obradovati, nekoga razveseliti, nekoga razocarati, pored nekoga sasvim neprimetno proci,
nekoga ce bas pogoditi.
Nije, dakle, opasnost i tezina u recima, nego u onome ko ih slusa.
U onome ko ih ocekuje.
ko im se nada, ko misli da ih zasluzuje.
Nastelovati sebe na neciji tudji senzibilitet znaci odreci se sebe.
Jer nikada ne mozes postati on, ko reci slusa, ali lako mozes prestati da budes ti.
Lako je - samo precutis.
Tada postajes niko. Bez sposobnosti da povredis, bez sposobnosti da zablistas.
Niko.
To se cak ni ne izgovara tako. To se uopste ne izgovara.
 
Za onoga ko olako ispaljuje reci u masu, a nije sposoban da oseti ili prepozna uticaj tih reci na druge ljude, kaze se da ima poremecaj empatije.
To nije voljna i namerna stvar, to se ne uci, covek se sa time radja.

Ili bez toga, zavisi odakle se posmatra.

Ironija je da su se tokom istorije knjizevnosti, nauke i revolucija, recima bavili upravo takvi ljudi. Jer oni povratnu spregu nemaju. Njihove reci su od njih samo odlazile, neke su cak i do nas dobacile. Oni nikada nisu postali svesni svog uticaja, i stete koju eventualno cine.
Ne zato sto nisu zeleli, nego zato sto nisu umeli.
Nedostatak eq-a je upravo to: nedostatak. I svaki pokusaj koriscenja iq-a umesto eq-a je providan, smatra se varanjem, i biva osudjen.
 
Nikad ne možeš prestati da budeš to što jesi.
Mogu te zatrpavati svakojakim rečima, možeš odgovarati,
a možeš i prećutkivati.
Tvoj je izbor.
Biraš reči koje prepoznaješ kao dobru hranu,ostale u
kantu za đubre.
Neko je uvek Neko.
Neko nikada nije postao Niko zbog tuđih ništavnih reči.
Podešavati sebe prema nekom drugom jeste Greška, čista
glupost.
Ali to često radimo- iz potrebe da bolje razumemo onog drugog.
Ali iz te potrebe najčešće nastaju samo veliki nesporazumi.
Nesporazumi se ne mogu rešiti ćutanjem.
To je samo jedna glupost više.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top