Odavno ne napisah ništa, a neću da ostanem na samo jednom tekstu u blogu. Imala sam mnogo pametnih tema za pisanje, ali mi trenutno ni jedna ne dolazi pameti, pa ću kao i prošli put samo nasumice nešto da prodiskutujem. Mrzim zimu. Hladno je i klizavo, a ja sam smotana i bez poledice. Mrzim muziku koju sluša moja sestra (kao da mi život nije već dovoljno sjeban pa moram i sa time da se nosim). Mrzim ovu glupu državu jer ne mogu da studiram ono što hoću već ono što moram. Opet mrzim državu, jer znam da neću moći da nađem pristojan posao zato što nemam 5000e pri ruci. *** da imam ne bih ni morala da se mučim oko studiranja i oko glupe ekonomije! Ali volim ogromne pahulje i anđele u snegu. Volim kad Iky pusti onu 'iz nekih starih razloga' (uglavnom kad je u bedaku, a ja sam onda 'k'o na konju' jer shvatam da možda nije sve izgubljeno po pitanju njenog muzičkog ukusa). I volim ovu glupu državu. Iz mnogo razloga. Volim njenu lepotu, bar ono što je od nje ostalo. Volim i Ovčar, kada sa društvom roštiljam i gledam na grad koji izgleda tako veličanstveno. Volim našu duhovitost i kad smo duboko zaglibili u znate već čemu. Tako je malo stvari koje u ovoj državi nisu upropašćene, ali baš toliko mi je dovoljno da je volim. I idem sad da stavim poslednjih 60 dindži iz novčanika u kasicu. Do kraja fakulteta mi je ostalo dve godine pa ću valjda sakupiti 5000e 
Optimista u pokušaju
Optimista u pokušaju
!