Strela:
Теријери су опичени пси тотално. Никад их не би држала.
Да су опичени - свакако.
Али, кад ти прирасте за срце...
Имали смо читавих 14 година, једног фокстеријера. Неко време, живели у Земуну, у кући. Слободно је ишао по дворишту, "чувао" кућу и био привржен, волео нас, али исто тако, волео много и да - бежи. Проналазио неке рупе на огради, копао чак мале тунеле до комшијине куће, или користио прилику и најмање непажње да "штурне" кроз врата.
Бежао - не зна се колико пута. И где све није био налажен. На Кеју, Калварији, код "Југославије", у Првомајској улици, Меандрима...
И за чудо - увек бивао налажен.
Ако се има у виду да је кућа била у близини Земунског парка, изгледа да је наш пас имао луду срећу, или, био толико паметан, да избегне све опасности, саобраћаја, других паса, "присвајање" од неког другог...
А што се тиче уједања...
Знао је и то, и данас имам неколико ожиљака на ногама.
Али, уједао је увек само кад угледа другог пса, или мачку, а пошто му нису били доступни "ћапао" је прво што му се налазило уз зубе, а то је обично била моја нога.
Ali, biće, biće valjda. Iskreno, razmišljam da, kad dođe do toga da mogu da imam psa, da "usvojim" nekog goniča tramvaja umesto da uzimam rasnog. I mačka mi je bivša kontejnerka...
rokleta je amerika ,proklet je nato !!zivjela VELIKA SRBIJA!
