Andjela
Elita
- Poruka
- 23.874
Тврђава Рам
Рам је тврђава на обали Дунава у истоименом селу, удаљена 25 km од Пожаревца односно 15 km од Великог Градишта. Смештен је на стени која се са североисточне стране спушта ка Дунаву, а претпоставља се да је град подигнут насупрот тврђави Харам које се налазила на другој страни реке од које данас није ништа остало. Данас су остаци града у доста добром стању.
Прошлост Рама
Није познато када је Рам подигнут, али он сигурно спада међу најстарије утврде на овим просторима. Најстарији запис о њему датиран је у 1128. годину када су у његовој близини Византинци потукли Мађаре. Након што су Турци овладали нашим крајевима, окренули су се краљевини Мађарској и освајању Панонске низије. У циљу заштите десне обале Дунава турски султан Бајазит II (1480-1512) је прерадио и ојачао постојећу утврду за потребу борбе ватреним оружјем, тако да Рам представља једну од најстаријих артиљеријских утврда у Србији.
Изглед Рама
Рам има основу неправилног петоугла, највеће дужине 34m и ширине 26m. Град чини 5 кула на четири нивоа (3 спрата и приземље), по једна у сваком од темена односно 3 на источном и 2 на западном бедему. У град се улази кроз Донжон кулу смештену у југозападном темену утврде. Тврђава је опкољена ниским бедемом и широким сувим шанцем. Шанац се прелази мостом смештеним подно куле у југоисточном темену којим се улази у простор између тврђаве и ниског бедема око ње. На свим бедемима (осим на западном, који је окренут ка Дунаву) се на истом растојању од кула налазе посебни отвори за топове.
Рам данас
Рам је данас доста добро очуван. Куле су у добром стању, изузев југоисточне чији је предњи део скоро у потпуности уништен. Бедеми тврђаве су такође у солидном стању, док је мали бедем у траговима. Унутар тврђаве, уз западни бедем има остатака грађевине са основом правилног осмоугла са страницама дужине 3m. Недалеко од утврде су Турци подигли караван сарај око кога се временом развило данашње место. Цео простор тврђаве је археолошки испитан током 1980. године. У некадашњем караван сарају је тренутно (септембар 2008) у изградњи православна црква.
Uzela sam iz wikipedia podatke, za uvodni post.
Do sada nigde nisam naisla, na podatke, ko je izgradio ovu impozantnu tvrdjavu.
Da li je neko radio ozbiljnija istrazivanja, ko i kada je stvarno napravljena?
Zasto Srbija zapostavlja i zanemaruje svoju bogatu istoriju i svoja kulturna blaga?
Ako neko zna vise...
Рам је тврђава на обали Дунава у истоименом селу, удаљена 25 km од Пожаревца односно 15 km од Великог Градишта. Смештен је на стени која се са североисточне стране спушта ка Дунаву, а претпоставља се да је град подигнут насупрот тврђави Харам које се налазила на другој страни реке од које данас није ништа остало. Данас су остаци града у доста добром стању.
Прошлост Рама
Није познато када је Рам подигнут, али он сигурно спада међу најстарије утврде на овим просторима. Најстарији запис о њему датиран је у 1128. годину када су у његовој близини Византинци потукли Мађаре. Након што су Турци овладали нашим крајевима, окренули су се краљевини Мађарској и освајању Панонске низије. У циљу заштите десне обале Дунава турски султан Бајазит II (1480-1512) је прерадио и ојачао постојећу утврду за потребу борбе ватреним оружјем, тако да Рам представља једну од најстаријих артиљеријских утврда у Србији.
Изглед Рама
Рам има основу неправилног петоугла, највеће дужине 34m и ширине 26m. Град чини 5 кула на четири нивоа (3 спрата и приземље), по једна у сваком од темена односно 3 на источном и 2 на западном бедему. У град се улази кроз Донжон кулу смештену у југозападном темену утврде. Тврђава је опкољена ниским бедемом и широким сувим шанцем. Шанац се прелази мостом смештеним подно куле у југоисточном темену којим се улази у простор између тврђаве и ниског бедема око ње. На свим бедемима (осим на западном, који је окренут ка Дунаву) се на истом растојању од кула налазе посебни отвори за топове.
Рам данас
Рам је данас доста добро очуван. Куле су у добром стању, изузев југоисточне чији је предњи део скоро у потпуности уништен. Бедеми тврђаве су такође у солидном стању, док је мали бедем у траговима. Унутар тврђаве, уз западни бедем има остатака грађевине са основом правилног осмоугла са страницама дужине 3m. Недалеко од утврде су Турци подигли караван сарај око кога се временом развило данашње место. Цео простор тврђаве је археолошки испитан током 1980. године. У некадашњем караван сарају је тренутно (септембар 2008) у изградњи православна црква.
Uzela sam iz wikipedia podatke, za uvodni post.
Do sada nigde nisam naisla, na podatke, ko je izgradio ovu impozantnu tvrdjavu.
Da li je neko radio ozbiljnija istrazivanja, ko i kada je stvarno napravljena?
Zasto Srbija zapostavlja i zanemaruje svoju bogatu istoriju i svoja kulturna blaga?
Ako neko zna vise...
Poslednja izmena:
