Ti koji si se rodio u srcu
dok je zima harala u dušu,
ti koji si zaživio u venama
dok je proleće podgrijavalo bol,
tvoje reči ne blede,
svetlost su,
svetlost koja se rađa iz plavetnila
na prvim zefirima jutra
a ne umire ni sa zalaskom sunca.
Ti kome mladost kaplje u srce,
dok tvoj duh gori u noći,
ti koji nosiš pun mesec u očima
dok poslednja zvezda pozdravlja sunce,
tvoji stihovi ne blede,
kiša su,
neprestana kiša u tekućoj reci,
izliva se u more ljudi
darujući ih ljubavlju i mirom.
dok je zima harala u dušu,
ti koji si zaživio u venama
dok je proleće podgrijavalo bol,
tvoje reči ne blede,
svetlost su,
svetlost koja se rađa iz plavetnila
na prvim zefirima jutra
a ne umire ni sa zalaskom sunca.
Ti kome mladost kaplje u srce,
dok tvoj duh gori u noći,
ti koji nosiš pun mesec u očima
dok poslednja zvezda pozdravlja sunce,
tvoji stihovi ne blede,
kiša su,
neprestana kiša u tekućoj reci,
izliva se u more ljudi
darujući ih ljubavlju i mirom.